Република Српска и Македонија на удару »Наранџастих револуција«

Политички аналитичар Драгомир Анђелковић рекао је да је Балкан углавном покорен и да га чине, у већини случајева, земље које су пристале да буду "банана-државе" којима неко са стране управља.

"Изузеци су у овом тренутку Република Српска и Македонија, која је сад под ударом", сматра Анђелковић.

Према његовим ријечима, Република Српска налази се на линији интереса Запада који се своде на централизацију БиХ, а Македонија се, након што је исказала блискост са Русијом и Кином, те успоставила братске везе са Србијом, нашла под ударом "наранџасте револуције", уз убацивање албанског терористичког елемента.

Он наводи да САД послије Дугог свјетског рата, након војних, уводе друге механизме за рушење легално изабраних власти - невладине организације, медије и друге организације како би изнутра контролисале политичке процесе и како би онемогућиле да се они отргну контроли.

"Наставак такве политике је креирање стратегије жнаранџастих револуцијаж што се може назвати мирнодопском агресијом, односно како у земљама које нису покорене довести послушнике без формалног напада - како их освојити путем медија, невладиних организација и економских притисака", појашњава Анђелковић.

Он сматра да је прва "наранџаста револуција" изведена у Србији 1999. године.

"Те жнаранџасте револуцијеж касније су се преселиле на Исток. Делимично су успеле у Грузији, у Украјини су у току, у Киргизији је прво успела па је пропала, а у Русији су доживеле потпуни неуспех", истиче Анђелковић.

Модератор скупа, публициста и војни аналитичар Мирослав Лазански сматра да Балкан још није "наранџаст", али да појавних покушаја у том правцу има, па и према Републици Српској, која је са те стране потенцијално угрожена.

"То је био покушај прошле године у Федерацији БиХ када смо имали немире на улицама који су претили да се пренесу на територију Републике Српске. Најновији покушај је насилно рушење легално изабране Владе у Македонији", сматра Лазански.

Он појашњава да је класични метод рушења власти које нису по вољи насилним и војним путем превазиђен, те да Запад већ одавно покушава да то чини уз помоћ истицања проблема људских права.

Лазански истиче да се налазимо у времену када се те ствари не обављају само помоћу проблематизовања људских права, него и такозваним хибридним начином ратовања, а то су невладине организације.

"Модерне земље не желе да им војници гину у ратним операцијама и зато ангажују приватне организације. Тако и на плану невладиног сектора постоје специјализоване невладине организације које обављају послове рушења легално изабраних влада помоћу веома перфидних метода. Мека сила уз употребу невладиних организација", тврди Лазански.

Према његовом мишљењу, ментор догађања у Македонији је Америчка организација за демократију, а финансијски ментор је Сорошев фонд.

Предсједник Српског сабора "Заветници" Стефан Стаменковски сматра да је у Републици Српској покушана "наранаџаста револуција" у предизборном процесу пред опште изборе прошле године, када су западне невладине организације добијале велики новац и уложиле велике напоре да уједне опозицију, а потом да неке њене елементе пошаљу на додатну обуку у Љубљану и Беч.

Он је честитао грађанима и руководству Српске које је све те пријетње на вријеме уочило и према њима се опходило на најбољи начин и није дозволило да дође до међунационалног сукоба.

"Руководство Републике Српске није пало на испиту, обавило је посао на најбољи могући начин и дошло је до тога да је Српска, иако је ентитет и са смањеним ингеренцијама у односу на оно што је добила у Дејтону, најслободнија територија на Балкану", констатовао је Стаменковски.

Према његовом мишљењу, сличан сценарио је покушан и у Македонији.

Он наглашава да је велики проблем то што је највећи број невладиних организација уствари владине организације западних држава.

Он је изложио стратегију Српског сабора у борби против обојених револуција у чест тачака.

Стручњак за безбједност и борбу против тероризма Џевад Галијашевић истакао је да је Република Српска била примарна мета прошлогодишњих немира у Федерацији БиХ /ФБиХ/, односно како да се одузме дио њене територије и њених овлаштења.

"Српски народ је мета због своје државотворне традиције. Ако нема Српске, нема државотворне идеје ни за БиХ, нити њене стабилности. ФБиХ је нестабилна због односа Хрвата и Бошњака, па је звог тога потребно дестабилизовати и Републику Српску", тврди Галијашевић.

Политички аналитичар Анђелко Козомара рекао је да су прошлогодишњи немири у ФБиХ били пројектовани из једног центра са намјером да буду пренесени у Српску.

Он сматра да стабилност Републике Српске може бити угрожена несарадњом већих српских странака и да је зато потребно да највеће странке направе велику коалицију.

Према његовом мишљењу, у БиХ је изражено потпуно недипломатско дјеловање амбасадора западних земаља који се директно мијешају у власт и економију.

Козомара предвиђа да ће овај простор захватити краћи рат, краћег домета и краћег временског периода, "ради исправљања граница".

Политички аналитичар Бранко Радун сматра да Републици Српској пријети ризик од унутрашње дестабилизације.

"Предсједник Српске Милорад Додик је сачувао Републику Српску, али у дијелу међународне заједнице и у Сарајеву постоје интереси да он буде замењен неким ко је жмекшиж и мање проруски настројен", каже Радун.

Према његовим ријечма, "обојене револуције" успијевају ако су постигнути одређени предуслови – да је држава сиромашна, корумпирана, те ако је висок ниво неправде.

"Онда невладине организације добијају на снази. Наше државе су мале и слабе и под утиацајем странаца и не могу да се томе одупру", сматра Радун.

Македонски аналитичар Тони Наумовски клаже да се дио балканских земаља налази пред новим покушајем да буде укинута њихова државност.

"Највећи притисак је на државе које су националне, као што су Србија, Република Српска и Македонија", рекао је Наумовски и додао да је у Македонији у примјени жешћи облик "наранџасте револуције".

Историчар Александар Раковић сматра да би "обојена агресија" у Македонији могла да успије само уколико буде праћена албанском агресијом.

Према његовим ријечима, све "обојене револуције" прати пљачка и "религиозни интервенционизам".

"Одбрана од жобојених револуцијаж је ново окупљање или стварање неке нове конфедерације која може да се одупре нападима споља, глобализацији и другим пријетњама. Тешко ћемо се распарчани томе одупријети", каже Раковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.