Грађани дужни 2,58 милијарди

Жељка Кокот 17.05.2016 17:03

Бањалука - Кредитна задуженост становништва Српске у банкама достигла је лани износ од 2,581 милијарду КМ, што је за пет одсто више у односу на 2014. годину.

Банке са сједиштем у Српској пласирале су становништву 2,022 милијарде КМ, што чини 78 одсто свих одобрених кредита, док се односи на пословнице банака са сједиштем у ФБиХ које послују на територији РС. Подаци Агенције за банкарство РС показују да су дугорочни кредити задржали доминантно учешће и са 2,198 милијарди КМ чине 85 одсто свих одобрених кредита становништву. Интересовања за задужења на дуге стазе не недостаје с обзиром на то да је обим дугорочних задужења порастао за пет одсто у односу на крај 2014. године. Преосталих 15 одсто односи се на кредите са роком доспијећа до годину, а њихов обим порастао је за осам одсто на годишњем нивоу и достигао 387 милиона КМ.

- Становништво, као и раније, најчешће подиже кредите за општу потрошњу па су банке лани по том основу пласирале 1,826 милијарди КМ краткорочних и дугорочних потрошачких кредита или седам одсто више него крајем 2014. године - кажу у Агенцији за банкарство РС.

Кредити за рјешавање стамбеног питања подједнако су популарни као и у 2014. години и њихов износ достигао је 593,6 милиона КМ стамбених кредита. За обављање дјелатности пласирано је 160,7 милиона КМ, а у Агенцији за банкарство истичу да би банке требало да усмјере више активности на ову врсту кредита због тога што је овај сегмент кредитирања још слабо заступљен.

- Учешће ове врсте кредита у укупним је још занемарљиво мало и износи шест одсто па би банке требало да обрате посебну пажњу на овај дио тржишта - кажу у Агенцији.

Директор НЛБ Развојне банке Бањалука Радован Бајић каже да су на повећање обима дугорочних кредита највише утицали зајмови које грађани узимају за рјешавање егзистенцијалних питања.

- Са становишта банака ријеч је о веома квалитетним кредитима. Становници су веома одговорне платише које много уредније враћају кредите од привредника иако претежно имају ниску платежну моћ - каже Бајић.

Раст краткорочних задужења је по његовом мишљењу углавном резултат препакивања постојећих кредита, односно репрограмирања доспјелих обавеза које банке третирају као нови кредит са измијењеним условима отплате.

- Ријеч је о кредитима којима се продужује рок отплате па се повећање обима ових кредита односи махом на камату и није реално очекивати да се раст од осам одсто односи на новопласирана средства - каже Бајић.

Члан Удружења економиста РС - SWOT Александар Љубоја каже да у земљама са малом привредном активности и бруто домаћег производа раст кредитне активности од четири до осам одсто дјелује велик, али да је то у развијеним земљама недовољно да покрене потрошачку експанзију од које економија увелико зависи.

- Економски раст не може функционисати без кредита, јер потрошња материјалних добара покреће производни циклус, али проблем је што ми тај новац користимо углавном за куповину увозних добара - каже Љубоја.