Професор Војислав Кецман за „Глас“: Вјештачка интелигенција је један спретан плагијатор

Професор Кецман који је доктор наука је до пензионисања био редовни професор на Virginia Commonwealth University (VCU), Computer Science, College of Engineering у Ричмонду у САД, а био је и гостујући професор а предавао је машинство и на чувеном МИТ универзитету, као и на неколико универзитета широм САД и Европе. Пензионисао се као један од највећих свјетских стручњака из ове области, а недавно се вратио у Дринић. Његова књига „Учење и меко рачунање“, или у оригиналу „Learning and soft computing“  која је изашла 2001. у издању МИТ Преса, се као уџбеник користи(ла) на скоро 100 универзитета широм свијета. Од тога на око најмање 20 универзитета у САД.

Шта су то заправо вјештачка интелигенција и машинско учење, да ли је вјештачка интелигенција опасна или корисна, треба ли да се плашимо и можемо ли да вјерујемо ЧетГПТ-ију, само су нека од питања која је појаснио за „Глас“.

За почетак наглашава да више воли назив умјетна интелигенција.

- Назив долази од art тј. умјетност, и то у форми artificial intelligence што Руси преводе са исскуственый интеллект (на руском, умјетност је исскуство), а Нијемци с künstliche Intelligenz (на њемачком, умјетност је Кунст) па би исправан превод сва три назива био умјетн(ичк)а интелигенција. Појам Artificial Intelligence (АИ) је настао у педесетим годинама прошлог вијека а његов аутор је професор Марвин Мински. Своју каријеру је, на моју велику радост и корист, завршио на чувеном МИТ-у у Бостону. Имао сам срећу да сам почетком 90. година био гостујући професор на МИТ-у а то сам, између свих мојих истраживачких и наставних активности, искористио да слушам његова врло инспиративна

предавања. Ту на МИТ-у сам слушао и предавања изврсних професора Томаса Пођа, Мајкл Џордана (онога нижег), Федерика Гиросија и Харухика Харија Асаде. Неки дијелови и идеје њихових предавања су се отсликали и у мојој књизи „Учење и меко рачунање“ – наглашава Кецман.

ГЛАС: Шта је заправо машинско учење?

КЕЦМАН: Машинско учење (МУ) је основни алат за обучавање и стицање знања у областима умјетне, тј. вјештачке, интелигенције (ВИ). Па и у случају наше, природне, људске интелигенције учење је једна од њених најбитнијих способности. Наиме, не постоји интелигенција која нема могућности учења. Има неколико врста, или начина, учења. Најчешћи вид машинског учења је учење из података. При чему, када користимо ријеч податак ми данас у дигиталном свијету мислимо на све ово што слиједи - ријечи, мјерења, случајеви, текстови, слике, видео-записи, писане странице, веб странице, звукови, мириси, боје... Све је то данас доступно у дигиталном облику и сви се ти подаци користе код МУ. Тренутно, репрезентативни симбол ВИ је ЧетГПТ ((ChatGPT)) који учи из огромних база текстова, писаних ријечи или слика и прави предвиђања сљедећих ријечи или слика користећи алгоритам дубоког учења. А то, такозвано дубоко учење је само продужетак пионира алгоритама учења, неуронских мрежа, првих модела МУ из података.

ГЛАС: Какве су се све промјене десиле у овом подручју од Ваших почетака до данас? Које су биле кључне прекретнице и иновације које су то подручје обликовале?

КЕЦМАН: Укратко, десиле су се огромне промјене у свему; приступима и математици која се користи, алгоритмима, хардверу, софтверу и новим језицима (нпр. питон), понашању компанија и држава. Најважнији дио теорије данашње ВИ је развијен између седамдесетих година прошлог вијека до краја прве декаде двијехиљадитих година. Тада су развијене неуронске мреже, супорт вектор машине, непрецизна логика и цијели низ приступа развијен у статистици (стабла одлучивања, бустинг, бегинг, енсамбл методе..., има тога још, али излази из оквира популарног чланка). Продужетак неуронских мрежа је концепт вишеслојне мреже назване дубоко учење (ДУ), а преко ДУ долазимо до недавног оживљавања појма ВИ. Наиме, метода ДУ је уграђена у ЧетГПТ, а одмах по лансирању веб странице chat.openai.com свијет је невиђеном брзином почео говорити о ВИ. Та, од најмоћнијих америчких компанија, али и саме њихове државе, масовно и програмирано подржавана прича је и уплашила многе људе, а тај је страх, у овоме тренутку, мени без јасног разлога. Но, исте, или још веће промјене су се десиле у подручју хардвера. Појавили су се, по својим способностима и грађи, а не по физичкој величини, гигантски компјутери (први је био ИБМ-ов “вотсон”) с хиљадама процесора и с посебно дизајнираним графичким картицама генералне намјене (ГПГПУ), с милионима рачунарских језгри, огромним меморијама, неизмјерним складиштима података капацитета пета ХД, ултрабрзим везама и с интелигентним софтвером способним да учи из података, укључујући могућности процесирања људског говора.

