Борко Ђурић, предсједник Привредне коморе РС: Одлив радне снаге упалио аларм

Пословна заједница нема механизам да натјера Владу РС да испуни захтјеве које понављамо годинама. Због нарастајућих обавеза није реално очекивати смањење оптерећења на рад и доприноса у овој години, рекао је предсједник Привредне коморе РС Борко Ђурић којем је повјерен нови четворогодишњи мандат на челу те асоцијације.

* ГЛАС:  Поново сте изабрани за предсједника Привредне коморе. Шта Вас је подстакло да се кандидујете?

ЂУРИЋ: Комплетан Управни одбор коморе из претходног сазива и један број привредника кандидовали су ме поново за предсједника. Морао сам то да прихватим с обзиром на то да имам одговорност да испоштујем вољу оних који су ми указали повјерење у претходних мандатима.

* ГЛАС: Који су најзначајнији приједлози пословне заједнице који су реализовани у протеклом четворогодишњем периоду?

ЂУРИЋ: Неки од тих захтјева су реформа регистрације пословања, измјена накнада за нотарске услуге, а спријечили смо и увођење нових накнада за прекомјерно коришћење јавних путева. Измјенама Закона о фискалним касама ослобођени су самостални и мали предузетници обавезе издавања фискалног рачуна, односно посједовања каса, док је спровођењем Закона о јединственом систему за мултилатералне компензације и цесије омогућено чишћење међусобних потраживања, а тиме и поправљање стања и смањене неликвидности привредника. Реализован је и низ других захтјева који су од интереса за привреду, али то све није довољно јер су наступиле нове обавезе и оптерећења која су у доброј мјери неутралисале позитивне ефекте свега што је урађено.

* ГЛАС: Привредна комора током израде економске политике и буџета РС сваке године понавља своје захтјеве Влади, али сте више пута исказали незадовољство због њиховог неспровођења. Шта можете урадити да ти захтјеви не буду копирани сваке године већ да буду реализовани?

ЂУРИЋ: Пословна заједница нема механизам да натјера Владу да испуни захтјеве. Ми можемо само указивати ба све проблеме и спремни смо то чинити све док захтјеви не буду реализовани и док стање не буде поправљено.

* ГЛАС: Један од кључних захтјева је смањење намета на рад. Да ли су реалне најаве да би до тога могло доћи средином године?

ЂУРИЋ: Ми на томе инсистирамо дуго, али као човјек који реално посматра ствари нисам увјерен да ће се то десити не средином године, већ уопште у 2017. години. У прилог мојој тврдњи иде више разлога, а на првом мјесту су нарастајући захтјеви одређених категорија почевши од пензионера до здравственог система. Не можемо очекивати да буду створени услови за смањење оптерећења, а да при том огроман број субјеката којима управља Влада не измирује своје обавезе.

* ГЛАС: Који си остали проблеми са којима се бори пословна заједница?

ЂУРИЋ: Поред високих оптерећења ту је и неликвидност и недостатак адекватне радне снаге. Програмом рада за ову годину поставили смо неколико циљева, а на првом мјесту је стварање повољнијег амбијента за привређивање, повећање конкурентности, унапређење пословне сарадње, учешће у социјалном дијалогу и повећање ефикасности дјеловања коморе и промоције њених активности. Да би остварили те циљеве неопходно је обезбиједити виши степен уважавања захтјева и приједлога пословне заједнице од стране органа извршне и законодавне власти. На том путу мора бити смањена јавна потрошња, спроведена реформа јавне управе и образовања, али и предузете мјере које ће довести до спречавања одлива радне снаге који је попримио забрињавајуће размјере. При томе не мислим на било какво принудно спречавање одлива, већ стварање услова за запошљавање људи који треба да остану овдје. Ако то не буде учињено врло брзо ћемо се наћи у ситуацији да не можемо обезбиједити ни садашњи обим пословне активности. Такође, морамо се ишчупали из канџи Међународног монетарног фонда и других финансијских институција од чијих кредита све више зависи наша судбина. Потребно је да уз свеобухватан програм активирања расположивих ресурса обезбиједимо финансирање текућих обавеза из властитих извора, а затим да створимо услове за сервисирање обавеза на основу кредита. На такав начин властитим потенцијалима обезбиједили би виши стандард грађана, већу запослености и боље функционисање система.

* ГЛАС: Вјерујете ли да је могуће зауставити одлив радне снаге и на који начин се може дјеловати?

ЂУРИЋ: Треба промијенити низ прописа. Морамо хитно промијенити систем школовања, обезбиједити систем у којем ће спровођење прописа бити према свима једнако, а не селективно и сузбити сиву економију. То су неке од мјера којима ће бити повећана заинтересованост људи да остану и да имају сигурност да ће моћи на основу онога што знају и раде живјети у РС. Људи не одлазе само због ниске плате већ и несигурности. Другима је наравно мотив и већа зарада, а трећима бољи услови рада.

* ГЛАС: Да ли контролни органи у Српској раде довољно и да ли се према свим предузетницима понашају једнако?

ЂУРИЋ: Они не чине довољно. Не смијемо гурати главу у пијесак и морамо признати грешке и да тражимо начин како их отклонити. Без тога нема система.  Нама је горући проблем селективан приступ рјешавању одређених проблема. Ријеч је о томе да тренирају строгоћу код једних, а код других не. Закони треба да се односе на све, а ако тај пропис није добар морамо га промијенити.

Сарадња са Владом

* ГЛАС: Како оцјењујете сарадњу са Владом РС?

ЂУРИЋ: И поред чињенице да је привреда РС оптерећена бројним неријешеним питањима и да не може да се носи са мноштвом проблема имали смо добру сарадњу са органима извршне и законодавне власти. Резултати те сарадње су за пролазну оцјену, али нису онакви какви би требало да буду да би ствари биле боље.

Раст акциза доноси талас поскупљења

* ГЛАС: Савјет министара БиХ је усвојио измјене Закона о акцизама којима је предвиђен њихов раст за 15 фенинга по литру горива. Колико ће то утицати на привреду?

ЂУРИЋ: Увијек сам против оптерећења, па тако и против измјена Закона о акцизама на основу којег ће бити повећане цијене енегргената који учествују у готово сваком производу. То ће довести до ланчаног поскупљења и тиме ће бити створен проблем сваком грађанину и привреднику. Разумијем да ће новац од повећања акциза ићи за градњу путне инфраструктуре, али тешко је оправдати све оно што ће наступити као негативна посљедица. Поставља се питање шта ће нам путеви и аутопутеви ако се нећемо њима возити или неће имати ко да се вози.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.