Божидар Спасић: Режими се мијењају, шпијунажа остаје иста

Истакао је ово у интервјуу за “Глас Српске” бивши високи функционер југословенске Службе државне безбедности Божидар Спасић, додајући да је и у његово вријеме било слично стање, само што су сада обавјештајци пуно боље опремљени захваљујући технолошком напретку.

- Морамо имати на уму једну чињеницу, да се власти, режими и системи мењају, а шпијунажа остаје иста, тако је сада, а неће се пуно променити ни у будућности - рекао је Спасић.

ГЛАС: Србија због свог положаја, али и глобалних околности, рекло би се да постаје све више интересантна иностраним службама. Да ли је Београд данас нека врста Казабланке?

СПАСИЋ: У Казабланки је било неколико шпијуна, а у Београду према нашим информацијама постоји велика концентрација страних обавештајних служби. Имамо стране службе из земаља које су формиране након распада бивше Југославије, ту је и други прстен које су нешто мало даље од наших граница, а то су НАТО земље које имају циљ да прикупљају податке о Србији. Нико се не усуђује прецизно да каже који је то број, што страних агената, што домаћих држављана, који раде за стране обавештајне службе.

ГЛАС: Које су иностране службе најприсутније на овим нашим просторима те како уопште изгледа њихов рад и врбовање људи?

СПАСИЋ: Последња хапшења у 2023. години указују да је међу најактивнијим хрватска служба, али и бугарска обавештајна служба које су чланице НАТО-а, а имали смо и велику шпијунску организацију из Албаније, где заједнички делују албанска обавештајна служба и служба са окупиране територије Косова и Метохије, а њихов заједнички назив је ШИШ. Оно што је сигурно јесте то да су они у 2023. години били ударна песница великих обавештајних служби. Главни циљеви обавештајних служби постављени су преко немачке службе, ту делује и америчка служба, али и службе Француске, а посебно издвајам деструктивни део, а то је служба Велике Британије која је сама по себи посебна прича.

ГЛАС: Кажете да је британска обавјештајна служба најактивнија на овим нашим просторима. Због чега смо им толико интересантни?

СПАСИЋ: То вуче корене из жеље Британаца да имају главни утицај на Балкану, заправо они су извршиоци америчке политике, највећи обавештајни центар западне политике налази се на нашој окупираној територији Косова и Метохије. Они традиционално овде имају разгранату шпијунску мрежу и то није никаква тајна. Њихов задатак је да буду непосредни извршиоци, јер дуго година изучавају наше подручје. Имали су људе од утицаја, а велики број наших бивших политичара из режима пре рата био је на вези са британским обавештајним службама. Велика Британија заступник је америчких интереса.

ГЛАС: Како да препознамо нечији обавјештајни рад, односно ширење дезинформација као једног од облика специјалног ратовања?

СПАСИЋ: Шпијунажа подразумева прикупљање података, врбовање агената од утицаја у одређеним државним органима, а поента је да врбујете лице које има одређен утицај. Та лица су на мети напада страних обавештајних служби, нуде им разне погодности као што је враћање имовине у Хрватској, признаће им пензије, неће им малтретирати породицу, користе ту врсту утицаја. Препознавање страних шпијуна тежак је и сложен посао, једино га можете препознати на тај начин уколико страни шпијун или наше лице које ради за њих, постане толико неопрезан да прикупља податке јавно. Уз то, можете га препознати ако га видите да се стално појављује на скуповима где су војска и полиција, али и политички догађаји те онда својим коментарима у маси или на друштвеним мрежама покушава да шири дезинформације.

ГЛАС: Колико су иностране амбасаде у ствари базе за те обавјештајце и како коментаришете понашање иностраних амбасадора који све више излазе из оквира дипломатског бонтона?

