Marko Vujić, politikolog i asistent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu: Politička scena u Crnoj Gori podsjeća na “Igru prestola”

Rekao je ovo u intervjuu za “Glas plus” politikolog i asistent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Marko Vujić, analizirajući trenutnu političku krizu u Crnoj Gori.

- Za razliku od monotone političke scene u Srbiji, gde vladajuća koalicija, okupljena oko SNS-a, suvereno vlada svim delovima izvršne vlasti, lokalne i republičke, i sa tek ponekom isfabrikovanom aferom kojom bi se držala tenzija, crnogorska politička scena je neuporedivo veći izazov za političke analitičare - kaže Vujić.

GLAS: Kako vidite trenutnu političku situaciju u Crnoj Gori?

VUJIĆ: Veliki broj različitih interesa prepliće se sa obe strane, kako u opoziciji, tako u još pojavnijem obliku u samoj vladajućoj koaliciji. Akteri od najvećih heroja, poput premijera Krivokapića, preko noći u delu javnosti postaju izdajnici, a neke relativno male uloge merene u mandatima postaju ključne, poput uloge Abazovića. Uloga za sada po svoju političku opciju mudrog Bečića takođe zbunjuje publiku i dodaje na dinamici političke situacije, dok se lideri DF-a drže strogo početnih pozicija dajući stabilnost sveukupnoj sceni. S druge strane, opozicija okupljena oko DPS-a staloženo lovi greške nove vlasti i gradi svoje temelje za povratak na tron upravo kroz sve ozbiljnije nesuglasice vladajuće koalicije.

GLAS: Ko ima najviše koristi, a ko najviše štete od cjelokupne situacije?

VUJIĆ: Posmatrajući Crnog Goru kao bratsku državu, uz maksimalan nivo empatije, mora se konstatovati da najviše štete od ovakve situacije imaju građani Crne Gore. Izgubljena turistička sezona 2020. godine već je dobrano devastirala ekonomsku stabilnost države, a sankcije prema Rusiji i Belorusiji, uzimajući u obzir da iz ove dve zemlje dolazi više od 35 odsto turista, svakako prete da i aktuelnu sezonu svede na neodrživu. Politički gledano, najveći profiter od slomljenih zuba na koski zvanoj “genocid” u Srebrenici, te smeni ministra Leposavića, jeste DPS. Aktuelna vlast je pokazala ne samo da ne ume da prevaziđe, nego ni da sakrije svoje slabosti i međusobne različitosti. Personalno, najveću štetu na nivou rejtinga pretrpeo je premijer Krivokapić. Ovo podneblje bogato je ushićenjem kada se pobedi, ali je još bogatije u blaćenju upravo takvih kada je utisak da su izneverili očekivanja.

GLAS: Mislite li da će Vlada Zdravka Krivokapića opstati? Koliko bi uopšte bilo dobro da Vlada padne?

VUJIĆ: Opstanak Vlade u sadašnjem sastavu sa Krivokapićem na čelu, u ovom trenutku deluje kao manje izvesna opcija od njenog pada. Taj potencijalni, a sve izvesniji pad imao bi tri moguća scenarija. Prvi, nove izbore, posebno u slučaju daljeg bojkota rada Skupštine od strane DF-a. Kao drugi, novu vladu u kojoj bi opozicioni DPS, u neprirodnoj i suprotnoj izbornoj volji građana, napravio većinu sa nekim od aktera sadašnje vlasti, što je malo izvesno. I treći scenario bila bi ponovljena postizborna ponuda DPS-a da podrži manjinsku vladu ukoliko bi DF kao čvrsto prosrpska struktura bio izbačen iz igre. Naravno, kao nulti scenario postoji mogućnost rekonstrukcije postojeće Vlade, ali onda bismo samo na kadrovskom, ne i suštinskom nivou, mogli govoriti o padu Vlade.

GLAS: Pominju se, a i sami kažete da je jedna od opcija, i novi izbori. Ko bi imao najviše koristi od toga?

VUJIĆ: Novi izbori svakako jesu sve izvesnija opcija, ali opcija koja bi najviše štetila volji građana sa prošlogodišnjih izbora.  Rezultat ostvaren u prošlogodišnjoj avgustovskoj trci za mandate bio je neponovljiva sinergija borbe za svojinu SPC sa blaženopočivšim mitropolitom Amfilohijem na čelu, nekompromitovanim Krivokapićem kao novim licem, te ultimativnim “antimilovskim” raspoloženjem u glasačkom telu Demokratskog fronta, Bečićevih Demokrata i Abazovićeve URA. Procene su da ove formacije na ponovljenim izborima zbirno ne bi imale skupštinsku većinu, pa se logički nameće da bi svi delovi sada vladajuće koalicije bili na gubitku.

GLAS: Vidimo da je situacija kompleksna, da je mnogo opcija i mogućnosti. Da konkretizujemo, šta Vi vidite kao rješenje za aktuelnu krizu?