ГЛАС: Више је дефиниција вјештачке интелигенције, како бисте Ви “обичним” људима објаснили шта је она заправо?

КЕЦМАН: Ово је врло незахвално питање јер се, у првом реду, плашим да још увијек нема тачног одговора нити на питање шта је природна, људска интелигенција. Наравно, има много, и то посве различитих дефиниција наше интелигенције. У својим предавањима и јавним наступима ја сам студентима увијек приказивао девет посве различитих дефиниција појма природне интелигенције. И као што је познато, када имате много дефиниција неког појма, онда немате дефиницију тог појма. Али будући да је увијек добро имати јасну слику о чему се говори, онда је моја радна дефиниција интелигенције сљедећа: - интелигенција је људска способност да: осјети, запамти, размишља, апстрактно мисли, планира, рјешава проблеме, разумије комплексне идеје, учи из искуства, удружује се с другима када појединачни напор није довољан, благотворно учествује у друштву и држи се моралних/етичких норми. Изврсност у свим овим способностима води до врха интелигенције. Неуспјех у једном, више или, Боже сачувај, у свим њима је прави пут ка врло ниском нивоу интелигенције. Ваља уочити да у мојој дефиницији интелигенције јесте и држање моралних/етичких норми. Шта је онда вјештачка интелигенција? ВИ је повезана с природном интелигенцијом на сљедећи начин: када је год једна, или више, од ових поменутих способности природне интелигенције извођена с уређајима у силикону (рачунарским чиповима, алгебарским логичким јединицама, процесорима, рачунарима, машинама, камерама, снимачима звука, МРИ...,) таква интелигенција ће бити названа вјештачком (умјетном).

ГЛАС: Иако вјештачка интелигенција доноси велики потенцијал за даљи напредак науке и човјечанства, стручњаци упозоравају и на потенцијалне негативне посљедице. Треба ли да се плашимо?

КЕЦМАН:Сигурно је да ће ВИ донијети и добре и лоше ствари. Није ово први пут да се човјечанство сусреће с новим идејама, технологијама и производима, којих се често и плаши или им се радује. Нажалост, ако ВИ може да има некакве лоше посљедице по људску расу, сигурно ће се наћи појединци и државе који ће је употријебити на штету људи. Зло, далеко најчешће, долази од човјека и из људи, али се ту мало шта може учинити. Зато је боље говорити о добру које ВИ може да донесе човјечанству. Та листа је предугачка и ја ћу покушати бити кратак са тренутним прегледом успјеха ВИ. У овом дијелу што слиједи користио сам ЧетГПТ као примјер могућег бољитка од примјене ВИ. У подручју игара (на примјер, шах и го) ВИ је већ одавно потукла човјека. У распознавању слика ВИ је најчешће боља од човјека. Слично је, или ће ускоро бити, у распознавању говора. Медицина је подручје гдје ће примјене ВИ донијети многе бољитке. Већ данас је ВИ, у анализама рендгенских слика, МРИ, ЦТ-а и свих многих других дигиталних записа у медицини, прецизнија у давању дијагноза од радиолога и осталих љекара. Управљање возилима и летјелицама ће ускоро бити сигурније с ВИ него с многим људима за управљачем данас. Трговање акцијама, новцем и разне финансијске одлуке се данас раде с употребом рачунара и ВИ имплементиране у њима. Али, ВИ има и својих слабих страна.

ГЛАС: Један од страхова је и то да ли вјештачка интелигенција може да постане свјесна и замијени људе у одлучивању. Колико је то реално?

