Goran Nikolić za “Glas Srpske”: Ulica neće promijeniti politiku Brisela

Kaže ovo u intervjuu za “Glas Srpske” ekonomista iz Beograda Goran Nikolić analizirajući globalnu ekonomsku krizu.

- Mislim da naši političari ne bi trebalo da se bave tim pitanjima, već samo našim problemima. Da li je u Evropi kriza, hoće li imati dovoljno gasa i po kojoj ceni, kako će se grejati, to nas apsolutno ne bi trebalo da interesuje. Može zvučati sebično, ali ni oni nikada nisu pokazali neku trunku saosećanja kada smo mi imali nekih problema. Zašto bismo onda mi sada imali? A što se tiče naše pozicije, ako je poredimo s onom u Evropi, ona nije nimalo loša. Štaviše - istakao je Nikolić.

U nastavku ovog razgovora Nikolić otkriva i da li će ova kriza natjerati zemlje Evropske unije da pokleknu, šta se krije iza mazohističke politike briselskih birokrata, ko, u stvari, vuče sve konce i šta je krajnji cilj, te da li Rusija može da preživi zapadne sankcije. Na kraju se osvrnuo i na to da li bi BiH konačno trebalo da promijeni svoju monetarnu politiku i ukine karensi bord, te zbog čega se neki tome toliko energično protive.

GLAS: Kada vidimo šta se sve posljednjih mjeseci dešava, možemo li reći da je u toku treći svjetski rat, ali ekonomski?

NIKOLIĆ: Kao prvo, zapitao bih sve zašto niko ne priča o ratu u Etiopiji. Mi o tome ništa ne znamo iako tamo gine daleko više ljudi nego u Ukrajini. I gladuje. O tome ne možete ništa pročitati u novinama. Umesto toga, Zapad nameće samo pitanje ukrajinske krize. Rusija i Amerika su u klasičnom hladnom ratu i hibridnom sukobu, koji preti da preraste i u vojni. Sada se vodi jedan ekonomski rat, koji SAD preko Velike Britanije i EU vode protiv Rusije. Niko ne može sa sigurnošću reći kako će sve to na kraju i završiti. Ono što je sigurno jeste da Vašington neće odustati od svojih namera.

GLAS: Predsjednica EK Ursula fon der Lajen rekla je da će Putin propasti, a Evropa pobijediti. Može li biti pobjednika?

NIKOLIĆ: Što se tiče vojnog aspekta, mislim da je tu jasno sve. Kada je u pitanju ekonomski aspekt, najveći gubitnik bi, pak, mogla biti Rusija jer ima daleko manje dostupnih poluga kojima može ciljano “gađati” zapadnu ekonomiju, ako iz tog izuzmemo strateške energente, a prije svega gas. S druge strane, ruski “neprijatelji” imaju daleko više tih mehanizama. Znači, Zapad je ekonomski u daleko povoljnijoj poziciji. 

GLAS: Turski predsjednik je za energetsku krizu okrivio evropske zemlje koje su uvele sankcije Rusiji. On je istakao da one sada “žanju ono što su posijale”.

NIKOLIĆ: Postalo je očigledno da je Amerika sve ovo dugo pripremala, da jednim hibridnim ratom preko Ukrajine potpuno ekonomski i finansijski uništi Rusiju. Ne verujem da je iko u Kremlju mogao i da pretpostavi da će biti uveden ovoliki broj sankcija. Rusija je u prethodnom periodu kupovala zlato kako bi se spremila za neki od crnih scenarija, ali ogroman deo ruskih deviznih rezervi je ostao van zemlje, negde oko 300 milijardi dolara. Ono što trenutno ide naruku Rusiji jeste da će tokom ove godine verovatno imati i toliki prihod od prodaje gasa i nafte, čime će moći nadomestiti taj “gubitak”. Pitanje je do kada će to i moći.

GLAS: Šta to znači za nju?

NIKOLIĆ: Moskva je na taj način za sada izbegla taj smrtonosni ekonomski udarac Amerike. Ukoliko Rusija uspe i da u narednom periodu izvozi i prodaje svoje energente na drugim tržištima, onda će moći i dalje da finansiraju svoje postojanje. Što se tiče evropskih država, one, nažalost, ne mogu da donose odluke autonomno. Prisetimo se samo 2003. godine, kada se francuski predsednik Žak Širak usprotivio vojnoj invaziji na Irak. Parizu je zbog toga odmah od strane Vašingtona priprećeno uvođenjem oštrih sankcija. Evropska unija godinama unazad sprovodi samo politiku Vašingtona, što sada ima svoju ekonomsku cenu.  

