Искази свједока потврдили учешће оптуженог у злостављању Срба у Броду

Износећи мишљење о здравственом стању Миличића и Митрића, које је сачинио на основу медицинске документације Психијатријског одјељења болнице у Добоју, Ковачевић је пред Судом БиХ истакао да су они неспособни да учествују у овом поступку.

Након исказа вјештака, тужилац Мирослав Јањић прочитао је изјаве Мире Миличића које је дао 2004. и 2006. године у Полицијској станици Брод.

У скоро идентичним исказима Миличић је навео да су га у мају 1992. године заробиле комшије из села Бруснице, након чега је одведен у Славонски Брод гдје је десет дана са другим заробљеним Србима био изложен физичком и психичком злостављању.

Он је навео да је чак био присиљен да неколико часова сједи у шахту у којем се смрзао јер му се одјећа натопила водом.

“Послије десет дана пребачени смо у поткровље Дома полиције у Босанском Броду, гдје ме одмах по доласку претукао Лука Јозић. Више пута су ме, између осталих, тукли Алминко Исламовић, неки Јаков, Дамир Ћума. Одвођени смо на присилни рад гдје су нас тукли лопатама и тјерали да пјевамо усташке пјесме”, наводи се у Миличићевим исказима.

Он је рекао да је након мјесец и по дана, пребачен у подрум Дома полиције гдје је свакодневно био изложен батинању од којих је сав био модар.

Кад су српски затвореници пребачени на стадион “Полет”, гдје је замјеник командира био Алминко Исламовић, Миличић је рекао да су батињани и док су чистили круг око стадиона, цијепали дрва и радили друге послове по потреби, а да су им војници псовали четничку мајку.

“Мене је један војник тако јако ударио чизмом да ми је сломио вилицу. Рана ме страшно бољела и почела је да се гноји. Одвезен сам у Славонски Брод у болницу, а Исламовић није дао да останем да ме оперишу. Враћен сам у логор, гдје ми је једна жена давала лијекове против болова”, навео је тада Миличић.

Свједок је навео да је размијењен 16. септембра 1992. године и да је одмах у Добоју оперисао вилицу.

Свједок Тужилаштва Марко Митрић навео је у свом исказу да су га припадници ХВО-а заробили 2. маја 1992. године и одвели у Славонски Брод, гдје су га три часа тукли хрватски војници током испитивања о радио-станици коју је, наводно, посједовао.

Након тога одведен је у подрум Полицијске станице у Босанском Броду, гдје га је до бесвијести столицом тукао Дамир Ћума.

“У подруму је било тридесетак Срба. Лука Јозић ми је једном наредио да станем уза зид и раширим руке као Исус на крсту. Питао ме која ми је задња жеља, а ја сам му рекао да ме одмах убије. Он је рекао да као велики католик не може то да уради, па наредио Винку Околићу да пуца у мене, што је он одбио. Толико је тада претучен да му је крв лила и из ушију”, испричао је Митрић.

Он је рекао да је 1. јуна пребачен у складиште робне куће “Београд” у Тулеку, гдје су довођени и Срби из Дервенте и Оџака.

Митрић је навео да их је стража свакодневно тукла ногама, рукама, палицама и кундацима, међу којима су били и Драго, Тадија и Нико Лепан, Дамир Ћима, Алминко Исламовић.

Током заробљеништва на стадиону “Полет”, Митрић је рекао да је међу затвореним Србима било и жена које су војници ХВО-а силовали на стадиону и одводили на линију, гдје су из сексуално злостављали други војници.

Он је навео и да су њега у три наврата одводили да силује неке жене и да је претучен зато што је одбио да то уради. Митрић је рекао и да је он два пута био силован.

Према његовим исказима, физичка и психичка злостављања настављена су и у основној школи у Доњој Махали, гдје је главни био Пера Винцетић звани Коњ.

Исламовић је оптужен да је као припадник и командир Војне полиције од марта до октобра 1992. године учествовао у хапшењу, убијању, психичком и физичком малтретирању цивила српске националности који су били заробљени у подруму старе станице полиције у тадашњем Босанском Броду и на стадиону “Полет”.

На терет му је стављено одвођење заробљених на принудни рад, паљење и пљачкање њихове имовине, као и уништавање вјерских, културних и историјских споменика.

Наставак суђења заказан је за 19. новембар.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.