Горан Николић за “Глас Српске”: Улица неће промијенити политику Брисела

Каже ово у интервјуу за “Глас Српске” економиста из Београда Горан Николић анализирајући глобалну економску кризу.

- Мислим да наши политичари не би требало да се баве тим питањима, већ само нашим проблемима. Да ли је у Европи криза, хоће ли имати довољно гаса и по којој цени, како ће се грејати, то нас апсолутно не би требало да интересује. Може звучати себично, али ни они никада нису показали неку трунку саосећања када смо ми имали неких проблема. Зашто бисмо онда ми сада имали? А што се тиче наше позиције, ако је поредимо с оном у Европи, она није нимало лоша. Штавише - истакао је Николић.

У наставку овог разговора Николић открива и да ли ће ова криза натјерати земље Европске уније да поклекну, шта се крије иза мазохистичке политике бриселских бирократа, ко, у ствари, вуче све конце и шта је крајњи циљ, те да ли Русија може да преживи западне санкције. На крају се осврнуо и на то да ли би БиХ коначно требало да промијени своју монетарну политику и укине каренси борд, те због чега се неки томе толико енергично противе.

ГЛАС: Када видимо шта се све посљедњих мјесеци дешава, можемо ли рећи да је у току трећи свјетски рат, али економски?

НИКОЛИЋ: Као прво, запитао бих све зашто нико не прича о рату у Етиопији. Ми о томе ништа не знамо иако тамо гине далеко више људи него у Украјини. И гладује. О томе не можете ништа прочитати у новинама. Уместо тога, Запад намеће само питање украјинске кризе. Русија и Америка су у класичном хладном рату и хибридном сукобу, који прети да прерасте и у војни. Сада се води један економски рат, који САД преко Велике Британије и ЕУ воде против Русије. Нико не може са сигурношћу рећи како ће све то на крају и завршити. Оно што је сигурно јесте да Вашингтон неће одустати од својих намера.

ГЛАС: Предсједница ЕК Урсула фон дер Лајен рекла је да ће Путин пропасти, а Европа побиједити. Може ли бити побједника?

НИКОЛИЋ: Што се тиче војног аспекта, мислим да је ту јасно све. Када је у питању економски аспект, највећи губитник би, пак, могла бити Русија јер има далеко мање доступних полуга којима може циљано “гађати” западну економију, ако из тог изузмемо стратешке енергенте, а прије свега гас. С друге стране, руски “непријатељи” имају далеко више тих механизама. Значи, Запад је економски у далеко повољнијој позицији. 

ГЛАС: Турски предсједник је за енергетску кризу окривио европске земље које су увеле санкције Русији. Он је истакао да оне сада “жању оно што су посијале”.

НИКОЛИЋ: Постало је очигледно да је Америка све ово дуго припремала, да једним хибридним ратом преко Украјине потпуно економски и финансијски уништи Русију. Не верујем да је ико у Кремљу могао и да претпостави да ће бити уведен оволики број санкција. Русија је у претходном периоду куповала злато како би се спремила за неки од црних сценарија, али огроман део руских девизних резерви је остао ван земље, негде око 300 милијарди долара. Оно што тренутно иде наруку Русији јесте да ће током ове године вероватно имати и толики приход од продаје гаса и нафте, чиме ће моћи надоместити тај “губитак”. Питање је до када ће то и моћи.

ГЛАС: Шта то значи за њу?

НИКОЛИЋ: Москва је на тај начин за сада избегла тај смртоносни економски ударац Америке. Уколико Русија успе и да у наредном периоду извози и продаје своје енергенте на другим тржиштима, онда ће моћи и даље да финансирају своје постојање. Што се тиче европских држава, оне, нажалост, не могу да доносе одлуке аутономно. Присетимо се само 2003. године, када се француски председник Жак Ширак успротивио војној инвазији на Ирак. Паризу је због тога одмах од стране Вашингтона припрећено увођењем оштрих санкција. Европска унија годинама уназад спроводи само политику Вашингтона, што сада има своју економску цену.  