VUJIĆ: Ako uzmemo izbornu volju građana za vrhovni demokratski izraz upravljačkih preferencija, onda bi opstanak ne-DPS-ovske koalicije na vlasti bio imperativ u pregovorima o prevazilaženju aktuelne krize. Nakon skupštinske odluke o Srebrenici i smene ministra Leposavića, odnosi su svakako trajno poremećeni, no nije ih nemoguće prevazići unutrašnjim redefinisanjem, potencijalno novim mandatarom, većom fleksibilnošću svih strana i kvalitetnijom slikom jedinstva Vlade, koja ovako ispresecana međusobnim optužbama ne odaje utisak autoriteta ni stabilnosti.

GLAS: Ko stoji iza priče o rezoluciji? Nju je predložio DPS, zašto se onda krivica svaljuje na Krivokapića?

VUJIĆ: Bivša vlast okupljena oko DPS-a mesecima je priželjkivala lomljenje zuba nove vlasti oko zalogaja koji će biti dovoljno tvrd. Ispostavilo se da je upravo međuetničko pitanje bilo to koje bilo granitne tvrdoće. Samo nepopravljivi optimisti, i politički laici, mogli su verovati u zajednički stav o pitanju Srebrenice, URA s jedne i Demokratskog fronta s druge strane. Vruć krompir koji je, kako reče Krivokapić, bio nepotreban ispekao je do nivoa teških povreda odnose unutar aktuelne vlasti, a njega preko noći doveo od uloge heroja do uloge izdajnika u velikom delu, pre svega srpske javnosti. Potencijalna krivica Krivokapića mogla se ogledati u nesnalaženju da izjašnjavanje o ovako osetljivom pitanju, koje na taj način nije formulisano ni u samoj BiH, izbegne, prolongira, ako ne i skine sa dnevnog reda. Poluge moći premijera nije koristio na način proporcionalan snazi te funkcije.

GLAS: Kako vidite poziciju Zdravka Krivokapića? Jasno je da on nije političar, ali ima li uporišta izjava da je nešto ili nekoga izdao?

VUJIĆ: Od narativa o Brankovićevoj izdaji na Kosovu, do danas, postoji fenomenološka nasušna težnja iznalaženja izdajnika među Srbima. Kada nam ih ponestane, postaje nam teško, kao da neprijatelja nemamo, pa je red izdajnika stvoriti iz svojih redova. Bez interesa da branim Krivokapića i amnestiram ga od odgovornosti, biti medijator vlasti u kojoj sudeluju tri entiteta sa teškim balastima relativno bliske prošlosti, nemoguća je misija. To je pokazala Jugoslavija u nekoliko formata, pokazuje BiH, pokazuje i Crna Gora danas. Da je Krivokapić izneverio deo svojih glasača, jeste, da je deo crkvenih struktura imao brza i konkretnija očekivanja od njega, svakako da jeste. S druge strane, da li je mogao da povuče priznanje KiM kao mandatar krhke vladajuće većine koja egzistira na podršci četiri poslanika Abazovićeve URA, svakako da nije. Da li je mogao izvesti Crno Goru iz NATO-a, u situaciji gde najmanje 15 poslanika koji mu daju podršku to ne žele, naravno da nije. Kada sve ovo stave na tasove vage, čitaoci neka sami zaključe da li reč o čoveku nedovoljno namazanom za političku arenu ovog podneblja ili pravom integralnom izdajniku. I na kraju, jesu li razočarani u Krivokapića ili svoja očekivanja?

GLAS: Iz ove perspektive, ideja ekspertske vlade očigledno nije dala rezultat. A da li joj je data uopšte prilika?

VUJIĆ: Pitanje je u kojoj meri za ovu vladu zaista možemo reći da je ekspertska, a koliko da je kompromisna tvorevina između najmanje tri frakcije. Možemo sa sigurnošću reći da je iskazana nesposobnost vladajuće koalicije da svoja neslaganja “ne iznosi van kuće”. Budući da je političko, kao i sportsko savršenstvo nemoguće, kao što svaki pobednički tim svoju snagu temelji na kvalitetima, podjednako bitan deo jeste i skrivanje mana od protivnika. Vlast u Crnoj Gori svoje timske manjkavosti nije uspela da sakrije, te je protivnik već ostvario određenu vrstu profita za desetak meseci mandata ove vlade.

GLAS: Pojedini lideri DF-a optužili su i Crkvu i neke njene predstavnike da rade protiv “srpskog nacionalnog interesa”. Kako gledate na takve kvalifikacije?