КЕЦМАН: Наравно да ће замјењивати људе у одлучивању! То јој је основна намјена. Када игра шах, она сама одлучује и добија партију. Када анализира слику плућа, она одлучује да ли је астма, бронхитис или некакав рак, и у којем је стадијуму та болест. Када вози ауто, она одлучује када ће закочити и гдје скренути. Можемо овако набрајати до бесконачности. Ми желимо да направимо ВИ која ће о свим задацима које јој поставимо одлучивати умјесто нас. Замијениће рад многих људи у многим областима, али то не значи да ће многи људи остати на улици. Многи ће се брзо преквалификовати и запослити у сродним дјелатностима ВИ. Само, потребно је разумјети да данашња ВИ ради на врло уским и прецизно дефинисаним задацима. Она је усмјерена на рјешавање одређеног задатка и нема широку могућност разумијевања околине. Тренутно, ВИ тражи и добија рјешење из база података постојећег људског знања које је пренесено у дигиталну форму. Дакле, могло би се рећи да је данашња ВИ један спретан плагијатор који из постојећег знања апроксимира тражени одговор тј. одлуку. Међутим, када се питамо да ли ВИ може постати свјесна, мој тренутни одговор је да је ВИ још увијек далеко од тога. Она чак нема могућности поимања основних људских осјећања: љубави, мржње, страха, туге, саосјећања и бола. А свијест о њима је чак и много дубља ствар и тешко докучива. Како, на примјер, испрограмирати љубав у силиконском чипу? Па, онда, још и тежи задатак! Љубав има много појавних облика и ми их све добро познајемо - љубав према дјеци, домовини, коњима, жени, музици, литератури, природи...,  нема краја овог набрајања. А ако нисмо у стању посве разумјети, објаснити и испрограмирати љубав, нећемо моћи да у ВИ унесемо једно од наших највећих, најдубљих, најпотребнијих и најљепших етичких начела: “Љуби ближњега свога као самога себе”. Ова моћна заповијест није само једна од многих светачких мудрости него је основа етике и морала нашег народа и цијеле једне цивилизације. Ја бих рекао и цијелог људског рода. И, дакле, дошли смо до мјеста када би се морало удахнути душу умјетној интелигенцији и уградити у њу етичка и морална начела, а то је тежак и огроман задатак. Мој данашњи одговор је једноставан - ВИ никада неће моћи да достигне такву моћ спознаје и увијек ће бити само оруђе и оружје свога творца. Доброг или лошег човјека. Из човјека излази да ли ће ВИ бити остварење једног од наших многих снова или ће нам је наметнути као тешку ноћну мору.

ГЛАС: ChatГПТ изазвао је много опречних мишљења. Колико можемо да му вјерујемо?

КЕЦМАН: ЧетГПТ (ChatГПТ) је први озбиљнији софтвер који може да креира људима разумљиве реченице и да “одговара” на разна питања, те тиме може бити користан за рјешавање много једноставних задатака. Одговоре које даје ЧетГПТ могао би, вршљајући и тражећи по интернету, пронаћи сваки просјечни корисник компјутера. Само, то би вјероватно трајало дуже и на тај начин ЧетГПТ може бити од велике помоћи у уштеди времена. Као сваки алгоритам учења, његови резултати и рјешења зависе од лингвистичке базе коју користи за своје одговоре. У том смислу одговори ЧетГПТ-а су вјешта компилација података из своје базе и сада се ту јавља један озбиљан проблем ауторских права (цопџригхта) будући да се у његовој бази података налазе текстови многих аутора (мислилаца, писаца, новинара, научника, политичара и просјечних, обичних људи). Уколико у бази података има неисправних, некоректних или неморалних текстова, он може произвести сличне одговоре. Додатно, један од озбиљнијих проблема у вези с њим је да он не посједује никакво властито знање и разумијевање основних чињеница из свијета у којем се крећу и живе људи. Исто тако, ограничен је базом података из које предвиђа своје одговоре па, ако је питање изван његове базе података, није у стању дати прихватљиве одговоре. Такође, ЧетГПТ-ијева база података је, тренутно, завршена са 2021. па ће вјероватно тешко бити добар у одговорима на питања о актуелним догађајима. Упркос свим овим мањкавостима, ЧетГПТ може бити користан за одговарање на многа једноставна питања и добро је сам започети “играти” се с њим. То је врло једноставно. Идите на цхат.опенаи.цом пријавите се и почните изазивати ЧетГПТ својим питањима. Брзо ћете и лако открити који му је квалитет одговора. Само будите опрезни ако сте ђак или студент и добијете задатак да напишете нешто о, рецимо, Сунчевом систему или о другој теми - музици, Његошу или Достојевском, кошарци, сликарству, итд. Будете ли се послужили ЧетГПТ-ом, огромна је вјероватност да ћете имати веома сличан текст с пола разреда, а исти с другом половином.