ГЛАС: Како објашњавате ту једну врсту несхватљивог мазохизма коју поједини европски политичари показују према сопственом народу?

НИКОЛИЋ: Чак и они политичари који би могли да аутономно доносе одређене одлуке суочавају се са великом дилемом - да ли је боље бити изолован од стране САД или, пак, у економском рату са Русијом. Који је свет за њих бољи - мултиполарни у најави или онај који им нуди Америка? Већина бира ово друго, што је последица америчког политичког утицаја и обликовања европских елита од стране Вашингтона. Успостављена је и једна невиђена контрола медијског простора. Дискурс и наратив је обликован од стране Англосаксонаца. То их најмање кошта, а на тај начин и најлакше владају светом. Зато ме не чуде политичке одлуке које доносе европски политичари.

ГЛАС: Значи, мислите да се европска политика у односу на Русију неће мијењати?

НИКОЛИЋ: Не, неће се мењати ни у будућности, без обзира на све економске последице којима је изложена њихова привреда, али и сами грађани. Варају се они који сматрају да ће “улица” и евентуални социјални немири то променити. Уосталом, и на примеру мађарског председника Виктора Орбана видимо да ни он није спреман предузимати неке одлучније кораке који би одскакали од бриселске политике, јер се вероватно боји за своју безбедност. Зато и даље мислим да је Америка, у ствари, најважнија и најутицајнија чланица ЕУ. 

ГЛАС: Колико ће ову ситуацију додатно закомпликовати порука из Русије да гас до даљег неће испоручивати “Сјеверним током 1” док не буду укинуте западне санкције?

НИКОЛИЋ: Биће то нови ударац за Европу. У којој мери, тешко је рећи. Ипак, сумњам да ће то економски уздрмати земље ЕУ до те мере да би оне могле пасти на колена, због најављених фискалних интервенција. Мислим да се Русија налази под далеко већим притиском због технолошке изолације. И више бринем за њу, поготово уколико она убрзо не нађе друге, веће купце за свој гас. Да закључим: исход рата у Украјини је известан, али је нејасно шта ће бити са руском економијом, односно колико ће Кина моћи да замени Запад. То је кључ даљег опстанка Русије, јер је доведена у питање њена индустријска производња, посебно екстракција природних ресурса која се ослања на опрему западног порекла.

ГЛАС: Енергетска криза озбиљно је утицала и на европску валуту, па је евро недавно достигао вриједност која није забиљежена у посљедњих 20 година.

НИКОЛИЋ: Верујем да ће његова вредност и даље падати. Процењује се да би он могао да падне и на 0,97 у односу на долар. Можда и ниже, на 0,85. Видећемо. Али то није кључно питање и највећи проблем Европске уније, јер слабљење евра може да има и позитивне стране због конкурентнијег извоза. Не треба заборавити да неке земље у одређеним кризним ситуацијама намерно девалвирају вредност своје валуте. Што се нас тиче, слабљење евра може да нам иде наруку. Видим да се многи људи брину и питају шта и како даље. Нама, у ствари, одговара све већа инфлација унутар еврозоне, јер смо се ми до сада углавном задуживали у еврима. Ако он пада, падају и наше обавезе. Тај новац се обезвређује. Ствари су једноставне.

ГЛАС: Да ли је неолиберални капитализам на издисају?

НИКОЛИЋ: То је можда жеља Русије и других земаља. Све ово што Америка тренутно ради усмерено је, пре свега, на очување тог неолибералног капитализма, концепта и система који има нескривену жељу да и даље управља читавим светом. Ако се којим случајем деси да он ипак пропадне, то ће бити због тога што англосаксонски свет у томе није успео, а не јер је неко то са стране урадио. Биће неких промена. То је извесно, али не тектонских. Треба знати да су “западњаци” увек били спремни да спроведу нешто “кензијански”. И не сумњам да ће и сада повући неке потезе који нису само у интересу плутократије, већ и својих грађана како би сачували овај систем. То је за њих, баш као и питање очувања глобалне доминације - пар екселанс. 

