Vojin Ćetković: Umjetnici na margini jer su ljudi od ideje

Rekao je ovo u intervjuu za “Glas Srpske” glumac Vojin Ćetković koji je u Banjaluci po 100. put odigrao predstavu “Noć bogova” i koji je predsjednik žirija ovogodišnjeg festivala “Kestenburg”, koji će u novembru biti održan u Banjaluci.

- Kao mladom glumcu mi je smetalo što nemam prostora za nove predstave. Kako vreme ide predstave se igraju sve kraće. Ljudi su izgubili naviku i potrebu da idu u pozorište. Niko od nas se nije nadao da ćemo ovu predstavu igrati 100 puta - kazao je Ćetković.

Glas: Gubljenje interesovanja za pozorište ste primijetili i u ovih posljednjih nekoliko godina?

Ćetković: Jesam. Naša publika je ona publika koja više nema novca za kartu. To se najbolje videlo kada je Jugoslovensko dramsko pozorište dva puta napravilo akcije gde su prodavali mesečni repertoar po ceni 100 ili 200 dinara. Redovi su bili kilometarski.

Glas: Radite novi film sa Dušanom Kovačevićem. Možete li reći nešto o toj saradnji i o samom filmu?

Ćetković: Ne smem mnogo da otkrijem o filmu. Čast mi je da provodim vreme i da delim radni prostor sa čovekom kao Dušan Kovačević. Proces stvaranja filma je neobičan. Prvi put radim na tako studiozan način.

Glas: Predsjednik ste žirija ovogodišnjeg “Kestenburga”. U čemu je značaj takvog jednog festivala?

Ćetković: Mnogo mi znači što ću biti tu. Kao studentu mi je značilo da pogledam šta rade studenti u Evropi. Bez obzira na sankcije, naš profesor je uspevao da nađe sredstva i da nas ugura na evropske škole glume, gde su dolazili i strani studenti. To je bilo značajno, da se ne osećamo inferiorno, pošto je tada sve govorilo da treba tako da se osećamo. Značajno je jer možemo da vidimo u kom pravcu ide pozorište.

Glas: Šta Vas posebno raduje što se toga tiče?

Ćetković: Biće značajno da pogledam šta se trenutno radi. Mnogo vremena sam proveo razgovarajući s Mišom Janketićem. On je sa svojih 80 godina išao da gleda sve predstave i sve mlade glumce, zato što je hteo da bude savremen glumac i da uhvati savremeni ritam. To su ljudi koji su se ozbiljno bavili pozorištem.

Glas: Kako gledate na slobodu umjetničkog izražavanja? Da li je ona cilj ili sredstvo, može li biti kobna?

Ćetković: To više nikoga ne interesuje. Voleo bih da se neka predstava zabrani. To se nekad dešavalo, i od toga je nastajalo još bolje umetničko delo. Nažalost, nisam čuo da je neka predstava zabranjena. Umetnici su marginalizovani zato što nismo poslušni. Kada dođu izbori uvek glasamo protiv nekoga, a ne za. Nismo dobri za vladajuće strukture. Tražimo ideju za kojom ćemo da idemo, jer smo ljudi od ideje. Toga u politici nema.

Glas: Gdje se po Vama, dakle, nalazi umjetnost u 21. vijeku?

Ćetković: Bezidejna je u svim sferama. Filma gotovo i da nema, kod nas naročito. Kasnimo za svetom, tražimo se i podilazimo. Umesto da utičemo na ukus gledalaca, nama kažu “gledaoci traže to i to”. To je pogubno i glupo. Skeptičan sam prema današnjem vremenu.

Glas: Kako gledate na poeziju, život i ono što nas vodi?

Ćetković: Poezija je uvek bila deo mog života i uvek sam je osećao duboko. Poezija je nešto što sam pokušavao da dešifrujem i da objasnim u jednoj rečenici. Nemoguće je. Govoriti poeziju je teško, a dopreti do nekoga još teže.

Glas: Šta Vam je bilo najteže da naučite u životu?

Ćetković: Da budem strpljiv i da ne klonem duhom kada ne radim. Glumcu je teško kad ne radi. Razgovarao sam sa jednom sa profesorom Bajčetićem, pitao me šta radim, a tada nisam radio pet godina ništa. Tad sam bio jedan od popularnijih mladih glumaca. Profesor mi na to kaže “pa dobro, to se dešava, Ljuba Tadić je u vrhuncu karijere  pravio pauze od 11 godina”.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.