Грађани дужни 10,11 милијарди
БАЊАЛУКА - Кредити грађана у банкама у БиХ на крају маја ове године износили су 10,11 милијарди марака, што показује да је задуженост за годину скочила за 310,4 милиона КМ.
У Централној банци БиХ појашњавају да се од укупних кредита становништву на задужења у конвертибилним маркама односило 4,45 милијарди, док се 5,69 милијарди марака односило на кредите у КМ са валутном клаузулом и кредите у страној валути.
Истакли су да су највеће учешће у укупној задужености грађана имали ненамјенски готовински кредити, на које се односило 7,47 милијарди КМ или 73,9 одсто. На другом мјесту били су стамбени кредити у износу од 2,18 милијарди КМ или 21,5 одсто, док се на кредите по картичном пословању односило 266,8 милиона КМ или 2,6 одсто.
Свега 186,5 милиона марака, или 1,8 одсто, односило се на кредите за предузетништво, а 8,2 милиона или 0,1 одсто на кредите за куповину аутомобила.
- Већи раст задужености је евидентан код кредита за стамбене намјене, чак 53,9 одсто, док су ненамјенски кредити забиљежили пораст од 45,8 одсто од укупног пораста кредита у мају 2021. године - навели су у Централној банци БиХ.
Према подацима Централне банке БиХ, свега 8,2 одсто је краткорочних кредита, док су дугорочни кредити, са роком отплате дуже од годину дана, на крају маја износили су 9,28 милијарди КМ.
Економиста Александар Љубоја рекао је за “Глас Српске” да сви ови подаци о кредитној задужености показују логичан слијед догађаја. Коментаришући чињеницу да највећи удио у задужењима имају ненамјенски кредити, Љубоја је рекао да је ријеч о надокнађивању пропуштене потрошње у протеклој години, која би могла кулминирати у децембру.
- Јавља се инфлација која је поприлично висока. Дошло је до поскупљења основних животних намирница, а послије пандемије сва тржишта су нестабилна и то користе монополисти да подижу цијене - рекао је Љубоја. Додао је да је евидентно да је до раста цијена дошло и у туризму, јер тај сектор покушава да надокнади све оно што су изгубили у пандемији.
- Евидентан је организовани неред на тржиштима који користе поједини произвођачи и трговци да повећају цијене те се јавља се инфлација. Усљед тога долази до поскупљења грађевинског материјала, расту цијене квадрата па се јавља страх да би те цијене могле постати енормне, због чега грађани журе да ријеше стамбено питање - рекао је Љубоја.
Услови
У Централној банци БиХ истичу да бројни фактори на страни понуде и потражње диктирају трендове кредитирања. Истичу да су банке током кризе промијениле своје кредитне политике, што је утицало на општа кредитна кретања, те да је због неповољних економских околности очигледно током економске кризе опало интересовање за задуживањем.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
