Марко Чадеж, предсједник Привредне коморе Србије, за Глас Српске: Фирме немају шансу у извозу без удруживања

Количине производа које појединачно могу пласирати су нерелевантне у међународним размјерама и само удружени можемо боље искористити компаративне предности и ојачати конкурентну способност. Сарадња је важна не само за велике компаније већ и за мала и средња извозно оријентисана предузећа. Рекао је то у интервјуу за "Глас Српске" предсједник Привредне коморе Србије Марко Чадеж.

* ГЛАС: Како оцјењујете привредну сарадњу Србије и РС?

ЧАДЕЖ: Србија је највећи инвеститор у РС која највише робе увози управо из Србије, док највише своје робе, после Италије, пласира на српско тржиште. Судећи по потенцијалима и обостраном интересовању привредника, обим међусобне трговине и квалитет улагања, односно успостављање виших облика сарадње попут заједничких пројеката и удружених наступа на трећим тржиштима, могао би бити знатно већи. Због тога ће и привредне коморе интензивирати активности на јачем повезивању наших пословних заједница, а у складу са скорашњим договором, током године ћемо организовати пословне форуме и секторске сусрете компанија из Србије и РС.

* ГЛАС: Шта је довело до пада спољнотрговинске размјене у прошлој и какав се тренд може очекивати у овој години?

ЧАДЕЖ: Произвођачи из РС су лани Србији продали робу вредну 167 милиона, а из Србије увезли производе за 385,7 милиона евра. Разлоге пада размене у 2015. години треба тражити у малом обиму трговине јер је довољно да један нови извозно-увозни посао статистички прикаже процентуално значајан скок или обрнуто да изостанак реализације неког аранжмана прикаже пад у размјени. Најважније је да је наша робна размена од 2007. године прилично стабилна са више од милијарду КМ годишње, а уверен сам да ћемо ту љествицу из године у годину подизати.

* ГЛАС: Да ли би фирме из РС и Србије могле успоставити јачи вид билатералне сарадње, али и односе који би им омогућили често пута помињани заједнички излазак на трећа тржишта и на који начин?

ЧАДЕЖ: Привреде РС и Србије имају доста потенцијала за унапређење сарадње. Регионално повезивање компанија у кластере или конзорцијуме који ће наступати на тендерима и обједињавати понуду за купце на трећим тржиштима и креирање заједничких брендова је од виталног значаја за економски развој. Наше фирме појединачно имају скромне ресурсе да би биле озбиљнији конкуренти развијенијим компанијама у свијету. Количине вина, сира или кондиторских производа које фирме појединачно могу пласирати су нерелевантне у међународним размјерама и само удружени можемо боље искористити компаративне предности и ојачати конкурентну способност. Сарадња је важна не само за велике компаније већ и за мала и средња извозно оријентисана предузећа.

* ГЛАС: У којим секторима постоје највећи потенцијали за сарадњу привреда Србије и РС и највећа компатибилност у производњи?

ЧАДЕЖ: Сектори са посебним потенцијалима су агробизнис са нагласком на прераду воћа, поврћа, меса, млека и дувана, затим електро-машинска, металопрерађивачка, аутомобилска индустрија, односно производња мотора, грађевинских и пољопривредних машина, ауто-делова, опреме за електропривреду, као и туризам. Велики простор за сарадњу лежи у области саобраћаја и енергетике и с њима повезаним грађевинарством. Привредници посебне шансе препознају у заједничкој производњи за тржишта са којима имамо потписане споразуме о слободној трговини као што је споразум Србије са Руском Федерацијом, Белорусијом и Казахстаном. За произвођаче и извознике из Српске битно је и повезивање са трговачким ланцима и укључивање у добављачке ланце домаћих и страних компанија које послују у Србији.

* ГЛАС: Привредници често упозоравају да се сусрећу са трговинским, првенствено нецаринским, баријерама. Шта је учињено у вези са овим питањем и да ли је у овој години у плану интензивирање напора како би био олакшан проток робе?

ЧАДЕЖ: Проблем нецаринских баријера постоји међу свим потписницама CEFTA. Отклоњен је велики број препрека, неке старе су и даље присутне, а повремено се појаве и нове. На привредним коморама као пословним асоцијацијама је да помогну у смањењу препрека већој трговини и инвестицијама, односно да својим владама шаљу поруку да нађу прагматична решења за проблеме и отклоне баријере пословању и повезивању привредника региона.

Заједнички пројекти

* ГЛАС: На којим пројектима су привредне коморе Србије и РС сарађивале лани и шта је планирано за ову годину?

ЧАДЕЖ: Много се очекује од реализације заједничких инфраструктурних и развојних пројеката договорених на нивоу влада попут пројекта "Подриње", којим је обухваћено 29 локалних самоуправа из РС и Србије. Предуслов јачања економске сарадње и напретка привреда појединачно и региона у целини је саобраћајно и енергетско повезивање, а истакао бих мост Братунац - Љубовија који ће привредницима Српске бити најкраћа веза са Коридором 11 и луком у Бару. У енергетици ће у фокусу бити повезивање електроенергетских система преко далековода Бајина Башта - Вишеград - Пљевља, а предстоји и изградња хидроелектрана на Дрини уз учешће стратешких партнера.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.