Генерал Младић осуђен на доживотни затвор

Глас Српске
Генерал Младић осуђен на доживотни затвор

Хаг - Хашки трибунал осудио је данас Ратка Младића на доживотни затвор, са образложењем да је „значајно допринио извршењу геноцида у Сребреници и других ратних злочина почињених на територији Босне и Херцеговине“.

Суд је закључио да је он својим дјеловањем значајно допринио извршењу генодица над муслиманима у Сребреници, да је терорисао становниство Сарајева, да је наређивао узимање талаца....


Младић је осуђен по 10, од 11 тачака оптужнице.

Ослобођен је само оптужбе за геноцид у шест општина - Фоча, Кључ, Котор-варош, Приједор, Сански мост, Власеница.

Ово је првостепена пресуда на коју постоји право жалбе.

Предсједник судског вијећа Алфонс Орије рекао је да је вијеће закључило да Младић није крив по тачки 1 по оптужби која га терети за геноцид у шест општина БиХ, претходно образложивши да није доказано да је циљ удруженог злочиначког подухвата био геноцид.

Осуђен је по других 10 тачака оптужнице:

- по тачки 2 за геноцид у Сребреници,

- по тачки 3 за злочин против човјечности,

- по тачки 4 за истребљење и злочин против цивилног становништва,

- по тачки 5 због убистава и злочин против цивилног становништва,

- по тачки 6 због убистава и кршења закона и обичаја ратовања,

- по тачки 7 због депоратција и злочин против цивилног становништва,

- по тачки 8 због нехуманог премјештања и злочина против цивилног становништва,

- по тачки 9 осуђен је због терорисања, кршења закона и обичаја ратовања,

- по тачки 10 осуђен је због противправнних напада на цивиле и кршење зкаона и обичаја ратвоања, и

- по тачки 11 због узимања талаца - особља УН и кршења закона и обичаја ратовања.

Оптужницом се теретио за четири злочиначка подухвата, а за један од њих, који се односи на шест оптшина, је ослобођен.

Осуђен је због удружених злоциначких подухвата који се односе на Сребреницу, Сарајево и узимање талаца.

Када је ријеч о удруженом злоцинацком подухвату који се односи на Сребреницу, трибунал је закључио да је Младић имао намјеру да се муслимани из Сребренице елиминишу убијањем мушкараца и дјечака, као и присилним одвођењем жена, дјеце и старих мушкараца, и то путем почињења геоницида, прогона, истребљења, убиства и присилног премештања, рекао је судија.

Према његовим ријечима, једини разумни закључак је да је Младић имао намјеру да уништи босанске муслимане из Сребренице, те да је имао намјеру да оствари циљ УЗП-а у вези са Сребреницом поцињењем кривицног дијела геноцида.

Када је у питању Сарајево, судское већ је нашло да је Младић имао намјеру да „покрене и спроведе кампању гранатирања и снајперског дјеловања са циљем ширења терора међу цивилним становништвом Сарајева“.

„Лично наредио прекид свих линија снабдијевања Сарајева како би људи излазили на отворено, под снајперску паљбу и гранатирање“, рекао је судија.

Младић је, према закључку Оријеовог вијећа, предложио да се бомбардује Сарајево, а 6. септембра 1995. је наредио прекид снабдијевања Сарајево водом и струјом што је становнике натјерало да изађу из домова и буду изложени снајпрерском дјеловању и гран

Судија је претходно прочитао закључке који се односе на више тачака оптужнице.

Судско вијеће је констатовало да је у више општина почињена депортација и присилно пресељење (Бањалука, Бијељина, Фоца, Илиџа, Нови Град, пале, приједор, Рогатица, Сански Мост, Соколац, Власеница).

Вијеће је, како је додао судија, констатовало да је било злочина против човјечности и масовних погубљења босанских муслимана, да су извршиоци показивали показивано мало или нимало хуманости и нечјовечна поступања.

У логорима, како је навео, није било довољно хране и воде, санитарни услови су били лоши, заточеници су премлаћивани понекад и гвозденим боксерима, приморавани су да једну друге силују и да међусобно под присилом врше и друге полне радње.

Орије је навео да су многе муслиманке силоване, од којих су неке имале тек 12 година.

Када је у питању тачка оптужнице која се односи на Сарајево, вијеће је према ријечима суђе, утврдило да су припадници сарајеско-романијског корупса ширили терор и застрашивали становништво, да починили убиства цивила и злочин против човјечности,.

