Горан Трбић, климатолог: Најугроженије земље у Европи су Шпанија, Италија, Хрватска и БиХ

Рекао је то у интервјуу за “Глас Српске” професор на Природно-математичком факултету (ПМФ) у Бањалуци и климатолог Горан Трбић, који је учествовао на конференцији Уједињених нација о климатским промјенама 2023 (COP28 UNFCCC), одржаној почетком децембра у Дубаију. Према његовим ријечима, неопходно је мање корићење фосилних горива, тј. мање сагоријевање угља у термоенергетским објектима и индустријским постројењима, те нафте као погонског горива у аутомобилској индустрији, односно у саобраћају.

- Рецимо, кад су у питању емисије са тзв. ефектом стаклене баште, од којих посебно издвајамо угљен-диоксид, оне су највише заступљене у термо и електроенергетском сектору и њихово учешће у укупним емисијама у БиХ је негдје око 65 одсто. Јасно је како би било могуће, у еколошком смислу, ријешити тај проблем. Међутим, то све мора ићи постепено, тај прелазак са фосилних на обновљиве изворе енергије - казао је Трбић.

Додао је да све мора ићи кроз такозвану праведну транзицију, јер се за све запослене који су у директној вези са ископавањем и сагоријевањем угља морају наћи нови адекватни послови како њима и њиховим породицама не би била угрожена егзистенција.

ГЛАС: Који су кораци предузети до сада, а да нису дали очекиване резултате?

ТРБИЋ: Када је договаран Париски климатски споразум, све земље свијета су на добровољној основи одредиле колико могу смањити своје емисије да бисмо могли да зауставимо пораст концентрације угљен-диоксида, а самим тим и пораст температуре преко 1,5 степени. БиХ је тада, 2015, имала веома скромне амбиције. Међутим, прије двије године израдом другог извјештаја те су амбиције значајно повећане, а емисије би требало да буду смањене за 25 процената у односу на референтну годину. Међутим, за то смањивање неопходна је финансијска подршка од око 16 милијарди КМ. Ми тај новац немамо. Без значајније међународне финансијске интервенције о реализацији мјера енергетске ефикасности јако је тешко говорити. Пракса је показала да је Париски споразум у начелу био добро замишљен, али његово спровођење није дало очекиване резултате. Емисије гасова нису смањене, а за посљедицу имамо и даље повећање температура и климатских екстрема. Глобално повећање температуре данас износи око 1,2 степена у односу на прединдустријски период, а повећање на сјеверној хемисфери Земље је нешто веће. Ако пређемо праг од 1,5 степени, улазимо у јако неизвјестан период у којем ће бити тешко управљати климатским промјенама. Другим ријечима, климатски екстреми биће чешћи и интензивнији. Могу се очекивати чешће поплаве, суше и топлотни таласи, више олујних вјетрова те већа нестабилност у атмосфери. На конференцији у Дубаију је први пут урађена тзв. глобална процјена емисија у контексту Париског климатског споразума. Евидентно је да смањење емисија није било довољно, чак су и повећане, и да је неопходно уложити много више напора, труда, али и финансијских средстава како би се емисије угљен-диоксида смањиле. Ово су суштинске амбиције које су постављене пред све земље свијета, а суштински односе се на то како те емисије стварно смањити.

ГЛАС: Које су то емисије?

ТРБИЋ: Доминантно, ријеч је о угљен-диоксиду. Осим њега ту је и метан, те азотни и сумпорни оксиди. Ови гасови чине тзв. ефекат стаклене баште. Да не буде забуне, тих гасова има у природном облику у атмосфери. Без угљен-диоксида и ефекта стаклене баште не би био могућ живот на Земљи јер је природни угљен-диоксид веома користан из разлога што спречава брзо расхлађивање Земљине површине и одржава биланс температуре. Међутим, сагоријевањем фосилних горива, нафте и угља у атмосферу долази додатни и то ремети његов уобичајени природни ефекат, што доводи до глобалног загријавања и пораста температуре ваздуха. Нове концентрације угљен-диоксида у атмосфери, који је емитовао човјек сагоријевањем фосилних горива, угља и нафте, праве велики проблем који условљава повећање температуре и спречава нормално расхлађивање Земљине површине.

