Код странаца само захтјевни послови
Бањалука - Фирме из РС ријетко се појављују као налогодавци у лон-пословима, па ино-партнери за наручиоце из Српске одрађују само специфичне врсте послова које није могуће завршити на нашем тржишту.
Подаци Републичког завода за статистику показују да је на обраду у иностранство у првих пет мјесеци испоручена роба вриједна 1,93 милиона КМ, што је за шест одсто више у односу на исти период лани. Након извршене обраде у Српску је увезена роба вриједна 2,6 милиона КМ, што представља раст од 79,8 одсто на годишњем нивоу.
Лон-послови које наше фирме одрађују за стране партнере још су заступљени у великој мјери иако се многа предузећа полако осамостаљују и почињу лансирати сопствене производе. На путу ка сопственом производу домаће фирме успоравају застарјела технологија, недовољно развијено пословно окружење, мањак новца за инвестиције и ниска продуктивност рада. С друге стране, послови у којима домаће фирме испоручују материјал и полупроизводе на дораду у иностранство још су у повоју, што потврђује и податак да вриједност извоза на спољну дораду и увоза након извршене финализације чини само 0,2 одсто укупне трговине.
Предсједник Подручне привредне коморе Бањалука Горан Рачић каже да је ријеч о специфичним врстама послова и услуга које фирме у РС не могу самостално одрадити.
- Наручиоци су махом фирме из металног сектора које се појављују у улози налогодавца иностраним фирмама, али то је још занемарљив обим посла - каже Рачић.
Он каже да наше тржиште због ниске цијене рада и трошкова производње предњачи у односу на земље региона по обиму лон-послова који се одрађују за стране партнере.
- С обзиром на то да се одржив развој економије не може базирати на лон-пословима Српска мора јачати индустрију, а нарочито прерађивачку индустрију. Наша прерађивачка индустрија мора достићи предратни или бар ниво који имају капацитети за прераду у земљама региона, јер тренутно 80 одсто нашег увоза чине производи овог сектора - казао је Рачић.
Економски аналитичар Зоран Павловић каже да је фирмама из РС исплативије платити иностраној фирми услугу одрађивања неког посла него набављати скупу машину која им је потребна за тај посао.
- Ријеч је о пословима у металној индустрији, јер се ради о специфичним поступцима приликом обраде метала за које наше фирме немају машине. Такође, пракса наших послодаваца је да приликом смањења обима посла отпуштају дио радника па, уколико се појави нови уговор, тај посао за њих одрађује фирма из иностранства - каже Павловић.
Извоз на спољну обраду (милиона КМ)
2016. 1,93
2015. 1,82
+6%
Увоз након спољне обраде (милиона КМ)
2016. 2,6
2015. 1,44
+79,8%
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
