Ljiljana Blagojević, za „Glas Srpske“: Danas i antifašiste proglašavaju za zlotvore

Riječi su ovo glumice Ljiljane Blagojević koja je za “Glas Srpske” govorila o umjetnosti, mladim glumcima i novim projektima. Ova diva srpskog glumišta u Banjaluci je boravila povodom festivala “Kestenburg” na kojem su učestvovali njeni studenti.

- Svedok sam tom prekrajanju istorije već nekoliko decenija. Još od pre 20 godina, kada sam boravila u Nemačkoj, kćerka moje drugarice je došla iz škole i rekla da su iz istorije učili da su Srbi bili osvajački narod u Prvom i Drugom svetskom ratu. Na šta sam skočila i rekla: “Ko te to učio, ima da odeš i kažeš istinu”. Došli smo dotle da se veliko prekrajanje događa - dodala je ona.

Kako nam je kazala, trenutno radi film o Jasenovcu sa rediteljem Lordanom Zafranovićem.

- Preko leta bi trebalo da bude snimanje. Lordan je jedan od najvećih reditelja na ovim prostorima. Imala sam sreću da radim s njim pre nekih 37 godina. I kada me pozvao, verujte, da me pozvao da igram nogu od stola, pristala bih. S druge strane, tema Jasenovca je ozbiljna, reč je o takvoj temi da ulogu u tom filmu niko ne bi smeo da odbije - objasnila je ona.

GLAS: Da, i došlo je vrijeme da se teme tog tipa obrađuju.

BLAGOJEVIĆ: Nisu Jevreji nepametan narod što potenciraju to što im se desilo. Ništa manje zlo se nije događalo Srbima kroz istoriju. Ali Srbi su uvek bili nekako preponosni i prepustili su zaboravu svoje velike žrtve. Mi danas ne znamo koliko je bilo žrtava, to se kreće od do, a mora se znati u cifru koliko je stradanje određenog naroda.

GLAS: Nije greška opraštati, ali zaboravljati jeste.

BLAGOJEVIĆ: Zaboraviti je zločin, a oprostiti to je podvižnički čin. Patrijarh Pavle je govorio: “Oprostiti hoćemo, zaboraviti ne smemo”. I negovati i voleti različitosti, lepota je u različitosti.

GLAS: Predstava “Bekstvo ka sebi” odnijela je mnogo nagrada na “Kestenburgu”. Komad objedinjuje odlomke iz antičkih tragedija. Koliko uloge u ovakvim predstavama mogu da pomognu mladom glumcu, studentu u razvoju njegove ličnosti?

BLAGOJEVIĆ: Mi glumci volimo da kažemo da se glumačko biće najbolje vidi i sazreva radeći antičke tragedije. Ako znamo da je oslonac civilizacije u staroj Grčkoj, onda će nam biti jasno zašto je to tako. Ništa danas nije izmišljeno, sve se oslanja na antičku kulturu. Na trećoj godini smo počeli da radimo antičke drame, to je radila Kalina Kovačević, a ja sam bila supervizor. I eto, silne nagrade smo dobili od stručnog žirija koji čine kolege sa banjalučke Akademije umjetnosti, ali i od inostranog žirija. Prošli smo i selekciju internacionalnog festivala u Bratislavi. Oni su prepoznali naš rad na antičkoj tragediji kao poduhvat, ali i kao mogućnost spoja onog vremena i ovog danas. Naziv predstave je aktuelan, jer u ovom trenutku otuđenosti čoveka koji je bačen na vetrometinu gde je teško zadržati civilizacijske tokove, preko tih najklasičnijih vrednosti navodi da se vratimo sebi, da preispitamo svoju etiku i estetiku.

GLAS: Koliko je važno, danas, da uronimo u dubinu sopstvenog bića kako bismo bili bolji u odnosu sa drugima? Čini se da nemamo vremena da se posvetimo sebi samima pa da nam onda to donosi mnoge neprilike?

BLAGOJEVIĆ: Vi ste u pravu. Da bismo mogli da upoznamo druge, moramo prvo da upoznamo sebe. Duboko verujem da svaki čovek u sebi ima i svetlu i tamnu stranu i da je samo pitanje njegove odluke čemu će dati prednost. Imam običaj da kažem svojim studentima da i ubica, i mesar, i hirurg drže nož. Samo je pitanje da li će ga upotrebiti tako što će nekome naneti zlo ili će ga upotrebiti tako što će nekome pomoći hirurškom operacijom. To je pitanje viših i nižih tipova i onog što mi u sebi imamo. Čovek je mali kosmos, u sebi ima i ljubavi i mržnje, zavidljivosti, gordosti i skromnosti. Samo je pitanje koji će pelcer pustiti da iznikne.

GLAS: To nas vodi do odnosa sa prijateljima. Uzimamo li prijatelje olako, koliko je važno čuvanje pravih prijateljstava?