ГЛАС: Како да се онда мале земље “провуку” и остану економски стабилне у једном таквом ауторитативном систему који гази све?

НИКОЛИЋ: Као прво, треба знати да на овим просторима неће бити рата, јер Запад већ контролише ствари на простору Балкана. Зашто би то дозволили ако имају ту контролу? Оно што мене далеко више брине јесте да би Србија и Српска могле да буду изложене неким економским и финансијским санкцијама. То не би било никако добро. На нашу срећу, процедура увођења европских санкција је толико компликована, те уколико не направимо баш неки велики фаул за црвени картон, бићемо их поштеђени. Што се тиче тренутне економске ситуације у Српској и Србији, мислим да је она све боља. Не можемо очекивати да будемо као Швајцарска, али ствари се константно поправљају. Оно што није добро је­ лоша демографија и одлазак младих људи, што се не може променити преко ноћи. Нереално је. Уосталом, то је проблем који мучи и читаву Европу. 

ГЛАС: Монетарни систем у БиХ је базиран на каренси борду, односно везаности марке за евро. Да ли је коначно дошло вријеме да се то промијени?

НИКОЛИЋ: Најгоре могуће решење има Црна Гора која уопште нема своју валуту. То је катастрофа. Плаћате папире, туђе новчанице својим радом, и онда их користите као своје платежно средство. То може да уради само неко кога није брига за финансије и економију сопствене државе, попут Мила Ђукановића. То је урађено из политичких разлога. Лоше решење је и ово које има БиХ, јер је лудост дозволити да вам неко ограничава монетарну политику, поготово након толико година. Да не можете емитовати новац, да вас условљава да своје девизне резерве држите у иностранству и на тај начин финансирате и кредитирате туђу потрошњу...

ГЛАС: При томе се те домаће девизне резерве држе у иностраним банкама по негативним каматним стопама.

НИКОЛИЋ: Да, то никако није добро решење. Свака мала земља трпи терор великих. Оно што је недавно предложио Милорад Додик је сасвим логично, да се та средства повуку у БиХ и помогне домаћа привреда. Уследиле су реакције иностраних ментора на овај његов предлог - “све дирај, само новац не”. У таквим околностима Српска треба да се још више оријентише на национална и економска питања, грађење аутопутева и енергетских објеката. То су најбоље ствари, јер чачкање великих у овом тренутку није добро, поготово ако је реч о новцу и евентуалном укидању каренси борда. Да се мало нашалим, можеш да причаш о независности Републике Српске, али о новцу - не. 

Новац улагати у некретнине

ГЛАС: Како да људи данас сачувају вриједност новца, у шта да улажу?

НИКОЛИЋ: Људи код нас су показали велику свест, знање и памет, те у последње време свој новац улажу углавном у некретнине. И то је тренутно једини начин да сачувате вредност свог тешко стеченог капитала. У Београду се гради толики број станова да то није нормално. Верујем да добар дио тих стамбених објеката узимају и наши људи који живе и раде негде у иностранству. У великим градовима, попут Бањалуке и Београда, ви ту некретнину увек можете да уновчите у готово сваком тренутку и по повољној цени. 

Хране има довољно

ГЛАС: Често се говори и о томе како свијету пријети глобална несташица хране. Да ли постоји та опасност?

НИКОЛИЋ: Хране се годишње произведе да може прехранити 30 милијарди људи. Питање је само ланаца снабдевања, али и бахатости. У Америци, примера ради, кубуре са бацањем хране. Код нас се баци око 10, а тамо чак 50 одсто хране која се купи. И то је велики проблем у богатијим земљама. Значи, хране има довољно, а и сама производња је релативно једноставна, јер не ради се о чиповима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.