GLAS: Kako objašnjavate tu jednu vrstu neshvatljivog mazohizma koju pojedini evropski političari pokazuju prema sopstvenom narodu?

NIKOLIĆ: Čak i oni političari koji bi mogli da autonomno donose određene odluke suočavaju se sa velikom dilemom - da li je bolje biti izolovan od strane SAD ili, pak, u ekonomskom ratu sa Rusijom. Koji je svet za njih bolji - multipolarni u najavi ili onaj koji im nudi Amerika? Većina bira ovo drugo, što je posledica američkog političkog uticaja i oblikovanja evropskih elita od strane Vašingtona. Uspostavljena je i jedna neviđena kontrola medijskog prostora. Diskurs i narativ je oblikovan od strane Anglosaksonaca. To ih najmanje košta, a na taj način i najlakše vladaju svetom. Zato me ne čude političke odluke koje donose evropski političari.

GLAS: Znači, mislite da se evropska politika u odnosu na Rusiju neće mijenjati?

NIKOLIĆ: Ne, neće se menjati ni u budućnosti, bez obzira na sve ekonomske posledice kojima je izložena njihova privreda, ali i sami građani. Varaju se oni koji smatraju da će “ulica” i eventualni socijalni nemiri to promeniti. Uostalom, i na primeru mađarskog predsednika Viktora Orbana vidimo da ni on nije spreman preduzimati neke odlučnije korake koji bi odskakali od briselske politike, jer se verovatno boji za svoju bezbednost. Zato i dalje mislim da je Amerika, u stvari, najvažnija i najuticajnija članica EU. 

GLAS: Koliko će ovu situaciju dodatno zakomplikovati poruka iz Rusije da gas do daljeg neće isporučivati “Sjevernim tokom 1” dok ne budu ukinute zapadne sankcije?

NIKOLIĆ: Biće to novi udarac za Evropu. U kojoj meri, teško je reći. Ipak, sumnjam da će to ekonomski uzdrmati zemlje EU do te mere da bi one mogle pasti na kolena, zbog najavljenih fiskalnih intervencija. Mislim da se Rusija nalazi pod daleko većim pritiskom zbog tehnološke izolacije. I više brinem za nju, pogotovo ukoliko ona ubrzo ne nađe druge, veće kupce za svoj gas. Da zaključim: ishod rata u Ukrajini je izvestan, ali je nejasno šta će biti sa ruskom ekonomijom, odnosno koliko će Kina moći da zameni Zapad. To je ključ daljeg opstanka Rusije, jer je dovedena u pitanje njena industrijska proizvodnja, posebno ekstrakcija prirodnih resursa koja se oslanja na opremu zapadnog porekla.

GLAS: Energetska kriza ozbiljno je uticala i na evropsku valutu, pa je evro nedavno dostigao vrijednost koja nije zabilježena u posljednjih 20 godina.

NIKOLIĆ: Verujem da će njegova vrednost i dalje padati. Procenjuje se da bi on mogao da padne i na 0,97 u odnosu na dolar. Možda i niže, na 0,85. Videćemo. Ali to nije ključno pitanje i najveći problem Evropske unije, jer slabljenje evra može da ima i pozitivne strane zbog konkurentnijeg izvoza. Ne treba zaboraviti da neke zemlje u određenim kriznim situacijama namerno devalviraju vrednost svoje valute. Što se nas tiče, slabljenje evra može da nam ide naruku. Vidim da se mnogi ljudi brinu i pitaju šta i kako dalje. Nama, u stvari, odgovara sve veća inflacija unutar evrozone, jer smo se mi do sada uglavnom zaduživali u evrima. Ako on pada, padaju i naše obaveze. Taj novac se obezvređuje. Stvari su jednostavne.

GLAS: Da li je neoliberalni kapitalizam na izdisaju?

NIKOLIĆ: To je možda želja Rusije i drugih zemalja. Sve ovo što Amerika trenutno radi usmereno je, pre svega, na očuvanje tog neoliberalnog kapitalizma, koncepta i sistema koji ima neskrivenu želju da i dalje upravlja čitavim svetom. Ako se kojim slučajem desi da on ipak propadne, to će biti zbog toga što anglosaksonski svet u tome nije uspeo, a ne jer je neko to sa strane uradio. Biće nekih promena. To je izvesno, ali ne tektonskih. Treba znati da su “zapadnjaci” uvek bili spremni da sprovedu nešto “kenzijanski”. I ne sumnjam da će i sada povući neke poteze koji nisu samo u interesu plutokratije, već i svojih građana kako bi sačuvali ovaj sistem. To je za njih, baš kao i pitanje očuvanja globalne dominacije - par ekselans. 

