Dr Marija Đorić, politikolog, o stvaranju Orvelovog svijeta: Solidarnost postaje veoma skupa riječ

To je veoma malo, s obzirom da je Evropa prošle godine trošila oko 552 milijarde kubnih metara ovog dragocjenog plavog energenta. Osim toga, ni većina evropskih zemalja nema ni izgrađenu infrastrukturu za prijem ovog tečnog gasa, tako da ako ova kriza u Ukrajini potraje stanovnici Starog kontinenta će se naredne zime smrzavati od hladnoće. I ne samo to, predstoji nam i neviđeno poskupljenje hrane i opšta nestašica određene robe.

Upozorava na ovo u intervjuu za “Glas Srpske” dr Marija Đorić, politikolog, univerzitetski profesor i konsultant međunarodnih organizacija iz oblasti bezbjednosti i nasilnog ekstremizma i terorizma. Đorićeva koja je trenutno zaposlena na Institutu za političke studije u Beogradu u zvanju višeg naučnog saradnika i iza sebe ima pet knjiga i 90 naučnih radova, navodi da između ekonomije i politike uvijek postoji korelacija, te da i ovaj sukob u Ukrajini osim geopolitičke, vrednosne i vojne, ima i izrazitu ekonomsku dimenziju.

- Rusija nije ekonomski gigant, ali je zato najveći svjetski izvoznik prirodnog gasa i jedan od najvećih izvoznika nafte. Na taj način Rusija može koristiti gas u službi diplomatije, a što se do sada pokazalo veoma uspešnim. Vidimo da ona pokušava da okrene zapadne sankcije u svoju korist insistirajući da one zemlje koje smatra “neprijateljskim” plaćaju ruski gas u rubljama, a što će sigurno biti značajan atak i na dolar koji je već decenijama globalno sredstvo plaćanja u gotovo svim trgovinskim transakcijama. Zvuči paradoksalno, ali izgleda da Evropa nije uvela samo sankcije Rusiji već i samoj sebi, sudeći po skoku cijena i inflaciji koja joj tek predstoji. U našem narodu ima jedna lepa izreka koja odgovara kontekstu ovih sankcija, “Batina uvek ima dva kraja” - kaže Đorićeva.

U nastavku ovog razgovora ona se osvrnula i na to kuda svijet vodi neka nova trka u naoružavanju, o solidarnosti i ekonomskom harakiriju na kojima insistiraju pojedine zemlje, pravu, pravdi i utopističkoj demokratiji, ali i tome da li polako, ali sigurno koračamo ka jednom novom globalnom društvu, a o kom je u svom romanu pisao i Džordž Orvel, čiji su roman nedavno zabranili na pojedinim britanskim univerzitetima.  

GLAS: Sve ovo što se dešava oko Ukrajine prati i širenje jednog paničnog straha, a koji je doveo i do toga da mnoge evropske zemlje donesu odluku da se dodatno naoružaju najmodernijim ubojitim sredstvima. Da li možemo reći nekom rat, nekom  brat?

ĐORIĆEVA: Vojna industrija definitivno je jedna od najprofitabilnijih u svetu, imajući u vidu da su globalni vojni troškovi na godišnjem nivou iznosili do sada oko dva triliona dolara. Sigurna sam da će se usled ukrajinske krize vojni budžeti još više uvećavati, a stari Latini su mudro govorili “Si vis pacem, para bellum”. - “Ako hoćeš mir, spremaj se za rat”. Da pojednostavim, državama je potrebna neka Babaroga kojom bi mogli da odvraćaju potencijalne neprijatelje u kriznim vremenima, a to se svakako postiže jačanjem oružanih snaga.

Najveći izvoznik oružja jesu svakako Sjedinjene Američke Države sa oko 40 odsto svetskog izvoza, potom ih prati Rusija, Francuska, Nemačka i Kina. Trenutno najveći uvoznik oružja je definitivno Saudijska Arabija, zatim Indija i Egipat.

Možemo primetiti da se svet ubrzano naoružava, što ne sluti na dobro. Ljudi se najviše plaše nuklearnog oružja, te otuda pomama u zapadnim zemljama za tabletama joda koje se uzimaju u slučaju radijacije, a kojih kod nas “nema ni za lek”.

Ne bih da zvučim pesimistično, ali postoje mnoge druge vrste oružja, osim nuklearnog, koje bi mogle ugroziti čovečanstvo i protiv kojih mnoge zemlje nemaju zaštitu, kakvo je, na primer, hipersonično oružje.

GLAS: Kako komentarišete to što se i riječ “solidarnost” toliko koristi i zloupotrebljava pa se od pojedinih zemalja traži da sijeku grane na kojima sjede i izvrše “ekonomske harakirije”?

ĐORIĆEVA: Reč “solidarnost” postala je veoma skupa reč u egoističnoj individualističkoj kulturi u kojoj smo zaboravili na opšte dobro. U antička vremena stari Grci su smatrali da ako pojedinac propadne, društvo može opstati, ali ne i obratno i zato su vodili računa o kolektivitetu kome pripadaju. Danas smo u okviru “globalnog sela” povezani više no ikada i licemerno je očekivati da će nama biti dobro, ako je našem komšiji loše.

Mislim da ćemo u regionu morati da igramo na kartu samodovoljnosti u ekonomskom smislu reči. Da mene neko pita, zasadila bih svaki pedalj zemlje svim mogućim poljoprivrednim kulturama, jer verujem da će se budući ratovi voditi za hranu i vodu.

