Британију би развод од ЕУ могао да кошта 60 милијарди евра?
Лондон - Британска премијерка Тереза Меј сутра ће званично прогласити излазак Велике Британије из ЕУ, у складу са чланом 50 Лисабонског уговора, што је историјски дан, јер први пут једна земља најављује да напушта европски клуб.
Након званичне најаве почетка Бреџита, започињу преговори између Велике Британије и 27 земаља-чланица Европске уније. Главно питање при том гласи: колико Британци морају да плате за развод? Већ сада се спомиње сума од 60 милијарди евра коју Брисел жели да испостави као рачун Великој Британији.
Велика Британија сваке недјеље уплаћује у Брисел 350 милиона фунти. То наводно расипање новца, заговорници Бреџита су, током кампање за референдум о изласку из ЕУ, свакодневно критиковали. То је податак који се задржао, иако су се заговорници ЕУ жалили да та свота не узима у обзир попуст који имају Британци, нити то колико земља добија из бриселских благајни, пише "Дојче веле".
Одлуку гласача који су подржали излазак из Европске Уније, премијерка Тереза Меј интерпретира на сљедећи начин:
"Вјерујем да су они врло јасно показали да не желе и даље годину за годином да плаћају енормну своту за Европску Унију."
И њена влада, као и Горњи дом Парламента, ангажовали су правнике да провјере правно стање и – дошли су до сљедећег закључка: чим Велика Британије иступи из ЕУ, она више није обавезна да плаћа ниједну једину фунту.
Посланик торијеваца Џејкоб Рис-Мога изјавио је да Британија "нема никакве законске обавезе према ЕУ."
Маргарет Тачер као узор
Бреџит ће вјероватно бити окончан до прољећа 2019. године. Ипак, текући буџет ЕУ обухвата временски период до 2020. године. За тај прорачун гласала је и Велика Британија, и тако се обавезала на исплату новчаних средстава – тако на то гледа Брисел. А онда ту су још британски службеници који раде на пословима ЕУ и чије пензије би Лондон такође требало да покрије, додаје "Дојче веле".
Жестоки заговорник Бреџита Рис-Мог ипак каже:
"То су одлични предуслови за почетак преговора."
Велика Британија је тренутно, након Њемачке, други највећи нето-платиша. Уколико Лондон уплаћује мање новца, онда – или земље које плаћају морају да плаћају више, или земље које примају новац, морају да примају мање. Европска унија у цјелини или земље-чланице појединачно, могле би да туже Лондон уколико не подмири рачун за излазак из Уније.
Ипак, премијерка Меј може ка томе да иде опуштено у сусрет – ако је судити по експертизи домаћих правника, каже барон Кишвер Фокнер, члан Горњег дома британског Парламента.
"То је дио преговора, али то јача позицију британске владе", каже она.
Са друге стране, Британци вјероватно желе да и након изласка из Европске уније профитирају од неких европских програма, попут оних на подручју науке и истраживања, и да себи такође, након планираног изласка из унутрашњег тржишта, обезбједе најбољи могући приступ, како је то изјавила министарка унутрашњих послова Ембер Руд.
"Морамо да тежимо највећем могућем приступу заједничком, унутрашњем тржишту. Не знамо колико то кошта, али управо о томе би требало преговарати", каже Руд.
Министар спољних послова Борис Џонсон као узор наводи Маргарет Тачер. Она је 1984. године изнудила попуст за Британце од изнервираних европских партнера.
"Присјетимо се самита из Фонтенблоа 1984. године, када је Маргарет Тачер захтијевала назад свој новац. Вјерујем да је управо то оно што ћемо и ми добити", увјерен је Џонсон.
"Вјероватно ће сукоб око новца бити тема тек на самиту Европске Уније крајем 2018. или почетком 2019. године – након цјелоноћне партије покера", закључује "Дојче веле".
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
