У ђачкој клупи различити стихови Ћопића и Змаја

На полицама школских и градских библиотека у РС могу се пронаћи дјела оба књижевника разних издавача, у којима су заступљене двије верзије једне пјесме.

Тако ће основац коме је Змајева пјесма „Свет" дио обавезне лектире, у зависности коју књигу позајми у библиотеци, научити пјесму која се завршава стиховима „Славуј пева, не знам гди, овде срце, овде ти!", док ће његов школски друг, ако га „западне" дјело другог издавача, рецитацију завршити стиховима: „Славуј песмом љуља луг. Ја га слушам и мој друг."

У то смо се увјерили и у бањалучкој Основној школи „Свети Сава", гдје се у обавезној лектири за други разред налази неколико издања Змајевих пјесама.

За разлику од ове, у библиотеци бањалучке ОШ „Иво Андрић" у збиркама Змајеве поезије нема пјесме „Свет", јер је издавачи нису уврстили међу корице књиге. Међу издањима која се налазе на полицама Дјечије библиотеке „Борик" у Бањалуци такође се могу наћи двије верзије „Света", као и у Народној библиотеци у Котор Варошу, гдје од пет књига Змајеве поезије у три је написана једна верзија, а у осталима друга.

Ко је и када измијенио стихове великана српске књижевности није познато, али у првом издању Змајеве збирке „Ђулићи" из 1864. године, које су нам доставили из Матице Српске, пјесма која је касније по првом стиху добила назив који данас употребљавамо, завршава стиховима „Славуј пева, не знам ди, овде срце, овде ти!".

За ову пјесму и професори српског језика и књижевности тврде да је оригинал, док Завод за уyбенике и наставна средства РС у књигама за лектиру штампа другу верзију.

- Завод ангажује стручне људе који бирају књижевна дјела у лектирама. О томе шта ће из опуса неког пјесника бити уврштено и која ће варијанта бити коришћена одлучује приређивач - навели су у Заводу.

Професорица српског језика и лингвистике на Филозофском факултету у Палама Миланка Бабић истиче да јој је позната једино верзија пјесме која завршава стиховима „Славуј пева, не знам гди, овде срце, овде ти!".

- То је пјесма из циклуса „Ђулићи". Што се тиче друге верзије личи ми на идеолошки карактер дјечије поезије у доба комунизма. Адаптација било које врсте која мијења оригинал је недопустива - рекла је Бабићева.

Професор српске књижевности на овом факултету Саша Кнежевић каже да се професори воде издањима Матице Српске, за које вјерују да их је и сам аутор за живота одобрио и која су, како каже, за професоре „свето писмо".

- У читанкама сам пронашао и измијењену верзију пјесме „Пачија школа" - рекао је Кнежевић.

Обавезна лектира за основце у РС је и Ћопићева „Јежева кућица", уз коју су стасале бројне генерације, која се такође може наћи у двије верзије, зависно од издавача.

У оригиналној верзији из 1980. године коју нам је доставила Матица Српска, стихови ове пјесме гласе „По шуми широм без стазе пута, Јежурка Јежић по ваздан лута. Ловом се бави често га виде, с триста копаља на јуриш иде...", као и „Диже се јежић очи му сјаје, гостима чудним одговор даје..."

У измијењеној верзији, чији је издавач издавачка кућа „ИТП Змај" Нови Сад и Завод за уyбенике и наставна средства РС, написано је: „По шуми широм без стазе пута, Јежурка Јежић по ваздан лута. Ловом се бави обноћ и обдан с триста копаља наоружан", као и „Диже се јежић делија стара, галамyијама одговара...".

Просвјетни радници истичу да су ово само неки у низу примјера у којима су измијењена оригинална књижевна дјела. Са таквим примјером сусрела се и учитељица у бањалучкој ОШ „Иво Андрић" Нада Бањац, која је током наставе наишла на измијењену пјесму Мире Алечковић „Чудан ћилим".

- У књизи за други разред Почетница написана је цијела пјесма, док је у радној свесци у истој пјесми изостављен један стих - каже Бањац.

Додаје да су и ранијe указивали на грешке у уyбеницима.

- Доста тога би требало мијењати, али учитељице нико ништа не пита. Дјеци кажемо ко ради, тај и гријеши, јер не знам како другачије да им то објасним. Јадно је кад вам дијете у књигама препозна грешку. И за ову пјесму ученик је нашао грешку, а ја само могу да им кажем да науче ону која се њима више свиђа, јер како им објаснити овакве пропусте - рекла је Бањац.

Антологије

Просвјетни савјетник за српски језик и књижевност у Републичком педагошком заводу Силва Добраш казала је да је тешко пронаћи ко је направио грешку и када.

- Питање је и колико наши учитељи знају да је то грешка у пјесмама. Све верзије пјесама штампане у другој половини 20. вијека су преузимане из различитих антологија и могуће да је некад неко у том преносу измијенио стихове - рекла је Добраш.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.