ГЛАС: Да ли се климатске промјене убрзавају и како се то одражава на наш регион?

ТРБИЋ: Нажалост, још је изражен глобални тренд пораста концентрације угљен-диоксида. Било гдје да се емитује у свијету, одмах иде у атмосферу и мијеша се са постојећим. Оно што није добро јесте да је Република Српска и регион јужне Европе један од најугроженијих. Није само повећана температура, повећани су и климатски екстреми. То је условило и интензивније поплаве, суше, топлотне таласе, олујне вјетрове, а другачије су и падавине које су све интензивније те проузрокују урбане и бујичне поплаве.

ГЛАС: Година 2030. је далеко, шта нас очекује у наредном периоду?

ТРБИЋ: Јако је тешко прогнозирати какву зиму и љето можемо да очекујемо. Оно што је чињеница и на шта нам указују климатске пројекције и сценарији, можемо очекивати топлије зиме са све мање снијега, доста топлија љета, али и периоде са интензивним падавина као и данима без падавина, што доводи до појаве поплава и суша. Таква је била и ова година. Дакле, ово говоримо на бази климатских трендова и пројекција. Хипотетички, ако дође до смањивања количине угљен-диоксида кроз неких 10 или 15 година, може да дође до стабилизације и, на неки начин, постепеног враћања климатских услова какви су били прије двије или три деценије.

ГЛАС: Колико, у просјеку, у наредним годинама можемо очекивати више температуре?

ТРБИЋ: У ранијем периоду код нас је повећање ишло за 0,2 степена по деценији. Сада је то много веће. У Бањалуци је за период 1961 - 1990. годишњи просјек температуре био 10,6 степени. Посљедњих пет година просјек је већи од 12,8 степени, што је јако велико повећање. Наравно, ту јесу доминантне емисије гасова и негативне емисије угљен-диоксида, али оно што је спорно је брзина повећања температуре. Што се тиче падавина, промјене на годишњем нивоу су веома мале. То је плус или минус пет процената годишње. Међутим, сасвим је другачија расподјела падавина током године, па имамо чешће појаве дана са јако пљусковитим кишама, а имамо и доста дана кад падавина нема.

ГЛАС: Који дио свијета је најугроженији?

ТРБИЋ: Ако причамо о Европи, то су Шпанија, Португалија, јужни дио Италије, Грчка, БиХ, Хрватска - медитерански дио, регион јужне Европе. Нажалост, највећу штету трпе неразвијене земље и земље у развоју. Рецимо, мале острвске земље, гдје се очекује и подизање нивоа мора, затим земље у тропској зони које су подложне утицајима урагана и торнада. Ако гледамо шире, ту је централни дио Америке, Африка такође. Видимо ове године шта се дешава у Аустралији са великим пожарима и високим температурама.  

ГЛАС: Гдје климатске промјене напредују најспорије?

ТРБИЋ: Ако причамо о Европи, то је Скандинавија, гдје је пораст температура нешто блажи. Кад је у питању БиХ, планински дио је најмање угрожен. Нарочито планински дио источне Херцеговине, у смислу да је ту повећање температуре до сада било најмање. Међутим, ако се настави повећање емитовања угљен-диоксида, онда се чак и у тим предјелима могу очекивати веће температуре.

ГЛАС: Који је то први корак који ћемо ми предузети?

ТРБИЋ: Имате примјере добре праксе. Рецимо, на примјеру чишћења канала који врше одводњавање падавинских вода. То се рјешава прије великих падавина које се очекују у мају или јуну. Дакле, прављење мрежа система за одводњавање површинских вода. Овдје имамо неколико примјера добре праксе коју реализује Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде и локалне заједнице у сјеверном дијелу Републике Српске.

