Херој Бобанске чете неће бити заборављен

Маслеша је са 16 година ступио у Бобанску чету уз војводу Неђу Видаковића, рањен је 27. септембра 1994. године на Борачком језеру код Коњица, а преминуо је на Војномедицинској академији у Београду 16. јануара 1995. године.

Споменик у насељу Брегови, испред стадиона малих спортова који носи име овог хероја, освештао је епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије уз саслужење свештенства епархије.

Владика Григорије је истакао да је Александар, понесен слободом и вољом за животом, приступио славној Бобанској чети, и то без страха и узмицања с непоколебљивом истрајношћу и жељом да се жртвује за слободу, свој народ и своје ближње.

- А онда је, једног бурног ратног дана, са својим саборцима и пријатељима погођен гранатом, која тада није одјекнула само на Борачком језеру него је, погодивши срце и груди овог младића, одјекнула у цијелој Херцеговини, у свим грудима у којима је било срце - рекао је владика Григорије.

Истакао је да би данас, 22 године након Александрове погибије, тај страшни одјек требало да се још даље чује и да се кроз будућност која је пред нама преобрази у музику која буди, поучава, храбри и оживљава наша потонула бића.

Александра Маслеша, сестра покојног Александра, захвалила је Бобанској чети, чијим ангажовањем је овај споменик и подигнут, као и свима који су на било који начин помогли организацију ове идеје.

- Ово је посебан дан за моју породицу. Мога брата више нема и нико га не може вратити. Данас смо ганути пажњом и осјећањем да нисмо сами са својим болним сјећањима. Овај споменик је више од поштовања и признавања жртве коју је поднио мој брат. То је знак да постоји још неко ко чува сјећање на његову жртву, а то су његови саборци из Бобанске чете и хвала им за то. Неизмјерно смо захвални вајарима Сретену Милатовићу и Бранку Милановићу, који су свој вајарски дио урадили без икакве накнаде, и "Хидроелектранама на Требишњици" - навела је она.

Градоначелник Требиња Лука Петровић истакао је да овај догађај подсјећа да смо још заједно и да треба да поштујемо оно што нам се дешавало у прошлости и да држимо до себе.

- Ријечи са споменика најмлађем борцу Херцеговачког корпуса говоре много, то су ријечи отаџбина, мир и слобода. То је довољна порука свима нама да нам то стално буде на памети, да се сјетимо како смо дошли до тога и које су жртве пале. Овај дан треба памтити, не само по нашем Александру већ по жртвама које су дате за Републику Српску. Његова жртва ће остати трајно запамћена у граду Требињу - рекао је Петровић.

У име сабораца Бобанске чете и Организационог одбора за изградњу споменика обратио се Драган Ристић Бели, који је истакао Александрову храброст и одлучност да са својим саборцима стане на прву линију ратишта, истичући да ће споменик генерацијама свједочити о младом човјеку који је био спреман да својим животом ствара оно што ми данас имамо - Републику Српску.

- Најмање што смо могли да урадимо ми, његови саборци је да подигнемо споменик нашем Ацу, споменик који симболизује његову свијетлу личност у црним временима тих деведесетих година - рекао је Ристић. Он је подсјетио да се Александар одрекао дјечачких снова да буде спортиста и раме уз раме са војводом Видаковићем стао на браник отаџбине.

Парастос

Прије свечаног откривања споменика у Саборном храму Светог Преображења Господњег служен је парастос.

Цвијеће на споменик, осим Александрове породице, положили су представници градске управе, припадници херцеговачких бригада, борачке организације и удружења из источне Херцеговине.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.