Од средине маја 1992 до новембра 1995. године намјерно је гранатирано и снајперским хицима гађано становнишво Сарајева и то често на локацијама гдје је било мало или нимало војних објеката.

Многи од њих су убијени док су шетали са дјецом, ишли у продавницу...

На Маркалама је убијено 48 цивила а рањено најмање 140.

Када је у питању Сребреница, припадници српских снага су поубијали неколико хиљада босанских муслимана за само неколико дана, које су претходно мучили, псовали и терали их да певају спрске пјесме, рекао је Орије.

Веће је утврдило да су физички изврсисоци починили радње геноцида над босанским муслиманима, прогона, убиства као и нехуимано дјело присилног премјештања.

Некадашњи комадант ВРС удаљен је из суднице Хашког трибунала, на половини саопштавања пресуде јер је негодовао због одлуке судског вијећа да настави са читањем пресуде.

Удаљен је уз помоћ страже, по налогу предсједника судског вијећа Алфонса Орија.

Ори је претходно саопштио да је пауза у саопштавању сажетка пресуде, која је требало да траје пет минута, потрајала дуже, јер је вијеће добило савјет љекара да тако поступи.

Младићев бранилац Драган Иветић рекао је да је током паузе Младићу три пута измјерен притисак и да је први пут био 175/76, други пут и 180/80 и трехци пут 180/80.

„То се зове кризом хипертензије и тражимо или да прекинете засједање или да одустанете од читања резимеа и прочитате пресуду, како би се самињи ризик за здравље Малдића с обирзом на висину крвног притиска, јер може да дође до животне угрожености“, рекао је Иветић.

Судија му је одговорио да је вијеће добило информацију да је Младићу 3. пут притисак био 170.

Након одлуке да настави са читањем пресуде, Младић је негодовао, а медији преносе да је том приликом викао „лаж, лаж“, након чега је удаљен из суднице.

Суђење генералу ВРС почело је у мају 2012. године, а окончано 15. децембра 2016. године.

Младић је ухапшен у мају 2011. године, након 12 година скривања у околини Лазаревца и изручен Хагу.

Влада Србије недавно је на захтјев његових бранилаца и породине дала гаранције за Младићево пуштање на привремену слободу из притвора Хашког трибунала ради лијечења, а одговор Хага се и даље чека.

Хашко тужилаштво је 25. јула 1995. године Трибуналу поднијело прву оптужницу против Ратка Младића на којој је био заједно са првим предсједником Републике Српске Радованом Караџићем.

Оптужница је више пута проширивана, а коначно је прецизирана 2002. године. Будући да су у размаку од три године ухапшени да им је суђење почело у разлчитим периодима оптужнице против су њих развојене и судило им се у одвојеним поступцима.

Караџић у марту 2016. године првостепено осуђен на 40 година затвора и чека правоснажну одлуку Трибунала у притворској јединици у Схевенингену.

Као врховни командант српских снага у Босни и Херцеговини Младић је оптужен за планирање, подстицање и наређивање свих злочина које су његови потчињени извршили.

Према хашкој оптужници од 8. новембра 2002. године, Младић се терети за геноцид, прогоне, истребљење и убиства, депортације и нечовјечно поступање, наводно терорисање цивила, окрутно поступање, нападе на цивиле, узимање талаца из редова особља мировне мисије УН-а.

Под његовом командом, како се тврди у оптужници, убијено је око 7.000 муслиманских заробљеника на подручју Сребренице.

Младића терете и за гранатирање Сарајева, као и за логоре „Омарска“, „Кератерм“, „Мањаца“ и „Трнопоље“.

Младић је оптужен за један случај геноцида, седам случајева саучешништва у геноциду и шест слуцајева кршења закона и обичаја рата, укључујући убиства, спроводење терора над цивилима и узимања талаца.

У дијелу оптужнице који се односи на злочине у општинама које су Срби сматрали својом територијом остаје исти број општина - шест је прије двије године уклоњено из оптужнице (Бихаћ-Рипач, Градишка, Добој, Гацко, Невесиње и Теслић), а шест нових додато (Хаџићи, Илиџа, Ново Сарајево, Пале, Соколац и Трново).

Иако је задржала исти број општина, измијењена оптужница ослања се на већ раније пресудене случајеве процесуиране у Хашком трибуналу.

Младић је током суђења негирао кривицу а са тимом својих бранилаца покушао да оспори наводе тужилаштва и исказе свједока.

Будући да је лошег здравственог стања, његова породица и браниоци су тражили да му се омогући лијечење на слободи, али Хашки трибунал те захтјеве до данас није усвојио.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана