Траже милионе за неосновани притвор

Правобранилаштво БиХ тренутно води 32 предмета у вези са овим питањем. Послије њиховог окончања значиће се тачно колико ће се из државне благајне морати заграбити да би се надокнадила штета оштећенима.

Правобранилац БиХ Медина Вилић рекла је за "Глас Српске", позивајући се на Закон о заштити личних података, да не може  открити имена тужених (оштећених).

Рекла нам је да је од 1. јануара 2010. до 31. децембра 2015. године правоснажно окончано 48 предмета у којима је у потпуности или дјелимично усвојен тужбени захтјев.

- Укупно потраживање тада је износило 4,54 милиона КМ, а тужитељима је досуђено 1,54 милиона - навела је Вилићева.

Само у 2011. и 2012. години било је 35 предмета у којима је на име одштете плаћено 514.000 КМ, а највише тих случајева било је у Суду БиХ, чак 13, са износом одштете од 251.529 марака. Двије највеће појединачне одштете из тих година од 67.349 и 43.000 КМ платио је Суд БиХ.

У 2011. и 2012. години у 32 предмета изречена је ослобађајућа пресуда, а оштећени су у притвору провели укупно 6.286 дана.

За пет таквих случајева у Суду БиХ трошкови су износили 296.850 КМ, док је БиХ платила 187.176 марака у 11 предмета у којима је усвојена тужба за надокнаду оштећенима који су неосновано били у притвору.

И посљедњих година највећи број ослобађајућих пресуда и случајева вишегодишњег неоснованог притвора је у Суду БиХ. Нема сумираних података о којем броју је тачно ријеч, а према незваничним информацијама, ради се о око 70 одсто таквих предмета.

Много је примјера и случајева у којима због нестручности Тужилаштва и непостојања доказа порески обвезници, након тужби оштећених због неоснованог притвора, морају да плате стотине хиљада марака. Тако је због неоснованог држања у притвору, повреде части и угледа, те претрпљеног душевног бола функционерима СДС-а Миловану Бјелици и Мирку Шаровићу из државног буџета исплаћено 153.000 КМ, односно 102.000 марака. Бјелица, актуелни начелник Сокоца, у притвору је по наредби Суда БиХ био 11 мјесеци, а Шаровић, актуелни министар спољне трговине и економских односа БиХ, годину. Обојица су 2007. године ослобођени свих оптужби. Бјелица је био и два мјесеца у притвору НАТО-а, али то му није надокнађено.

Бјелица каже да је добио одштету, али да штета коју је претрпио ничим не може бити надокнађена.

- То нико не може да плати. А одштета је отишла на покривање трошкова одбране, вјештака, посјета. Финансијски, то није ни пет одсто онога што сам изгубио током 12 година кад нисам имао никаква грађанска права. Кад те ставе ту, ниси више човјек, с друге си стране закона, уз невиђена понижења - каже Бјелица.

По оптужби за злочине против човјечности у притвору је скоро три године био и бивши предсједник ратног Предсједништва српске општине Босанска Крупа Гојко Кличковић, а садашњи начелник Крупе на Уни. Ослобођен је због недостатка доказа, а ускоро ће му бити исплаћено стотине хиљада КМ због неоснованог држања у притвору. У истом предмету са Кличковићем били су и Младен Дрљача и Јован Остојић, који су такође ослобођени оптужби. И они очекују високе одштете због неоснованог држања у притвору.

БиХ је тужио и некад оптужени за кривично дјело тероризма Насер Палисламовић, који је био терећен за напад на Полицијску станицу у Бугојну. Након што га је другостепено вијеће Апелационог одјељења Суда БиХ правоснажно ослободило свих оптужби јер тужилац није успио да докаже  кривицу, он од БиХ тражи исплату 202.000 КМ због противправног хапшења и држања у притвору више од три године. Тај спор је у току.

Сеид Јашаревић од БиХ тражи велику одштету која је проузрокована притвором и забраном кретања. Он је био под истрагом Тужилаштва БиХ због сумње да је помагао при дистрибуцији десет килограма хероина на црно тржиште БиХ. Вјештачењем је утврђено да није заплијењена дрога, већ смјеса коју користе билдери.

Адвокат Милан Романић каже да је ријеч о великом проблему за који не одговарају они који га направе, Суд и Тужилаштво, него недужни грађани.

- То се дешава из два разлога. Први, кад неко буде ухапшен на миг политике, и други, кад тужилац не води добро истрагу и не припреми све доказе. Могуће је и да дође до утицаја на свједоке, тужиоце, судије, током процеса. А надокнаду штете не плаћа ни тужилац који је погрешно процијенио, ни судија који је можда погрешно пресудио, него то плаћамо сви ми порески обвезници - каже Романић. Рекао је да је чудно и то што у таквим предметима оштећени неосновано буду у притвору по двије-три године, умјесто да им притвор буде укинут након мјесец-два. 

Портпарол Министарства правде БиХ Марина Бакић каже да поступак у тим предметима захтијева подношење тужбе за надокнаду штете у парничном поступку, уз претходно обраћање оштећеног министарству ради постизања споразума о постојању штете, врсти и висини накнаде.

- Поступак споразумијевања је обавезан и временски је ограничен на три мјесеца. Примарна надлежност припада органу управе, а управни поступак почиње обраћањем оштећеног Министарству правде у коме назначи основ штете, врсту и висину накнаде. Поступак се спроводи по правилима Закона о управном поступку БиХ - каже Бакићева.

Алтернативне мјере

Марина Бакић каже да Министарство правде може и да уопште не донесе рјешење поводом захтјева оштећеног за надокнаду, па он након протека рока од три мјесеца стиче право на подношење тужбе.

- С циљем избјегавања таквих поступака и неоснованог притварања, Министарство правде је путем Високог судског и тужилачког савјета иницирало чешћу примјену алтернативних мјера притвора које су ријетке - рекла је Бакићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.