50 година каријере: Био је Краљ народне музике VIDEO

  50 година каријере: Био је Краљ народне музике VIDEO 17.02.2019 17:18 | Агенције

Један од најпознатијих пјевача народне музике на простору бивше Југославије Шабан Шаулић подлегао је повредама које је задобио у саобраћајној несрећи, која се јутрос догодила у Њемачкој, у околини града Билефелда, на путу ка Дортмунду.

Шабан Шаулић је био музичар и продуцент. Током своје дугогодишње каријере публика и медији су га прозвали “краљем народне музике”. Пјесме “Дођи да остаримо заједно” и “Два галеба бела” сматрају се једним од најбољих икад отпеваних новокомпоновних народних пјесама.

Осим њих пјесама, велики хитови Шабана Шаулица су и “Увенуће нарцис бели”, “Сине”, “Данима те чекам”, “Снежана”, “Одлазиш, одлазиш”, “Позн’о бих те међ’ хиљаду жена” и друге. Познати пјевач се појавио и у филму “Сок од шљива” 1981. године.

Током каријере је одржао велики број концерте и наступа у земљи, региону и иностранству. Великим Концертом у Београдској арени, одржаним 6. октобра 2018. Године, обиљежио је предесет година каријере.

Шабан Шаулић је рођен 6. септембра 1951. године у Шапцу. Тренирао је бокс и фудбал, али је музичка каријера однијела побједу у његовом избору професије.

Прекретница у Шаулићевој каријери догодила се 1969. године, када је са само 18 година објавио први албум “Дајте ми утјеху”, а један од најзначајнијих момената догодио се 1985. када је написао пјесму “Гордана” коју је посветио својој жени.

Шабан Шулић се сматра једним од највећих музичих умјетника на подручју цијеле бивше Југославије, а био је познат и слушан и у Бугарској. Међу многобројним Шабановим пјесмама, неке су отпјеване и на македонском језику.

Живио је и радио у Београду. Имао је троје дјеце.

Прави рокенрол и прави народњаци се слушају подераних грла

У тексту написаном за Недјељник, поводом обиљжавања 50. годишњице каријере Шабана Шаулића, Александар Апостоловски пише: Греше они који тврде да се Шабан прилагодио, ушавши, подразумева се, као краљ, у главне токове новца, медија и политике. Није он медиокритет, нити поседује виши степен адаптибилности и моралну аморфност, већ је ишао трагом својих песама и гласа који су исувише вредни да би остали заробљени у студију Радио Шапца или других провинцијских емитерских постаја. Чак је ријечки култни арт-рок бенд ЛЕТ 3 обрадио Шабанову ствар из 1978. године “Дођи да остаримо заједно”, у хард-рок аранжману “Deep Purple” антологије “Child on Time”, као наизглед немогући концептуални експеримент алтернативаца који се више од три деценије одупиру хрватском политичком и клеронационалистичком естаблишменту. Уводни гитарски рифови Ричија Блекмора и хармоника народњачке класике коју је компоновао Шабан Шаулић уклапају се у мелодијски савршену целину “Дете у времену” која не може преварити ни моју несавршену Еустахијеву трубу. Прави рокенрол као и прави народњаци не слушају се студијски, него знојни, подераних грла и разбијених глава у влажним, задимљеним и мрачним клубовима или под шатрама. Као што “Deep Purple” није могао да остане заточеник клупских свирки, јер је њихова музика постала глобална уметност обележена гласовима Јана Гилана и Дејвида Ковердејла, тако су и баладе Шабана Шаулића “Увенуће нарцис бели”, “Два голуба бела” или “Био сам пијанац” отпеване савршеним гласом, пробијале зидове цензорских ушију социјалистичких комитета за културу. Шабанове плоче су опорезоване као шунд, али порески харач није могао да спречи њихово слушање.

*****

Пjесма “Дођи да остаримо заједно” продата је само до 78. године у 400.000 примjерака, а до сада? “Врти се негде око 500.000 плоча, а касета је око 200.000 - 300.000, ЛП плоча је отишла у једно 300.000. То је апсолутни рекорд у историји југословенске диско продукције.” Имам утисак да бисте жељели да се опробате и као забавњак. “Моја песма “Два голуба бела” била је врло близу забавној музици. Моја бивша кућа ПГП је жарко желела да ја одем на Опатијски фестивал. Међутим, ја сам одбио. Не желим да сваштарим.” Пронашао сам податак да ви, као Вук Караџић, идете по народу и скупљате старе пјесме, спасавате их од заборава. “Па, не идем баш по селима као Вук. У Шапцу, на Камичку, има једна певачка легенда. Зове се Мемиш Гордић. Певао је и свирао са Цицварићем. Зна стотине, можда и хиљаде песама. Тај дивни човек био је мој први учитељ. Држао ми је лекције о динамици, о правилном дисању, о свему. Признајем да сам га на почетку каријере имитирао.”

 

(Извор: Yugopapir)



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица