Đurđa Tešić, režiserka, za “Glas Srpske”: Tradicionalnost često miješaju sa primitivizmom
Kod nas puno udela ima kolektivno nesvesno. Tradicionalnost je nešto što naš čovek često pomeša sa primitivizmom. Nije lako pogledati se u ogledalo i priznati sebi da nisu vekovne vrednosti opravdanje za lične poraze, nezadovoljstva i agresiju.
Rekla je ovo u razgovoru za “Glas Srpske” režiserka Đurđa Tešić, čija će predstava “Škola za žene” otvoriti ovogodišnji Teatar fest “Petar Kočić”. Predstava će biti odigrana u subotu, na velikoj sceni Narodnog pozorišta RS u 20 časova. Teatar fest će biti održan od 1. do 8. juna.
GLAS: Koliko je važan komad kao što je “Škola za žene” ovdje, danas i sada? I koliko je prilagođen današnjici?
TEŠIĆ: Uvek je važno vratiti se klasici u pozorištu. Sarađujem, evo, već šesti put sa Narodnim pozorištem RS na klasičnim komadima. Sa novim umetničkim direktorom Vladimirom Đorđevićem ovaj put odlučili smo se za Molijera. Za klasičnu komediju u stihu, što za rad predstavlja poseban izazov. Naravno, svaka dobra komedija bavi se određenim problemom, ali ga tretira komičnim sredstvima. Večno pitanje odnosa među polovima, vaspitanja žena i muškaraca, pitanje obrazovanja i ravnopravnih mogućnosti društveno nejednakih tiče me se i danas. Neke slobode danas su osvojene, neke su samo priznate, ali ne i prihvaćene, neke bolje da nismo ni osvajali, ali suštinsko pitanje društva koje se temelji na odnosu naređivanja i poslušnosti, kao i obavezi potčinjavanja moćnima, zauvek će me se ticati.
GLAS: S obzirom na tematiku, moglo bi se reći da je komad svevremen i inspirativan za razgovor ili neka nova tumačenja?
TEŠIĆ: Pre bih rekla da smo je ponovo aktivirali nego da je u pitanju novo tumačenje. Iako se smatra njegovim prvim velikim i složenim komediografskim delom nakon koga će uslediti prava remek-dela kao što su “Tartif”, “Uobraženi bolesnik” i “Mizantrop”, “Škola za žene” je najređe izvođena Molijerova komedija. Pisana je u pet činova, sa vrlo razvijenim likovima na kojima se bazira ova komedija karaktera i temom koja ju je učinila jako uspešnom i gledanom, ali je izazvala i velike i oprečne reakcije društvene javnosti, čak toliko da je sam Molijer napisao kao odgovor svim protivnicima novu komediju “Kritika škole za žene”. U njoj se obračunao sa retrogradnim i opasnim kritičarima njegovog stanovišta prema obrazovanju i položaju žena.
GLAS: Koliko smo danas žrtve loših odnosa, zatvorenih razmišljanja i vidite li promjene? Ili će nam trebati još koji vijek da neke stvari postanu drugačije?
TEŠIĆ: Svesni smo da se društvene vrednosti i naš duhovni razvoj ne kreću uvek nužno napred, ne teže napretku i poboljšanju, već, naprotiv, često se vrtimo ukrug, vraćajući se mnogo koraka unazad. U slučaju teme kojom se naša predstava bavi, koliko vidimo, često se dogodi neki poražavajući događaj poput nasilja nad ženama ili demonstracije moći tamo gde joj nije mesto.
GLAS: Kakvu ulogu može da odigra pozorište u svemu tome? (Ako pozorište posmatramo kao nešto što može da donese neku vrstu prosvećenosti i buđenja.)
TEŠIĆ: Pozorište ima svoju živu i večnu ulogu, a to je rasvetljavanje ljudske prirode, žudnji, muka, strasti, htenja, odluka, unutrašnjih i spoljašnjih sukoba u borbi za pravedniji i duhovniji svet.
GLAS: Šta možete da mi kažete o izboru glumaca za ovu ulogu i o saradnji sa NPRS?
TEŠIĆ: Zaista mogu da se pohvalim izuzetnom saradnjom sa glumačkom podelom koju ovaj put čine Željko Stjepanović, Anja Ilić, Bojan Kolopić, Danilo Kerkez, Dragana Marić, Goran Jokić i Đorđe Marković. Sa nekima od njih prvi put sarađujem, dok ostale već poznajem, ali ovakvu radost tokom rada i kompaktnost ekipe zaista je privilegija imati. Poverenje je suština dobrog procesa u radu na jednoj predstavi, a ovde je bilo obostrano i bez rezerve. Za vizuelni identitet predstave zaslužne su moje drage saradnice sa kojima uvek imam inspirativnu saradnju, kako u samom procesu, tako i u konačnom rezultatu. Scenografiju je uradila Dragan Purković-Macan, a kostime Ivana Ristić.
Teatar fest
GLAS: Koliko nam je značajno postojanje manifestacije kao što je Teatar fest “Petar Kočić” i manifestacija u slavu pozorištu?
TEŠIĆ: Pored onog očiglednog, a to je komunikacija i razmena ideja, profesionalnih kriterijuma i razvoja umetničkih dometa jedne sredine postoje, srećom još, mladi ljudi za koje mislim da su ovakve manifestacije možda i najznačajnije. Ne treba uložiti puno napora da bi se razumelo šta za jednog mladog čoveka koji teži da se ostvari u jednoj teškoj i po važnosti, nažalost, skrajnutoj profesiji u svojoj zemlji znači prisustvo na ovakvoj manifestaciji. Bilo kao učesnika bilo kao gledaoca koji će predstavljati kulturnu javnost u budućnosti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
