Slavna muzičarka Bilja Krstić za “Glas Srpske”: Sačuvali smo bogatstvo tradicije

Kazala je ovo za “Glas Srpske” slavna diva domaćeg etno-zvuka Bilja Krstić, a ona i njen “Bistrik” orkestar tokom aktuelne godine obilježavaju dvije decenije postojanja. Proslava uključuje velike planove, koji obuhvataju koncerte širom regiona i svijeta, dokumentarni film o radu orkestra te novi album nakon četvorogodišnje studijske pauze.

- Imali smo želju da još u decembru 2020. počnemo sa obeležavanjem, na dan kada nam je pre 20 godina izašao prvi album, ali iz poznatih razloga morali smo da pomerimo sve za ovu godinu. I evo spremni smo, jedva čekamo nove susrete sa publikom i da zapevamo kao nekada - kaže ona.

GLAS: Počeli ste se baviti narodnom pjesmom ili bolje rečeno pjesmom iz naroda u doba kada je pojam “narodno” kod dobrog dijela stručne kritike, pa i javnosti, bio u principu negativan, kada je u pitanju muzički kvalitet. Koliko je rad “Bistrika” i još nekoliko kolega uspio promijeniti ovakav stav za proteklih 20 godina?

BILjA KRSTIĆ: Ovakav pristup obradi tradicionalnih pesama, koje smo “Bistrik” i ja radili je bio uveliko prihvaćen u svetu. Svetska muzička scena je bila preplavljena orkestrima i izvođačima koji su svoju tradicionalnu muziku promovisali na festivalima. O toj muzici se pisalo u raznim specijalizovanim časopisima poput engleskog “Songlines”, postojale su radio-emisije koje su predstavljale muziku sveta i otvarale jedan fantastičan prostor. Polako su se stvari i kod nas menjale u vezi sa tradicionalnom muzikom i nastajanjem etno-scene u kojoj smo imali fantastične orkestre koji su branili boje našeg bogatog etnomuzikološkog nasleđa. Danas smo ponosni što smo se upisali na listu vernih čuvara tradicije i nadamo se da će ove mlade generacije dati svoj doprinos da lista bude još bogatija.

GLAS: Karijeru ste počeli u akustičarskim i pop vodama, tako da je Vaš ulazak krajem devedesetih u istraživanje i oživljavanje najplemenitijih dijelova etno-tradicije bio veliko iznenađenje za širu publiku. Ko su “krivci” za ovu odluku i šta je bio Vaš motiv i cilj?

BILjA KRSTIĆ: Devedesetih sam pravila kratku pauzu u pevačkoj karijeri. U to vreme sam radila kao muzički urednik u RB1 i pratila top-liste sa tradicionalnom muzikom sveta koju su maestralno izvodili muzičari sa svih kontinenata. Albumima izdavačke kuće Pitera Gabrijela “Real world records” bila sam opčinjena kao i festivalom “Womad”, gde je Piter bio suosnivač. Kada sam prvi put čula mađarsku pevačicu Martu Sebestyen i bugarsku pevačicu Stefku Sabatinovu, pomislila sam da bih mogla nešto slično uraditi i ja sa našom tradicionalnom muzikom i tako je sve krenulo.

GLAS: Šta je bila presudno da nakon prvog albuma iz 2001. godine nastavite bavljenje muzičkom tradicijom? Reakcije stručne javnosti, reakcija publike ili nešto treće?

BILjA KRSTIĆ: Pored publike koja nas je prigrlila veliku podršku smo dobili i od naših eminentnih kritičara Pece Popovića i Ivana Ivačkovića. Svojevremeno su napisali odlične tekstove povodom izlaska prvog albuma “Bistrika” i koncerata i time nam puno pomogli, dali vetar u leđa. Hvala im što nas i danas čuvaju i prate u svemu što radimo.

GLAS: Kako generalno teče Vaš proces biranja pjesma, aranžmana i rad sa kolegama iz “Bistrika” u studiju? Šta je presudni faktor prilikom izbora neke tradicionalne numere, zvuk, tekst emocija?

BILjA KRSTIĆ: Podjednako su mi važni melodija i tekst, nije obavezno, ali bi bilo dobro da pesma ima i neki atraktivan pripev. Pesma i ja moramo da dišemo zajedno, ko jedno. Volim kada pesmu lako pevam bez napora. Aranžman je bitan, pesmi daje taj lepršavi, providni veo ili je smesti u novi okvir i da joj novi sjaj, a u “Bistrik” orkestru za takve aranžmane je zadužen naš Miki Stanojević, koji nepogrešivo pesmi doda lepotu i raskoš. Usnimavanje instrumenata i vokala je najlakši deo posla, jer muzičari iz “Bistrika” su veliki profesionalci. Pod budnim okom šefa Mikija sve je na svom mestu pa i ako zatreba doterivanje nekih harmonskih linija radi se na licu mesta.

