Микрокредитне организације зарадиле 12,6 милиона КМ

У извјештају Агенције за банкарство РС о стању у банкарском систему Српске за девет мјесеци ове године наведено је да микрокредитни сектор у Српској чини 14 организација, од чега 11 микрокредитних друштава и три фондације.

Према подацима наведеним у извјештају, нето добит микрокредитних друштава на крају септембра износила је 12,34 милиона марака и резултат је исказане нето добити код десет друштава у износу од 13,38 милиона КМ и губитка код једног микрокредитног друштва у износу од 991.000 марака.

- Нето вишак прихода над расходима микрокредитних фондација на крају септембра износио је 224.000 марака. Позитиван финансијски резултат исказала је једна микрокредитна фондација у укупном износу од 228.000 марака, док су двије пословале у губитку и исказале мањак прихода над расходима у укупном износу од 4.000 марака - наведено је у извјештају Агенције за банкарство.

У извјештају је истакнуто да су микрокредитне организације са сједиштем у Српској од јануара до краја септембра повећале  укупну просјечну пондерисану ефективну каматну стопу на дугорочне кредите за 0,42 процента у односу на пондерисани просјек из 2018. године, док је пондерисана ефективна каматна стопа на краткорочне кредите смањена и то за 7,58 процената у  односу на прошлогодишњи просјек.

- Просјечна пондерисана ефективна каматна стопа код двије микрокредитне организације од јануара до краја септембра ове године износила је 14,9 и 15,32 одсто, код седам организација кретала се у распону од 20,82 до 25,32 одсто, код двије је износила 33,89 и 36,7 одсто, док су двије микрокредитне организације пласирале кредите по каматној стопи од 44,64 и 49,55 одсто. Једна МКО је пласирала краткорочне кредите у износу до 500 марака са роком отплате до 30 дана - наведено је у извјештају Агенције за банкарство.

Економиста Зоран Павловић каже за “Глас Српске” да ови показатељи потврђују да је све мање оних који могу да преживе од својих мјесечних примања, те да су принуђени да посежу за кредитима у микрокредитним организацијама.

- Доступност је главни разлог што грађани посежу за задуживањем у микрокредитним организацијама, иако те кредите прате изузетно високе камате. У савременом свијету који се брзо развија микрокредити губе на значају. И код нас су прије деценију микрокредитне организације готово престале да раде јер смо доживјели одређени успон, међутим, садашња ситуација показује да смо као друштво поново осиромашили - рекао је Павловић.

Кредити

У извјештају Агенције за банкарство РС наведено је да су микрокредитне организације у Српској за девет мјесеци ове године физичким лицима пласирале 344,21 милион марака.

- Кредити без кашњења износили су 272,52 милиона марака, односно 96,52 одсто укупних кредита и већи су за 11 одсто у односу на исти период лани - наведено је у извјештају.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.