С друге стране, повећање површине под наводњавањем, гдје постоје примјери добре праксе на подручју Требиња. Ако се осврнемо на еколошке проблеме града Бањалука, нажалост, криви смо ми сами јер још користимо фосилно гориво угаљ за гријање, а и број аутомобила на друмовима је све већи. Потребно је да се стимулише јавни превоз, даљинско гријање и окретање алтернативним изворима енергије. Дугорочно, било би добро да се више користе хибридна и возила на електрични погон. Она јесу скупа, али сви морамо имати одговорнији однос према животној средини.

ГЛАС: Да ли су нам неке организације обећале помоћ?

ТРБИЋ: Прошле године на годишњој конференцији о климатским промјенама у Египту формиран је фонд за санацију губитака и штете од климатских промјена. Ове године је речено да ће велике земље помоћи и уложити новац у тај фонд. Рецимо, УАЕ су обећали око 100 милијарди долара. САД, Њемачка и Велика Британија су такође обећале велики новац, али то су, на неки начин, све још увијек само обећања. Они тај новац треба да уложе, треба да се одреди механизам како ће се пласирати та средства, а то некако све споро иде и дуго траје. Апликација за приступ тим фондовима је доста компликована. Ми смо одређена средства већ повукли из једног климатског фонда за пројекте енергетске ефикасности. Имам информацију да су неки пројекти већ одобрени који се односе на наводњавање, али и пројекти који се тичу рјешавања проблема поплава. УНДП и Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију као “фокал поинт” БиХ за климатске промјене пуно раде и заједничким снагама је урађен велики број стратешких докумената на пољу климатских промјена. Пуно је и потреба за имплементацију пројеката енергетске ефикасности.

ГЛАС: Да ли су субвенције рјешење?

ТРБИЋ: Већ имамо субвенције које се односе на изградњу соларних панела на кућама, али и за рјешавање питања енергетске ефикасности израдом изолација на објектима. Додуше, ти су пројекти мањи и добијају се преко Фонда за заштиту животне средине и енергетску ефикасност Српске, али и преко неких других кредитних линија. Ти пројекти су ту и већ су почели да се реализују, али је, понављам, потребно повећати активности на том пољу.

ГЛАС: Која је Ваша порука грађанима Републике Српске?

ТРБИЋ: Свако на свом нивоу може да уради много. Први корак је трошење што мање количине електричне енергије. Добијаћемо мање рачуне, али ћемо правити и мале кораке у борби против климатских промјена. Очекују нас нови топлотни таласи, гдје ће температуре бити доста више, па је потребно слушати љекаре како да се понашамо у таквим условима. Потребан је одговорнији, еколошки однос према животној средини, у смислу да се понашамо боље него у претходном периоду и да рационалније трошимо питку воду. Генерално, рјешавање глобалних питања је доминантно на најразвијенијим земљама свијета. Оне морају направити велики искорак у борби против климатских промјена смањивањем својих емисија. Првенствено говорим о ЕУ, САД, Русији, Кини, земљама БРИКС-а. Они који су највише криви треба да уложе средства да санирају штету.

ГЛАС: Да ли сте Ви задовољни оним што смо постигли?

ТРБИЋ: Процес иде у добром смјеру, али је доста спор. Другим ријечима, реализација договорених споразума виде прилично споро. Тај процес мора да буде бржи, да се јасно трасира пут у којем правцу треба да се иде и како ћемо те проблеме рјешавати. Донесене декларативне одлуке нису обавезујуће, па се оне јако споро спроводе.

Окидачи

ГЛАС: Да ли је проблем и у неодговорности, бацању смећа у ријеке?

ТРБИЋ: Како смо раније рекли, доминантни покретач климатских промјена је угљен-диоксид. С друге стране, тај неодговоран однос према животној средини и затрпавање канала може условити веће проблеме са поплавама. Ако се одводни канали затрпају и ако се редовно не чисте, они могу бити окидач за појаву поплава у мањим зонама. Дакле, бацање смећа није окидач и узрочни фактор, али сигурно је да ће одговорнији однос према планети Земљи омогућити лакше прилагођавање климатским промјенама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.