VUJIĆ: SPC se pokazala kao izrazito uticajan činilac na glasačko telo u Crnoj Gori, može se reći i presudan za prošlogodišnji pad DPS-a. Demokratski front kao izrazita prosrpska politička struja u Crnoj Gori pledira na svoj dominantan položaj unutar crvenih struktura, što nije predstavljalo problem do razilaženja sa Krivokapićem. Naime, utisak je da Krivokapić, kao čovek nauke i Crkve, kako je predstavljen upravo tokom izborne kampanje, ima svoj lični povlašćeni položaj upravo u crkvenim strukturama. Ne treba zaboraviti specifičnost odnosa blaženopočivšeg mitropolita Amfilohija i Krivokapića, te uticaj koji je ta osovina dve individue imala na izborni rezultat. Ako se na ovo doda neizbežan utisak da zvanična vlast u Srbiji nije po ukusu određenih predstavnika crkve u Crnoj Gori, ali jeste po ukusu nekih lidera DF-a, onda su ovakve karakterizacije i optužbe jasnije.

GLAS: Opozicija, ali i dio parlamentarne većine, optužuju Srbiju za uplitanje u dešavanja u Crnoj Gori. Ima li tu istine i kakav je Vaš stav o tome?

VUJIĆ: Vlast u Srbiji van svih očekivanja bliži se punoj deceniji stabilnog trajanja, odnosno najdužem stabilnom političkom kontinuitetu jednog lidera od smrti Josipa Broza. Sa aspekta političke smenjivosti, delom i medijskih sloboda, situacija je podložna kritici, ali s druge strane unutrašnja politika SNS-a do te mere je temeljna da je, i inače kadrovski krhka, opozicija svedena na potencijal statističke greške. U ovakvim unutardržavnim okolnostima političkog spokoja, visok nivo energije se može posvetiti i delovanju spolja. Predsednik Srbije često ističe da je njegov zadatak briga o Srbima unutar granica svih zemalja, posebno onih u regionu. Koliko je to deo predizborne kampanje u kojoj se SNS nalazi 24 sata dnevno, čak i kada izbori nisu na vratima, pokazaće vreme. Ono što je jasno je da je zainteresovanost njega i vlasti u Srbiji za događanja u Crnoj Gori bila jako visoka od samog početka. Međutim, s jedne strane utisak je da je vlast u Srbiji  bila zadovoljna pobedom koalicije, koja je nudila garancije poštovanja prava Srba i SPC unutar Crne Gore. Ali istovremeno, s druge strane, bila je nezadovoljna izopštavanjem od direktnog uticaja na novog premijera Crne Gore i na veći deo nove vlade, iako ovo svakako nije, niti sme biti zvanični stav jedne suverene države. Odnosi Srbije i Crne Gore, kao dve bratske države, države istog tkiva, morali bi biti bolji, međutim, i tu, kao i u unutrašnjim sferama obe države, najviše državne interese nadvladavaju oni lični, sitničavi, inspirisani koristoljubljem pojedinaca ili grupa unutar vladajućih ešalona. 

GLAS: Trenutno imamo situaciju da DPS i DF bojkotuju parlament. Kako gledate na bojkot kao vid političke borbe i da li je to u ovom trenutku (kontra)produktivno?

VUJIĆ: Bojkot kao alat političke borbe jeste legitiman način iskazivanja političkog stava, ukazivanja na anomalije ili nepravedan odnos. Međutim, u političkoj praksi, ali i politikološkoj literaturi, retko se beleži podatak da dve najveće stranke vlasti i opozicije istovremeno bojkotuju najviše zakonodavno telo sopstvene države. Osim što je takva situacija teorijski i analitički zanimljiva za politikologe, praktično je kontraproduktivna po funkcionisanje države. Ako Skupština i može uz bojkot opozicionog DPS-a da funkcioniše, te donosi odluke za koje je potrebna većina od 50 odsto plus 1, onda bez većinske vladajuće stranke, DF-a, dolazi faktički do obesmišljavanja i onemogućavanja rada parlamenta. Dani pred nama će iznedriti ili nov dogovor postojeće koalicije, ili neki od oblika tehničke vlade koja će obezbediti uslove za održavanje novih izbora.

Krivokapićeva stranka

GLAS: U slučaju da osnuje partiju, da li bi Zdravko Krivokapić imao podršku i uporište u biračkom tijelu?

VUJIĆ: U političko-analitičkom smislu sve samo ne pik popularnosti premijera. Politički rejting svakako nije ravna linija, amplitude postoje i postojaće uvek, te bi u slučaju osnivanja partije Krivokapić morao imati jasno koncipiranu, nedvosmislenu političku agendu, odnosno iskreirati sebi baš onakvu poziciju kakvu sada, nažalost, nema, a to je da odlučuje po unapred određenim načelima. Na kraju, moglo bi se zaključiti da Krivokapić ne ispoljava one karakteristike bitne za samostalni politički uspeh na ovim prostorima, kao što je politički pragmatizam, “urođena namazanost”, te lični politički marketing. On više vodi računa o miru u kući, nego o svom ličnom rejtingu. Politička praksa regiona kazuje da to nije put ka političkom uspehu, već ka političkoj istoriji.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.