BLAGOJEVIĆ: Živimo teško i surovo vreme. Živeći vreme u kojem se sve urotilo protiv civilizovanog čoveka, gde postoji privid bogatog života, gde nam se nudi virtuelni život koji nema dodirnih tačaka sa realnim, nastaje opasnost za emotivno biće. Danas se emocija smatra slabošću, često naiđem na ljude koji kažu: “Jao, dopustio sam sebi da budem slab, da zaplačem”. A emocija čini čoveka, jer mogućnost da zaplačete i da se nasmejete odlika je zdravog čoveka. E, ali živite vreme gde vas uče da budete ono što je možda kompjuter. On je fantastičan, ali on ne oseća i ne ume da bude u kolektivu. Kad to znaš, onda se pitaš kuda sve ovo vodi. Zato je važno da u ovom vremenu ostanemo bliski, da imamo prijatelje i lepu emociju prema nekom ko nam prija. To je način da preživimo ovo vreme koje se toliko ubrzava da je protiv čoveka. Zato imamo napade panika kod mladih ljudi, jer ta duša koja je tanana i koja je neopipljiv ali postojeći organ u čoveku, strada u ovoj brzini i haotičnom vremenu koje živimo.

GLAS: Nekako je duša u drugom planu.

BLAGOJEVIĆ: Pitanje je koliko smo mi kao ljudska bića, sazdana od krvi i mesa, otporni prema svim senzacijama telefona i antena kroz koje prolazimo, a ne vidimo ih. Zato je neophodno imati prijatelja i biti u kontaktu sa prirodom jer ko zna gde će nas suprotnost tome odvesti. Pogledajte šta se događalo sa ovim monstruoznim ubistvom koje se desilo u beogradskoj školi “Ribnikar”. To nije slučajno. Pitanje je dokle ćemo ići. Brzi elektronsko-tehnički napredak doveo je do toga da se zaboravlja na dušu, koja je tanana i nežna, koja lako može da strada. A kad ona strada, pitanje je šta će biti s nama, jer čovek je stvoren da bude u kompletu sa dušom i materijalno i duhovno. Ako se jedno izgubi, onda to ne vodi ka dobrom. Digitalni svet je vampirizam, jer vaša duša, energija i biće su usamljeni i nesrećni, a čovek nije rođen da bude sam. Čovek je rođen da živi u skladu sa prirodom a ne sa telefonom.

GLAS: Da, ljubav smo potcijenili.

BLAGOJEVIĆ: Sada je profit jedino bitan. Polako postajete kupoholik, trčite za materijalnim. Vodite borbu da li imate 70 kvadrata, 170 ili 1.000, ili da li imate pet pari cipela ili pet soba. Ali ne možete istovremeno spavati u svih pet soba niti nositi pet pari cipela. Kada to shvatimo i kada uspemo da zastanemo, osmotrimo okolinu i okrenemo se jedni ka drugima, onda ćemo se vratiti sebi.

GLAS: Govorili smo o antičkim tragedijama i o tragediji koja je potresla Beograd. Možemo li čitanjem ili posmatranjem antičke tragedije bar pokušati da izbjegnemo one u savremenom dobu?

BLAGOJEVIĆ: Sprečavati tragedije u svakodnevnom životu možemo razgovorom, druženjem i radom na sebi. A da biste radili na sebi, morate čitati, a da biste čitali, morate da se obrazujete. Ne možete antičku tragediju razumeti ako ne znate mitove. Ali osoba koja zna ko je bio Edip, ko je bio Prometej, Kasandra ili Agamnenon bogatija je duhovno i ume da razume neke stvari. Vidi u kom trenutku se volja bogova okreće protiv pojedinaca i šta to treba da uradi pojedinac da bi izgubio naklonost bogova. Moramo da budemo u skladu sa prirodom. Onog momenta kada smo krenuli da silujemo tu prirodu i da je krotimo, ona je krenula da se otima. Tako je i sa čovekom. I opet, ljubav je najvažnija. Ne može se čovek razboleti od viška ljubavi. Može od posesivnosti, od tuge i neiskrenosti. A ljubav podrazumeva da oslobodite nekog, jer vi kad volite, vi ste srećni kad je taj drugi srećan. Ljubavlju, razgovorom sa decom, ljubavlju prema različitosti učinićete ovaj svet lepšim.

GLAS: Radite sa studentima. Kako vidite mlade generacije, šta prepoznajete u njima?

BLAGOJEVIĆ: Poštujem mladog čoveka. Sve je okrenuto protiv njega. Mladosti je jako teško u ovom periodu. Ima mnogo usamljenih divnih devojaka i mladića. Žao mi je kada vidim da nemaju konekciju jedni sa drugima. To nije dobro. Ne mogu da ne poštujem i ne cenim mladog čoveka koji se odluči da studira umetnost, a ne bankarstvo. I to danas, kada nije veliko bogatstvo mogućnost da igrate u pozorištu ili snimate filmove, pišete knjige i pesme, a imate potrebu da se time bavite, pomislim da će to spasiti svet. Da je to možda ono što je Dostojevski govorio: “Lepota će spasiti svet”. Možda je to baš umetnost koja će spasiti svet. Neće ga spasiti ni bankarstvo, ni sve te materijalne stvari. Umetnost je kao ona poslednja pčela koja će zahvatiti maticu. E tako mislim da je i pedagogija značajna da bude podrška toj mladosti. Recimo, u Japanu caru se jedino ne klanja učitelj i pedagog.

