Домаћи производ по европској мјери

Жељка Кокот 10.02.2016 14:57

Бањалука - Захваљујући лон пословима у области кожарске и текстилне индустрије, БиХ је лани чак 30 одсто укупног извоза пласирала на њемачко и италијанско тржиште, а на листи топ пет најзначајнијих купаца су још и Хрватска, Србија и Словенија.

БиХ посљедњих година биљежи пораст извоза робе у Европску унију, а само лани на тржишту 28 земаља европског јата завршила је роба вриједна 6,453 милијарде КМ. Највећи купци робе произведене у БиХ лани су били Нијемци, који су 1,413 милијарди КМ потрошили на увоз из БиХ.

На њемачком тржишту завршило је највише намјештаја, постељине, мадраца, котлова, машина и нуклеарних реактора те одјеће. У Италију је извезена роба вриједна 1,215 милијарди КМ, а највећи дио се односи на извоз обуће коју за партнере из ове земље производе домаће фирме које се баве лон пословима, алуминијум и дрвени угаљ.

Сусједна Хрватске је из БиХ увезла робу вриједну 925,17 милиона КМ, а највећи дио увоза се односио на минерална уља и горива, алуминијум и производе од дрвета. БиХ већ традиционално остварује и велики обим спољнотрговинске размјене са Србијом, а исти тренд настављен је и лани када је у ову земљу извезена роба вриједна 770,7 милиона КМ. У структури извоза у Србију доминирају минерална уља и горива, гвожђе и челик те дрво и производи од дрвета.

Листу топ пет земаља извозница наставља Словенија, која је из БиХ лани увезла робу у вриједности од 748,9 милиона КМ, а на словеначко тржиште смо извезли највише нуклеарних реактора, котлова, машина те електричних машина и њихових дијелова. Листу увозника настављају Аустрија, Турска, Црна Гора, Мађарска и Холандија, која се по вриједности увоза из БиХ нашла на десетом мјесту.

Предсједник Подручне привредне коморе Бањалука Горан Рачић сматра да је евидентно да су земље западне Европе спремне прихватити највећи дио производа из БиХ.

- Најважније је да још има мјеста за повећање извоза, не само на европско, већ и на регионално и руско тржиште на које су наши воћари лани пласирали прве пошиљке - каже Рачић.

Велики проблем домаћих извозника су ограничене релативно мале количине производа које могу понудити великим тржиштима, а сличан проблем недавно је изазвао аферу када је у Турску пласирано залеђено месо умјесто домаћег.

Рачић сматра да се овакве афере не смију поновити и наглашава да се у Привредној комори РС води евиденција о капацитетима и количинама у извозу.

Члан Удружења економиста РС SWOT Предраг Дудуковић сматра да је структура извоза позитивна, јер највећим дијелом роба из БиХ одлази на европско тржиште које је веома ригорозно и захтјевно.

- То је само потврда квалитета наших производа који, ако задовољавају строге њемачке стандарде, могу сигурно имати добар пријем и у Аустрији која би лако могла постати значајно извозно тржиште - каже Дудуковић.

Увоз смањен

Подаци Агенције за статистику БиХ показују да је у 2015. години вриједност извезене робе достигла 8,987 милијарди, што је за 3,5 одсто више у односу на 2014. годину.

У исто вријеме је увезена роба вриједна 15,852 милијарди КМ или 2,1 одсто мање него у 2014. години.

Извоз из БиХ у 2015. години

Њемачка 1,413 милијарди КМ

Италија 1,215 милијарди КМ

Хрватска 925,17 милиона КМ

Србија 770,7 милиона КМ

Словенија 748,9 милиона КМ

Увоз у БиХ у 2015. години (исти графикон)

Њемачка 1,914 милијарди КМ

Италија 1,758 милијарди КМ

Србија 1,728 милијарди КМ

Хрватска 1,673 милијарди КМ