СПАСИЋ: Стране амбасаде су увек центри шпијунског дјеловања, наравно морамо издвојити врх дипломатије,  амбасадори се не баве шпијунажом, они покушавају да остваре одређени политички утицај и да придобију људе својим изјавама. Други ешалон који иде иза њих, то су агенти из амбасада који се представљају као први и други секретари. Углавном, амбасаде представљају центре обавештајне активности и то није никаква тајна. У обавештајном раду никоме нису чисте руке, а то раде и наше службе јер се баве истом методологијом. Део шпијунаже је и јаван, али морате добро проценити шта је ту шпијунско. Рецимо, у Београду имате стотинак амбасада, читав низ људи унутар амбасаде се бави шпијунским радом, то ми заправо и не знамо јер су њихови задаци маскирани кроз правне, економске, новинарске и друге професије.

ГЛАС: Колико су и протекли избори, али и постизборни процес у Србији огољели дејства појединих иностраних тајних служби?

СПАСИЋ: Наше обавештајне службе приметиле су, чим је председник Вучић расписао изборе, да је дошло до комешања лица која су већ била у евиденцији наших служби које се баве обавештајним радом, да је одједном уочен велики прилив нових грађана, службеника амбасада, а много новинара почело да кружи Балканским полуострвом и Србијом, истражујући расположење грађана. Одлазили су на политичке скупове, њима су ови избори били мајка свих избора, јер је био циљ да се уз помоћ западних обавештајних служби режим Александра Вучића промени “швајцарским сиром”, односно политичком линијом која би била неминовни извршилац налога који се издају од стране међународних обавештајних служби. Ово се односи на наш однос према Русима,  Кинезима, процењивали су и шпијунирали каква је ситуација са наоружавањем српске војске, све су то били предмети интересовања.

ГЛАС: Некако је олако из медијске пажње скрајнут случај хапшења и протјеривања хрватског држављанина у Србији, који је био оптужен за шпијунажу. Каква су ваша сазнања када је ријеч о овом случају?

СПАСИЋ: Шнајдер, шпијун који је стављен за првог или другог секретара амбасаде, службовао је на Косову и Метохији, био је у Приштини представник Хрватске и тамо је успоставио добре везе, не са шиптарском популацијом, него са америчким, енглеским и другим шпијунима и са њиховим штабовима. Кроз разне курсеве припреман је за обавештајца, да се бави обавештајним радом код нас. То смо знали чим је дошао у Београд, а знали смо и шта је радио на Косову и Метохији. Он се као Хрват оријентисао на север Србије око Суботице, где има доста Хрвата и ту је покушавао да уноси пометњу и да врбује људе. Хрвати су игнорисали наша упозорења, иако су била добронамерна јер није нам било у интересу да направимо инцидент. Он није направио велику штету, пошто смо ми све то пратили, јер је добијао само оне податке које смо ми желели да добије и онда смо га протерали, а лица која су му давала информације касније су се правдала да нису знали о чему се ради, мислили су да је то нормалан разговор.

ГЛАС: Како је то било у ваше вријеме, док сте још били професионално активни?

СПАСИЋ: Задатак шпијунаже је да добијеш информацију, било каква информација је добра. Добра је онда ако умеш добро да је процениш и ако је добијеш од људи који могу да је потврде. Морам признати да смо ми били пуно агресивнији у том смислу, а хапсили смо немачке држављане, јер је новинар Ханс Петер Рулман био направио шпијунски апарат у Београду и прикупљао информације о нашој војсци, што нам није промакло. Ухапсили смо га и осудили на седам година и онда су Немци молили да га пустимо, што се касније и десило. Садашње службе су технички много опремљеније и сигурно имају пуно више информација с обзиром на то да могу да користе много тога, од телефона до дронова, а у наше време, није било ни мобилних телефона, онда можете закључити колика је то разлика, али суштина се никада није променила.

У БиХ увијек ровита ситуација

ГЛАС: Како гледате на безбједносну ситуацију у БиХ?

СПАСИЋ: Власти кажу да је безбедносна ситуација стабилна, што значи да нема сукоба. Рекао бих да је у БиХ безбедносна ситуација увек ровита. Највећи проблем и фактор који изазива нестабилност јесте мешање страног фактора и у потпуности са сигурношћу можемо рећи да, када би се мање мешали, врло вероватно би сва три народа постигла много већи степен поверења.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.