Божидар Вучуревић: Суторина припада Републици Српској

Милица Дангубић
Божидар Вучуревић: Суторина припада Републици Српској

Отоманска империја и стари Дубровчани дали су уски појас БиХ, сада Републици Српској, како би она имала излаз на море, као и Суторину, што је верификовано Карловачким миром и бројним споразумима.

- Инсистираћу од предсједника Владе РС, предсједавајућег Предсједништва БиХ, предсједника Савјета министара БиХ и осталих званичника да предузму потребне мјере за враћање Суторине - изјавио је у интервјуу за "Глас Српске" предсједник Удружења утемељивача Републике Српске Божидар Вучуревић.

Додао је да међународна заједница понавља да су авнојевске границе непромјењиве и да у случају одвајања република, границе постају државне границе. То се није испоштовало.

* ГЛAС: Каква су Ваша сазнања о Суторини, једином излазу Српске на море?

ВУЧУРЕВИЋ: Од мира у Сремским Карловцима 1699. године па све до 1947. узак приморски појас дуг девет километара од Игала до полуострва Превлака припадао је Требињу. Људи из Крушевица и Суторине до тада су у Требињу завршавали све административне обавезе. Граница је промијењена мимо устаљених процедура. Посједујем стенограм са сједнице Владе БиХ 1946, у којем се види да тадашњи министри нису били сагласни са уступањем територије, па је наређено министру Владу Шегрту да проведе референдум. Границе су мимо званичних институција промијењене, а референдум никад није проведен.

* ГЛAС: Зашто сте се заузели да истражите овај проблем и откуд занимање за то?

ВУЧУРЕВИЋ: Знао сам за састанак који је одржан у Карађорђеву и познат ми је био договор да требињска општина буде залеђе Дубровника, а да ће они БиХ дозволити излаз на море од Молунта до Поповића. То је названо "џентлменским споразумом". Хрвати су жељели да изађу из састава Југославије. С том намјером свјесно су жртвовали Вуковар, а и Дубровник. То доказује чињеница да је врховни командант у то вријеме био предсједник Предсједништва СФРЈ Стипе Месић, а и најближи сарадници били су Хрвати. Хрвати су тада заузели дио територије о којем је било ријечи и у Карађорђеву. Па је пропао "џентлменски споразум". Отоманска империја и стари Дубровчани дали су уски појас БиХ, сада Српске, како би она имала излаз на море, као и Суторину, што је верификовано Карловачким миром и бројним споразумима. О овоме свједоче и документа из Бечког архива, задарског и катастарских и грунтовних књига у Требињу. Сазнао сам и да су сва домаћинства са простора Крушевица и Суторине плаћала порез и вадила документа у тадашњем требињском срезу.

* ГЛAС: Коме сте све послали иницијативу за покретање питања Суторине приликом рада међународних граничних комисија око дефинисања границе између БиХ и Црне Горе?

ВУЧУРЕВИЋ: Када је спорна гранична територија, договоре се сусједне државе у којим се рјешава спор да се формира арбитражна комисија. Aко та арбитражна комисија не постигне договор, тражи се међународна арбитража, тада међународна заједница формира комисију и њене одлуке су коначне. Имамо комисију за разграничење са свим земљама и државама које нас окружују, али је битно да политика стане иза овог.

* ГЛAС: Шта очекујете од иницијативе и ко од званичника и политичара треба на овом питању највише да инсистира?

ВУЧУРЕВИЋ: За овај посао је надлежна држава БиХ и инсистираћу од предсједника Владе РС, предсједавајућег Предсједништва БиХ, предсједника Савјета министара БиХ и осталих званичника да предузму потребне мјере за враћање Суторине. Треба очекивати да онај дио територије који је присвојен буде и враћен, без сукобљавања са Црном Гором. Међународна заједница понавља да су авнојевске границе непромјењиве, којима је речено да, у случају одвајања република, републичке границе постају државне границе. То се није испоштовало.

Документација

* ГЛAС: Да ли сте сакупили сву потребну документацију о том подручју које је припадало БиХ?

ВУЧУРЕВИЋ: Посједујем званичну карту, службене новине, записе са сједнице Владе из 1946. године, документа о катастарским књигама које су однесене, на неку руку отете по наредби из 1947. године, односно доказе о списима из Грунтовнице који су пренесени тек 1980. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана