Зоран Кукић, легенда Борца, за Глас Српске: Бањалучку атмосферу никад нисам доживио

Кукић је из тадашњег Борац Нектара прешао у Келн, по завршетку каријере остао је да живи у Њемачкој, а за "Глас Српске" се присјетио сјајних времена.

- Никада послије Борца нисам доживио такву еуфорију и атмосферу. Град је живио за нашу утакмицу, владала је узајамна љубав публике и играча. Имали смо квалитет, али нас је атмосфера често носила до побједа над јачим ривалима. Људи су послије рата били жељни добрих вибрација, требало је све издржати. Појавили смо се ми и настала је сјајна прича. Недостаје ми Бањалука, омогућила нам је да радимо оно што волимо и успијемо. Радо долазим, ту су ми пријатељи, родитељи и лијепе успомене. Неколико пута били смо на раскрсници, да ли да се вратимо или остајемо у Келну? Изабрали смо Њемачку, дјеца овдје имају најбоље услове за образовање и увијек смо посматрали кроз призму гдје ће њима бити боље - рекао је легендарни Кукић.

Надимак бањалучки Џордан добио је због невјероватних игара у дресу "пивара", био је идол сваком ко је закорачио у дворану и одгледао једну његову утакмицу. У "Борику" и данас стоји слика посвећена најбољем Борчевом кошаркашу.

- Човјек послије толико година схвата да је све имало смисла, годи ми када чујем и видим такве ствари. Ни тада нису били најсјајнији услови. Када погледам њемачке клубове и њихове услове, јасно је да се времена не могу упоређивати. Овдје сви имају дворану, тренинг центар, медицински дио, машине за враћање лопти, теретану, све што можете замислити, а ми смо скупљали паре да плаћамо другог физиотерапеута како би нам било лакше. Упркос неким организационим потешкоћама та времена су сјајна и радо их се сјећам. Бањалучани ме заустављају и евоцирамо успомене, значи да смо урадили добар посао и оставили нешто иза себе - додао је Кукић.

Синове није тјерао у кошарку, Филип је кренуо очевим стопама, док Андреја није интересовао за спорт. И Зоран је као клинац слично размишљао, али звијезде су биле намјештене тако да га усмјере ка кошарци.

- Заиграо сам због Синише Протића. Родитељи су ми живјели у Аустрији, био сам код њих три мјесеца и кад сам се вратио Прота се зачудио колико сам израстао. Наговарао ме да дођем на тренинг, али ми је тада свашта дувало кроз главу па нисам отишао. Зазвонио је телефон и мајка је рекла да је за мене, био је то Ђорђе Микеш. Његов позив нисам могао да одбијем и тако сам почео - присјетио се Кукић.

Препознао је позитивне ствари у данашњем Борцу и овим путем свима у клубу пожелио срећу.

- Видим да момци добро раде, позитивно је шта се дешава у клубу. Имају моју подршку, тешка су времена и није лако борити се - поручио је Кукић.

И даље је у кошарци, запослен је у менаџерској агенцији "БДА спортс" за коју држи њемачко тржиште. Дуги низ година је у агенцији а и та прича је увезана са Борцем.

- Код посљедњег уговора у Борцу настала је сарадња са БДА и Радом Филиповићем. Наговорио ме да се посветим тренутном послу када сам размишљао шта послије играчке каријере. Кошарка је еволуирала, постала је бизнис, више је новца у игри. Све је другачије, прије су играчи самостално преговарали са клубовима, нисмо знали колико вриједимо. Са ове дистанце то је апсурдно - објаснио је Бањалучанин.

Први проспект ове агенције је Лука Дончић, сви навијају да Словенац буде први пик на НБА драфту.

- Све се врти и сви причају о Луки, надамо се да ће бити први пик. Није једини, има још одличних момака као што је Марио Накић. Данас је све другачије, није битан само квалитет већ њихово понашање, какви су на друштвеним мрежама, све се прати. Нама је било лакше да будемо спортисти, али нисмо могли да зарадимо као данас. Више ништа не може да се сакрије, Ули Хенес је недавно рекао да су они ишли на Октоберфест и напијали се, а садашњи играчи Бајерна када оду усликају се 1.000 пута на 200 метара - закључио је Кукић.

Пешић јединствен

Српски тренер Светислав Пешић преузео је Барселону и одмах освојио Куп краља. Кукић је с њим сарађивао у Келну тако да га одлично познаје.

- Кари је доктор за кризне ситуације. Веома брзо направи атмосферу, прати га сјајна харизма и аура. Убиједи те да си најбољи, поред неспорног знања то је његов највећи квалитет. Сјећам се полуфинала против Бона, водили смо 2:0 па изгубили трећу утакмицу. Нисмо могли да чекамо нови меч колико смо били загријани, није била у питању побједа него колику ћемо разлику добити, и на крају је било баш убједљиво - казао је Кукић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.