GLAS: A kod nas su u posljednje vrijeme učitelji degradirani.

BLAGOJEVIĆ: Tako je, kod nas je ta profesija obezvređena. I dok se ne vrati status pedagoga, nekoga ko će vas učiti i opismeniti, stvoriti vas mislećim bićem, do tad neće biti boljitka na ovim prostorima. Ali sistematski je rađeno da bude tako, jer ako hoćete da uništite duhovnu vertikalu jednog naroda, udarite na jezik i kulturu. A jezik je obrazovanje, opismenjavanje, znanje. Udarite na to i omalovažite pedagoga tako što će mu učenik izvući stolicu. Kodeks ponašanja je važan i negovanje pravih, tradicionalnih vrednosti kao i utemeljenje u prave civilizacijske stvari koje čine duhovnost. Dok se to ne vrati, neće biti boljitka.

GLAS: Kako Vi pronalazite duhovni mir u vremenu koje nameće iskrivljene vrijednosti u smislu izgleda, ponašanja i obrazovanja?

BLAGOJEVIĆ: Nije lako, moram da priznam. Meni je bitan sklad sa prirodom i da imam konekciju sa prijateljima kojima verujem, ali i da imam informacije iz kojih bih mogla da izvučem istinu. Jer mediji su zarobljeni, tu su da opslužuju vladare manjih i većih mesta na ovoj zemlji. Morate sebe terati da mislite, da budete radoznali, a ne da budete, što bi rekao pokojni Vladeta Jerotić, ljubopitljivi, jer ljubopitljivost je bliska onome što se zove malograđanština. Radoznalost je put ka znanju i zato je bitno da čovek bude spreman da prima, ali i da selektuje, da bude oprezan u ovom vremenu gde ne možete bezuslovno verovati. Ne smete, jer će vas zloupotrebiti i potrošiti.

GLAS: Nažalost, tako je.

BLAGOJEVIĆ: Ja pripadam nekoj drugoj generaciji. Potičem sa ovih prostora. Državljanin sam i Republike Srpske. Potičem iz krajeva gde je kombinacija Hercegovine i Semberije. Potičem iz krajeva gde vas prvo nauče da ćutite pa da govorite. I to jeste put. To znači da prvo slušate mudrije i iskustvenije ljude, a onda da možete da krenete svojim putem i svoje stavove da donosite, a ne da blebećete od malih nogu i da ne poštujete nikog.

GLAS: Poštovanje kao da nestaje.

BLAGOJEVIĆ: Ne gubimo mi poštovanje što mi to hoćemo, nego je rađeno na tome sistematski. Po prirodi stvari veličate negativno, a kvalitet umanjujete. Moj moto u životu je da poslednji sako nema unutrašnji džep i sve ovo trčanje za tim materijalnim stvarima koliko olakšava život, toliko vas čini nesrećnim. Čovek bez želja je nesrećan čovek jer želje vas teraju da ih ostvarujete i da idete napred, da imate neki cilj. Ne možete samo u izobilju živeti jer to vodi ka dekadenciji. Kada dođete do određenog civilizacijskog zasićenja, onda se dešava kontra stvar i klatno krene na suprotnu stranu, pa vam se desi da budete Kaligula i da svog konja uvedete u senat da on bude senator.

“Crna svadba”

GLAS: Uskoro stiže nova sezona “Crne svadbe”. Koliko Vam je bilo inspirativno ući u svijet vlaške magije?

BLAGOJEVIĆ: Verujem da postoje i svetle i tamne sile i da je ovo vreme velike borbe dobra i zla. Kad me je pozvao Nemanja Ćipranić da snimam u prošloj sezoni i kada sam pročitala ulogu, rekla sam mu da nećemo snimati u cugu sve prave bajalice i rituale koje sam morala da radim. U novoj sezoni ta uloga mora da se završi. Nije mi bilo lako. Vlasi su zanimljiv i bogat narod, pogledajte njihovu muziku, jezik, šarenoliku nošnju i to da nikada ne sednu za ručak, a da ga ne namene nekom pokojnom. Ta konekcija sa zagrobnim svetom je zanimljiva. U pripremi uloge mi je pomogla koleginica koja je Vlajna. Imaćemo par dana snimanja, ali sam srećna jer se ustanovilo da je Mikula borac za dobro, ne pripada tami, već magijskom svetu Vlaha.

Mladi

GLAS: Kako vaspitavati mlade ljude, na šta im ukazivati?

BLAGOJEVIĆ: Neophodno je razumeti ih i edukovati, tako da oni vide da ih volite. Nije tačno da deca ne vole disciplinu. Mladi su odlični u kakvom vremenu žive, samo ih treba negovati kao cveće i pružiti im ljubav. U Srbiji se desila neverovatna stvar, prekinuta je školska godina, a nisu prekinuti rijaliti programi. Ponovo je udar na prosvetu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.