GLAS: Kako da se onda male zemlje “provuku” i ostanu ekonomski stabilne u jednom takvom autoritativnom sistemu koji gazi sve?

NIKOLIĆ: Kao prvo, treba znati da na ovim prostorima neće biti rata, jer Zapad već kontroliše stvari na prostoru Balkana. Zašto bi to dozvolili ako imaju tu kontrolu? Ono što mene daleko više brine jeste da bi Srbija i Srpska mogle da budu izložene nekim ekonomskim i finansijskim sankcijama. To ne bi bilo nikako dobro. Na našu sreću, procedura uvođenja evropskih sankcija je toliko komplikovana, te ukoliko ne napravimo baš neki veliki faul za crveni karton, bićemo ih pošteđeni. Što se tiče trenutne ekonomske situacije u Srpskoj i Srbiji, mislim da je ona sve bolja. Ne možemo očekivati da budemo kao Švajcarska, ali stvari se konstantno popravljaju. Ono što nije dobro je­ loša demografija i odlazak mladih ljudi, što se ne može promeniti preko noći. Nerealno je. Uostalom, to je problem koji muči i čitavu Evropu. 

GLAS: Monetarni sistem u BiH je baziran na karensi bordu, odnosno vezanosti marke za evro. Da li je konačno došlo vrijeme da se to promijeni?

NIKOLIĆ: Najgore moguće rešenje ima Crna Gora koja uopšte nema svoju valutu. To je katastrofa. Plaćate papire, tuđe novčanice svojim radom, i onda ih koristite kao svoje platežno sredstvo. To može da uradi samo neko koga nije briga za finansije i ekonomiju sopstvene države, poput Mila Đukanovića. To je urađeno iz političkih razloga. Loše rešenje je i ovo koje ima BiH, jer je ludost dozvoliti da vam neko ograničava monetarnu politiku, pogotovo nakon toliko godina. Da ne možete emitovati novac, da vas uslovljava da svoje devizne rezerve držite u inostranstvu i na taj način finansirate i kreditirate tuđu potrošnju...

GLAS: Pri tome se te domaće devizne rezerve drže u inostranim bankama po negativnim kamatnim stopama.

NIKOLIĆ: Da, to nikako nije dobro rešenje. Svaka mala zemlja trpi teror velikih. Ono što je nedavno predložio Milorad Dodik je sasvim logično, da se ta sredstva povuku u BiH i pomogne domaća privreda. Usledile su reakcije inostranih mentora na ovaj njegov predlog - “sve diraj, samo novac ne”. U takvim okolnostima Srpska treba da se još više orijentiše na nacionalna i ekonomska pitanja, građenje autoputeva i energetskih objekata. To su najbolje stvari, jer čačkanje velikih u ovom trenutku nije dobro, pogotovo ako je reč o novcu i eventualnom ukidanju karensi borda. Da se malo našalim, možeš da pričaš o nezavisnosti Republike Srpske, ali o novcu - ne. 

Novac ulagati u nekretnine

GLAS: Kako da ljudi danas sačuvaju vrijednost novca, u šta da ulažu?

NIKOLIĆ: Ljudi kod nas su pokazali veliku svest, znanje i pamet, te u poslednje vreme svoj novac ulažu uglavnom u nekretnine. I to je trenutno jedini način da sačuvate vrednost svog teško stečenog kapitala. U Beogradu se gradi toliki broj stanova da to nije normalno. Verujem da dobar dio tih stambenih objekata uzimaju i naši ljudi koji žive i rade negde u inostranstvu. U velikim gradovima, poput Banjaluke i Beograda, vi tu nekretninu uvek možete da unovčite u gotovo svakom trenutku i po povoljnoj ceni. 

Hrane ima dovoljno

GLAS: Često se govori i o tome kako svijetu prijeti globalna nestašica hrane. Da li postoji ta opasnost?

NIKOLIĆ: Hrane se godišnje proizvede da može prehraniti 30 milijardi ljudi. Pitanje je samo lanaca snabdevanja, ali i bahatosti. U Americi, primera radi, kubure sa bacanjem hrane. Kod nas se baci oko 10, a tamo čak 50 odsto hrane koja se kupi. I to je veliki problem u bogatijim zemljama. Znači, hrane ima dovoljno, a i sama proizvodnja je relativno jednostavna, jer ne radi se o čipovima.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.