Не могу а да не покажем једну од тренутно озбиљних, али и забавних, слабости ЧетГПТ-а, а дјеца би рекла и његове глупости. Упитао сам га на српском, нашом лијепом ћирилицом, овако:  “Имам седам  јабука, а јуче сам појео три. Колико ми је остало?” Његов одговор је био: “Ако имаш седам јабука, а јуче си појео три, онда ти тренутно имаш четири јабуке”. Нека сваки читалац сам оцијени да ли, и колико, треба да се плаши садашње умјетне интелигенције. Наравно, никада се не смију потцјењивати нове технологије, јер ни њихови творци најчешће нису у стању предсказати куда ће се све, и како, развити њихов производ па ја очекујем да ће се овакве мане ЧетГПТ-а свакако (морати) исправити.

На линији снова и стремљења

ГЛАС: Како сте уопште одлучили да се бавите машинским учењем?

КЕЦМАН: Чини ми се да се нисам исувише одлучивао. Као што је често случај у нашим животима, има ту пуно наших стремљења и снова, али и оног случаја комедијанта којег спомиње наш, по мени, највећи, и с најљепшом ријечи, писац Црњански. Ја сам се на линији снова и стремљења почео бавити аутоматиком и роботиком, а ту, онда, почињеш радити с људским чулима додира и вида, координацијом покрета и томе слично. Дакле, ту сам већ крајем 1980-тих улазио у ВИ. Комедијант случај је учинио да сам почетком 1990-тих дошао на МИТ. Ја сам већ био изабран за универзитетског изванредног професора и цијенећи своју професију, а знајући неизмјерну важност доброг образовања, те одлично разумијевајући шта је МИТ, прва ствар коју сам направио била је да сам се одлучио дошколовавати.

Погледао сам, пажљиво, шта се сада на МИТ-у истражује и предаје и није ми требало дуго да схватим да је то школа гдје се предаје врх модерне науке о машинском учењу. С том сам одлуком, да поново

сједнем у клупе и почнем учити већ иза својих 40-тих година и оставим највећи дио својих бивших истраживања, поприлично рискирао, али сам храбро сјео, са студентима млађим од мене најмање двадесет година, у ђачке клупе и слушао сва предавања из тог подручја која је МИТ нудио преко поменутих професора. Мислим да сам био најревнији студент а сигуран сам да су моје биљешке с тих предавања биле најбоље. Наравно, испите нисам полагао, али сам одрадио сва предавања и вјежбе мојих

колега на МИТ-у. Послије, када сам напустио и САД и бившу земљу, обрео сам се на Новом Зеланду гдје сам почео писати моју књигу о машинском учењу. Случај комедијант ме је након 14 година, 2008- 2009, поново вратио у Америку за што је, највише, била заслужна баш та књига. Бијаше као што се дешава и у животу. Дијете је помогло оцу. Мора се рећи да сам се ја најмање понашао по изазовима.

Мислим да сам у својој суштини ипак хомо луденс (Homo Ludens). Дакле, човјек који се игра, односно ради оно што га забавља а не оно што му се намеће као обавеза. Заиста ми је тешко рећи и одгонетнути, зашто сам оставио своје десетке година рада у аутоматици и роботици, и то у ситуацији када сам, послије разбијене домовине, лутао свијетом и живио с врло несигурном судбином те прешао у посве ново подручје у којем није било лако бити почетник. Мислим да је та игра с новим појмовима, приступима, математиком, компјутерским алгоритмима и њиховим новим језицима мене забављала али и спасавала од околине која је била све осим пријатељске. Чини се да су се игра, али, да се не разумијемо криво, исто тако и неизмјеран труд, и рад, који је она тражила, ипак сретно завршили.

Роман

ГЛАС: Након пензионисања вратили сте се у Дринић и живите типичним сеоским животом. Написали сте и роман који ускоро треба да се нађе у штампи. Можете ли нам открити нешто о томе?

КЕЦМАН: Написао сам једну причу о љубави и мржњи. Извињавам се! Нисам Вам превише рекао јер скоро сви романи су такви, а опет ово је наш роман, о нашим љубавима и мржњама, на нашем тлу. За остало, вриједи потрудити се и читати.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.