Металци у проблемима, ево и због чега
БАЊАЛУКА - Извозно оријентисана предузећа у Републици Српској из области металског сектора, која мјесецима муку муче са падом потражње из иностранства, додатно оптерећује обавеза креирања и подношења извјештаја о потрошњи угљен-диоксида (CO2) у производњи, за шта им је потребно вријеме, знање, али и ангажман додатне радне снаге.
Наиме, због успостављања Механизма за прекогранично прилагођавање угљен-диоксида (CBAM), који за циљ има да се CO2 не увози без плаћања будући да емисије стварају трошкове Европској унији, привредници од 1. октобра прошле године морају квартално подносити извјештаје о емисијима CO2 за производе као што су гвожђе, челик, вјештачко ђубриво, цемент, алуминијум, електрична енергија и водоник. То је припрема за увођење прекограничне таксе на CO2 коју ће компаније плаћати почевши од 1. јануара 2026. године.
На посљедњој сједници Скупштине Удружења металургије и прераде метала при Привредној комори РС као кључни проблем ове гране индустрије издвојена је обавеза подношења поменутих извјештаја.
Вршилац дужности секретара гранског Удружења металургије и прераде метала Бошко Боројевић каже за “Глас” да је CBAM већ донио промјене у пословању предузећа и да им причињава проблеме.
- Иако у овом прелазном периоду нема плаћања таксе док се систем не успостави, они морају подносити извјештаје о томе колико су за сваки производ потрошили угљен-диоксида, потребна су мјерења, све то изискује додатни утрошак времена, а требају им и додатни радници који ће све то одрадити. Нека домаћа предузећа су већ имала негативна искуства на граници са ЕУ у смислу да им је роба задржавана јер нису имали извјештај или због неспремности европских цариника - појаснио је Боројевић.
Када на снагу ступи и обавеза плаћања прекограничне таксе на CO2, Боројевић каже да прелиминарне процјене експерата показују да ће то довести до поскупљења готових металских производа од 15 до 20 одсто.
- Износ саме таксе зависиће од много фактора. Прије свега, од самих производа које компанија производи, а утицај ће имати и сама цијена CO2 на берзи која сада износи око 60 евра по тони, а предвиђања су да ће ићи и до 130 евра када се крене наплаћивати такса. Такође, на износ таксе ће утицати и да ли је, рецимо, челик увезен из ЕУ - навео је Боројевић.
Због кризе у ЕУ, каже он, обим производње у металској индустрији и даље је смањен, као и наруџбе из иностранства и ситуација се не поправља.
Директор и власник предузећа “Металац МБМ” из Дервенте Слободан Голуб истиче да су почетком фебруара од партнера из иностранства добили низ питања о утрошку CO2, те шта и колико раде о питању обновљивих извора. Купци из ЕУ доставили су им писани материјал са инструкцијама за попуњавање извјештаја који је, како Голуб наводи, био на 49 страна, што довољно говори о комплексности обавеза које их чекају.
- За сада нисмо послали ниједан званичан извјештај, неки купци су нам тражили основне податке о утрошку струје и CO2. А када подношење извјештаја заживи, то ће изискивати велике трошкове и додатни ангажман људи који ће само прикупљати те податке и бавити се тиме јер ће то бити обиман посао. У овом прелазном периоду купци из ЕУ нам скрећу пажњу да се информишемо и научимо шта и како треба - рекао је Голуб.
Репроматеријал
Металска предузећа на почетку сукоба између Русије и Украјине била су суочена са енормним поскупљењем челика и других репроматеријала, али, на срећу, ту је дошло до стабилизације.
- Нема неких већих осцилација, цијена челичних лимова и плоча износи око 403 долара по тони - рекао је Бошко Боројевић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
