Мотор раста услуге, производња у паду

Марина Чигоја 05.07.2015 12:32

Бањалука - Бруто домаћи производ (БДП) БиХ порастао је у првом кварталу ове године за 2,1 одсто у односу на исти период лани, показују подаци Агенције за статистику БиХ.

БДП је у првом кварталу ове године у односу на претходни квартал порастао за 0,6 одсто.

За раст је углавном заслужан сектор услужних дјелатности и трговине, док је пад забиљежен у већини области у којима се ствара нова вриједност. Због лоше структуре економски аналитичари оцјењују да раст БДП-а није охрабрујући и да не представља реално стање у економији.

Према подацима Агенције за статистику БиХ, реални раст БДП-а у административним и помоћним услужним дјелатностима износио је 14,8 одсто, стручним, научним и техничким дјелатностима 6,8 одсто, а у трговини на велико и мало 5,5 одсто. Једини позитиван сегмент на страни раста је грађевинарство, које је ојачало за 5,3 одсто.

С друге стране, пад је забиљежен у свим производним и само једном огранку услужног сектора. Пад БДП-а у области вађења руда и камена износио је 9,2 одсто, пољопривреди, шумарству и риболову 3,7 одсто, сектору превоза и складиштења 3,1 одсто, а у прерађивачкој индустрији 0,8 одсто.

Савјетник у Спољнотрговинској комори БиХ Игор Гавран каже да је сваки раст позитиван, али да је проблематична структура раста БДП-а у првом кварталу и да због тога нема разлога за задовољство.

- Раст БДП-а од 2,1 одсто лијепо звучи, али његова структура је јако лоша. Најгори резултати су остварени у најважнијим секторима који доносе највећу нову вриједност и то је веома забрињавајуће. Такође, имамо стопу раста у области јавне управе, што је катастрофално, јер би јавна управа требало да има што мање учешће у БДП-у - нагласио је Гавран.

Он је истакао да ће омогућавање извоза млијека на тржиште ЕУ имати позитиван импулс за пољопривредно-прехрамбени сектор и да се у том дијелу до краја године могу очекивати побољшања и у БДП-у.

- Уколико сезона климатски буде повољна, можемо очекивати позитивна кретања и у енергетици. Међутим, генерално са становишта цијеле привреде, имајући у виду да нису испуњени услови за нови аранжман са Међународним монетарним фондом, велику задуженост на свим нивоима, политичку нестабилност и друга неповољна кретања, много је више разлога за опрез него за оптимизам - рекао је Гавран.

Према његовим ријечима, ни раст у трговини не изазива велики оптимизам, јер је под знаком питања којим је производима трговано.

- Уколико је највеће учешће увозних производа, као што углавном јесте, дугорочно гледано то опет може имати само негативне ефекте, јер видимо да и кретање спољнотрговинске размјене, иако има благог раста извоза, није охрабрујуће - рекао је Гавран.