GLAS: Gdje su nestali pravo, pravda i demokratija?

ĐORIĆEVA: Reč je o romantiziranim fenomenima koji ne važe isto za svakoga, ali to ne znači da ih se moramo odreći. Mi smo na ovim našim balkanskim prostorima prošli razne krize i preživljavanje nam je zapisano u genetskom kodu. Duboko verujem da ćemo prevazići sve izazove koji nam predstoje jer smo “pelcovani” od krize. Pitanje je šta će se desiti sa uljuljkanim narodima država blagostanja koji su navikli na sve pogodnosti savremene civilizacije.

Pored političke i ekonomske krize primećujem i krizu vrednosti i morala u kojoj je novac glavna religija. Kada bismo bili malo mudriji, setili bismo se da je upravo velika Rimska imperija propala zahvaljujući korupciji i moralnoj dekadenciji. Ako smo duhom jaki, onda smo kadri da ostvarimo i pravo i pravdu i demokratiju.

GLAS: Da li su prvo pandemija virusa korona, a onda i ukrajinska kriza, iskorišteni od strane pojedinih centara moći za stvaranje temelja jednog totalitarnog društva o kom je svojevremeno pisao i Džordž Orvel?

ĐORIĆEVA: Pandemija izazvana virusom korona jeste u velikoj meri okrnjila elementarna ljudska prava zarad opšteg zdravlja, čime se savremeni čovek već navikao na gubitak dela svoje slobode.

Dešavanja u Ukrajini samo će dotući sećanje na demokratiju kakvu smo nekada poznavali. Navijačko propagandistički stavovi u medijima i princip “ko nije sa nama, protiv nas je”, nikako ne mogu doprineti zdravom, kritičkom mišljenju u kome čovek ima pravo da sumnja u izrečeno i da se umesto tuđeg mišljenja koristi svojim. Retki su slobodni pojedinci koji će se usuditi da protivreče glavnoj matici koja nosi sve pred sobom. Za to je potreban integritet, karakter i hrabrost.

Sloboda nikad nije bila jeftina, o tome svedoče naši preci koji su bili kadri da se suprotstave mnogo nadmoćnijem neprijatelju kako bi zaštitili svoje ognjište, svoju državu i svoj narod.

Dolaze smutna vremena u kojima će isplivati najgore i najbolje osobine pojedinaca i država. Već sada vidimo grupisanje na dve strane, kako milom tako i silom, a oni koji budu odlučili da ne budu ničiji, odnosno da budu svoji, skupo će platiti taj svoj izbor. Već neko vreme zastupam tezu o tome da više ne postoji apsolutni suverenitet država - vi ste suvereni onoliko koliko ste slobodni da donosite odluke u skladu sa svojim interesima. Ko to danas može da uradi osim Amerike, Rusije i Kine? Ostale države imaju manje ili više okrnjen suverenitet.

Da zaključim, izgleda da je Džordž Orvel u stvari bio naivan, stvarnost je mnogo strašnija od njegove  “Životinjske farme” u kojoj su “sve životinje jednake, samo što su neke jednakije od drugih”.

Jednakost i sloboda kao dva osnovna postulata savremene demokratije su toliko ruinirana da s pravom možemo pitati - šta je to ostalo od demokratije? I kako se zove taj novi sistem? Ako se ovako bude nastavilo sve više ćemo kliziti ka društvu neototalitarizma u kome će slobodni pojedinac biti prinuđen da bude deo stada.

GLAS: Koji su to centri moći koji stoje iza ove globalne agende i kako to oni zamišljaju taj neki “novi svijet”?

ĐORIĆEVA: Još uvek nemamo odgovor na ovo pitanje - vreme je najbolji svedok i ono će otvoriti sve karte. Ono što je sigurno jeste to da su ti centri moći nad-državni i da predstavljaju interese neke globalne elite koja ima toliku količinu ekonomske, političke, medijske i svake druge moći da joj je teško naći protivtežu.

Apsurdno  je da se radi o malom procentu čovečanstva koji pretenduje da kontroliše dominantnu većinu. Ovo nimalo ne iznenađuje ukoliko se uzme u obzir da su u robovlasničkom i feudalnom društvu, na primer, manjine gospodarile većinom.  Problem sa većinskim delom čovečanstva jeste u tome što se teško organizuje, za razliku od vladajuće manjine, što joj daje značajnu prednost. Istorija se izgleda ponavlja.

GLAS: Koliko su i sami mediji i društvene mreže krive za to i postale moćno oružje u rukama tih “totalitarista” i kreatora novog globalnog svjetskog poretka?

ĐORIĆEVA: Više no ikada mediji su na globalnom nivou kontrolisani i ograničeni. Paradoks je da u 21. veku imate zabranu tzv. nepodobnih medija na jednoj i na drugoj suprotstavljenoj strani, iako, svedočimo “inflaciji” medijskih sadržaja.

Šta se desilo sa pluralizmom mišljenja? Da li će sloboda govora postati davno sećanje na neke prošle živote? Čini mi se da su odgovori pozitivni i strahujem od budućnosti u kojoj demokratija lako može postati “strahokratija”.

Sve više primećujemo autocenzurisanje kod intelektualaca i to je prvi signal da nešto nije u redu sa čovečanstvom. Pa ipak, ja verujem u to da je čovek suštinski biće slobode i da će uprkos svim izazovima i krizi savremene demokratije naći put do onoga što smatra istinom. Samo moramo jedno da znamo - taj put neće biti nimalo lak i njime će moći da krenu samo oni najhrabriji.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.