Хљебним житом хране стоку, не дају род у бесцјење
Бањалука - Ратари широм Српске приводе крају жетву пшенице задовољни квалитетом зрна и приносима који су изнад вишегодишњих просјека, али ипак немају много разлога за радост, јер је за сада само бијељински "Житопромет" објавио откупну цијену хљебног жита, док их остали млинари још држе у неизвјесности.
Они који су угасили комбајне са хектара ораница у просјеку су пожњели шест тона пшенице. На подручју Семберије силоси су већ пуни, док у Лијевче пољу и Посавини падају посљедњи откоси. Многи произвођачи већину овогодишњег рода су предали у млинове, али за колико ће уновчити уложени труд за сада не знају.
Међутим, не мањка ни оних који ће хљебним житом нахранити стоку, јер не желе да пшеницу дају у бесцјење. Један од њих је и узорни произвођач Душко Бањац из Лијевча поља. Овогодишњим приносима и те како је задовољан, јер је премашио републички просјек, али је огорчен понуђеном цијеном.
- Година није издала кад су у питању приноси жита и моје парцеле су дале од пет до шест тона по хектару. Сав род сам ускладиштио и искористићу га за исхрану стоке, не планирам продати ни килограм због ниске цијене - рекао је Бањац.
Предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача РС Стојан Маринковић каже да је остало још десетак одсто парцела које нису пожњевене. Према његовим ријечима, приносу се крећу од четири до девет тона по хектару у зависности од земљишта, примијењених агротехничких мјера и рокова сјетве.
- Нажалост, цијена откупа још није позната. Бијељински "Житопромет" је понудио од 30 до 32 фенинга по килограму, али трговања још није било. Пшеница је ускладиштена и чека с неизвјесношћу крај жетве и цијену - каже Маринковић. Додаје да се паори надају да би цијена могла бити између 33 и 34 фенинга по килограму.
- Откупљивачи подижу критеријуме, траже сорте са високим удјелом глутена и протеина које наше сорте не могу испунити. Зато тражимо да буде заштићена домаћа производња и онемогућен увоз док не буде распродато наше жито, али по свему судећи тога неће бити - казао је Маринковић.
Предсједник Удружења пољопривредника Семберије Љубо Малетић наводи да је 80 одсто овогодишњег хљебног жита у Бијељини већ у амбарима милова, без обзира на то што цијена није позната, јер ратари нису имали гдје складиштити род.
- Око 27 тона пшенице сам предао у "Итер гај", а колико ће ми платити не знам. Приморан сам да чекам, до када не знам. Плаши ме што је цијена у Србији 29 фенинга по килограму и што би нас могли равнати према њима иако смо неупоредиви, јер су у Србији двоструко мањи трошкови производње - каже Малетић.
Он додаје да су трошкови производње по килограму хљебног жита у РС око 32 фенинга.
- Једина зарада коју ћемо остварити је пет фенинга субвенција Министарства пољопривреде, а они ратари који пшеницу продају за мање од 32 фенинга неће ни толико - казао је Малетић.
У Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде РС истичу да су апеловали на млинско-пекарску индустрију да откупе све понуђене количине домаће пшенице и тако помогну пољопривредницима из Српске.
Род изнад очекивања
У Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде РС истичу да су очекивали да ове године у Српској буде произведено око 187.000 тона пшенице, али према подацима са терена те вриједности ће бити премашене.
- Очекивали смо приносе у просјеку око 4,3 тоне по хектару, међутим, приноси у Семберији и Посавини су одлични - казали су у министарству и додали да ће највише пшенице бити произведено на подручју Бијељине, око 83.940 тона, затим Добоја око 39.000 тона, док ће са градишких њива бити пожњевено 37.750 тона.
Приноси пшенице по хектару
Козарска Дубица од 8 до 10 тона
Лијевче поље од 5 до 6 тона
Посавина од 6,5 до 9,3 тоне
Семберија од 4, 5 до 5,5 тона
Зворник од 4 до 4,5 тона
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
