Грчки дан Д

- Како је могуће да повјериоци чекају уплату ММФ-у када су наше банке угушене - рекао је премијер Грчке Алексис Ципрас алудирајући на затварање свих грчких банака за шта је раније оптужио ЕЦБ.

Грчка неће одмах завршити у банкроту након што пропусти уплату ММФ-у, јер та институција обично даје рок од мјесец прије него што званично објави банкрот дужника. Ипак, међународна тржишта ће од данас гледати на Грчку као да је у банкроту.

Нова понуда

Грчка је тиме прешла црвену линију која је мјесецима означавана као граница за банкрот послије којег је извјесно и њено напуштање еврозоне. Сламку спаса понудио је јуче предсједник Европске комисије Жан-Клод Јункер, који је послао још једну понуду Грчкој у покушају да буде постигнут споразум с кредиторима о новом пакету реформи у замјену за финансијску помоћ прије него што истекне крајњи рок за враћање грчког дуга ММФ-у. Према тој понуди Ципрас је јуче требао да пошаље писани пристанак на најновије услове и да се обавеже да ће у јавности водити кампању да нови приједлог на референдуму заказаном за 5. јул добије подршку народа. Грчка влада заказала је референдум након што је током претходног викенда прекинула преговоре са кредиторима, Европском комисијом, Европском централном банком (ЕЦБ) и ММФ-ом, одбацивши њихов приједлог реформи постављених као услов да би Грчка добила међународну помоћ и избјегла банкрот. Грци ће се на референдуму изјашњавати да ли прихватају план кредитора.

Грчки медији објавили су јуче да Ципрас разматра најновији приједлог Европске комисије, који укључује продужење програма помоћи и социјалну помоћ за Грке са најнижим примањима.

Ципрас је на "Твитеру" објавио да Грчка жели да остане у ЕУ.

- Ми нисмо гости у Европи. Грчка је у срцу Европе. Инсистираћемо на преговорима. Док смо близу рјешењу за фискална питања, у другим питањима се размимоилазимо. Тражимо одрживо рјешење - написао је Ципрас.

Он је рекао да је и даље спреман да настави да разговара с европским лидерима да спасе преговоре.

- Ако они у понедјељак понуде договор, Грчка ће у уторак платити свој дуг. Мој телефон је доступан по цијели дан. Ко год да позове, ја се увијек јављам - поручио је Ципрас.

Предсједник Савјета ЕУ Доналд Туск обавијестио је писмом Ципраса да не види вољу међу чланицама еврозоне да пристану на његов захтјев за једномјесечно продужење кредита за помоћ.

- Након консултација са лидерима, а у одсуству нових елемената, нисам уочио спремност да се поступи супротно позицијама које су министри финансија изразили на састанку 27. јула. Нажалост, ваша влада је напустила преговоре о програму помоћи. Након истека досадашњег програма помоћи Грчка може да затражи нову помоћ. У Европи врата за преговоре остају увијек отворена у духу солидарности и одговорности - написао је Туск.

Референдум и излазак из еврозоне

Ципрас је позвао Грке да на референдуму 5. јула гласају против договора о међународној помоћи одбацивши упозорења да би већинско "не" извело Грчку из еврозоне.

- Мислим да њихов план није да истисну Грчку из еврозоне, већ да стану на пут надањима да у Европи могу да постоје различите политике. Што одлучније буде гласање против договора "Реформе за помоћ", Грчка ће бити снажнија у било којим преговорима који би могли да услиједе. Влада ће поштовати одлуку Грка да се настави с дугорочним мјерама штедње, али она неће бити та која ће их спроводити - рекао је Ципрас.

Грчки министар спољних послова Никос Коцијас рекао је да Грчка неће напустити еврозону, а министар финансија  Јанис Варуфакис да је то немогуће.

- Грчка не може изаћи из еврозоне, будући да уговори ЕУ не предвиђају опцију изласка неке земље из монетарне уније - навео је Варуфакис у писму упућеном еврогрупи у ком је затражио да постојећи пакет међународне помоћи Атини буде продужен за мјесец како би у обзир били узети резултати референдума.

Лидери ЕУ упозорили су Грке да би одбијање приједлога кредитора на референдуму значило напуштање евра. Њемачки министар финансија Зигмар Габријел рекао је да гласање заправо значи "да или не еврозони". Италијански премијер Матео Ренци каже да ће избор бити евро или драхма, док је предсједник Француске Франсоа Оланд оцијенио да ће се видјети да ли Грци желе да остану у еврозони.

Члан извршног одбора ЕЦБ Беноа Куре рекао је да је сада могуће да Грчка изађе из еврозоне, иако то није оно што ЕЦБ жели.

- Излазак Грчке из еврозоне, до сада теоријско питање, више се, нажалост, не може искључити - рекао је Куре.

То је до сада најдиректније признање неког високог званичника ЕЦБ-а да би излазак Грчке из еврозоне могао да се догоди.

Најмање 20.000 људи изашло је у понедјељак на улице Атине и Солуна противећи се понуди међународних кредитора које су оптужили да уцјењују Грчку.

- "Наши животи не припадају кредиторима!", писало је на транспарентима које су носили демонстранти који су поручили да ће послушати Ципрасов позив да на референдуму гласају против посљедњег договора с кредиторима упркос ризику да би то извело земљу из еврозоне.

Највећи банкроти држава у историји

Ако Грчка, која већ држи неславни рекорд, поново банкротира то ће бити највећи државни банкрот у историји, оцијенио је специјализовани портал CNN Money.

1. Грчка - март 2012. године

Грчка већ држи неславни рекорд пошто је у техничком банкроту 2012. године реструктурирала 138 милијарди долара дуга. Тада су јој у помоћ прискочиле остале чланице еврозоне.

2. Аргентина - новембар 2001. године

Аргентина је банкротирала под теретом дуга од 95 милијарди долара. Слично као и у Грчкој банкрот је започео затварањем банака, а њена привреда је за само годину пала на трећину ранијег обима.

3. Јамајка - фебруар 2010. године

Јамајка је завршила у банкроту због дуга од 7,9 милијарди долара. Претјерана државна потрошња која је трајала годинама и висока инфлација били су погубни, а у то вријеме је више од 40 одсто државног буџета одлазило на отплату дуга.

4. Еквадор - децембар 2008. године

Еквадор је банкротирао по основу дуга од 3,2 милијарде долара. Влада је једноставно престала да плаћа дугове међународним кредиторима, тврдећи да је дуг неморалан, иако је била способна да га отплаћује.

******

Ципрасов референдум

Питање које ће се на референдуму наћи пред Грцима је прилично нејасно за обичног грађанина, а осим тога одговор "не" је фаворизован и смештен је изнад опције "да". Због тога су се већ појавиле оптужбе за пристрасност и суфлирање гласачима

Пиночеов референдум

Чилеански генерал Аугусто Пиноче расписао је 1978. године референдум након што су га УН оптужиле за кршење људских права, а становништво је питао да ли подржавају његову политику. Кућица за одговор "да" била је чилеанска застава, а за "не" црни квадрат на нижој позицији на листићу.

Хитлеров референдум

Нацистички лидер Адолф Хитлер је 1938. на референдуму питао народ да ли одобравају уједињење Аустрије са њемачким Рајхом и да ли гласају за листу фирера Адолфа Хитлера. Кружић за одговор "да" био је знатно већи од опције "не".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.