GLAS: Svirali ste širom planete, više od 600 stotina koncerata je iza “Bistrika”, reakcije su pozitivne, čak bih rekao, što je neka vrsta paradoksa, pozitivnije vani nego kod nas. Koliko je komunikacija raznovrsne publike sa pjesmama uticala na Vas kao izvođača i autora?

BILjA KRSTIĆ: Divne uspomene nosim iz zemalja koje nemaju baš mnogo sličnosti sa našom muzikom. Indonežani su me prijatno iznenadili kako su tačno pevali sa nama na radionici pesme koje smo ih učili pre koncerata na Baliju i u Džakarti. Isto iskustvo je bilo i u Salvadoru, ali mi je bilo veoma zanimljivo i u Poljskoj. Ipak u Istanbulu je bilo najlepše, jer je Taksim bio prepun ljudi koji su bili sjajno raspoloženi za pesmu i igru i negde su me podsetili na našu publiku.

GLAS: Na početku rada bili ste uz još par kolega neka vrsta muzičkog Don Kihota u oblasti etno-muzike. Da li se danas situacija promijenila i vidite li neke zanimljive umjetnike mlađe generacije koji nastavljaju put “Bistrika”?

BILjA KRSTIĆ: Ima puno mladih talentovanih sjajnih muzičara, pevača, dugačak je spisak i bilo bi nepravedno nekog ne pomenuti, zato nikoga neću odvajati. Samo još da rešimo problem da im bude napravljeno mesto koje zaslužuju i pružena šansa da pokažu svoje raskošne talente. Nije to mali problem, čini mi se kao da nema mesta tradicionalnoj muzici na današnjoj muzičkoj sceni, ne računam tu kulturno-umetnička društva, jer su ona odlično organizovana i vrlo lepo rade već dugi niz godina, ovde je reč o World Music sceni, etno-sceni, kako god se zvala, morala bi biti bolje organizovana.

GLAS: Sarađivali ste sa velikim brojem muzičara, umjetnika, etnologa i muzikologa, koga biste sve pomenuli kao ljude koji su dali svoj doprinos, izgradili i stvorili reputaciju “Bistrika”?

BILjA KRSTIĆ: Bilo je zaista puno ljudi koji su nam pomagali, bodrili nas i učili da istrajemo na ovom putu. Često govorim o etnomuzikologu i kompozitoru Mikanu Obradoviću sa kojim imamo odličnu saradnju, darovao nam je najlepše a capella pesme za naše albume. Spisku bih dodala i sjajne producente: Voja Aralica, Pavle Bogdanović i vrhunski tonski snimatelj Miki Todorović…

GLAS: Nedavno ste pomenuli da će proslava jubileja proteći u znaku broja sedam. Otkud baš ta simbolika i zašto?

BILjA KRSTIĆ: Jubilej smo osmislili u znaku moćne simbolike broja sedam. U mnogim tradicijama ovaj sveti broj označava sreću. Naša sreća je ogromna i želimo je podeliti sa publikom, posle održati sedam koncerata, svaki koncert će otvoriti pesma “7 sati udara”, koncerti će počinjati u sedam uveče (19 časova). Pripremili smo i dokumentarni film, nosiće naziv upravo po toj pesmi, koja se nalazi na našem prvom studijskom albumu “Bistrik” i sedma je po redu…. novi album će takođe u ovoj jubilarnoj godini izaći krajem decembra, pred Novu godinu.

GLAS: Kada ste već pomenuli dokumentarni film “Sedam sati udara”, otkud ta ideja i ko je sve uključen u njegovo stvaranje?

BILjA KRSTIĆ: Značaj ovog dokumentarnog filma je u prepoznavanju vrednosti tradicionalne muzike, kroz istraživački put i rad “Bistrika” na prikupljanju i obradi našeg muzičkog blaga. U dokumentarnom filmu ćemo pokazati kako teče čitav proces u vezi sa prikupljanjem pesama, kako radimo aranžmane, koje instrumente koristimo, kako melografišemo i pravimo višeglasne vokalne aranžmane, biće reči i o stilizaciji, kako pesama tako i u našim kostimima koje kreira članica orkestra Ruža Rudić. Uključeni smo svi iz “Bistrika”, veći deo sredstava smo sami obezbedili, ali je i jednim delom sufinansiralo i Ministarstvo kulture.

GLAS: Kada se osvrnete na proteklih 20 godina, da li biste nešto mijenjali ili čak uradili drugačije da ste u mogućnosti.

BILjA KRSTIĆ: Možda bih samo krenula sa “Bistrikom” koju godinu ranije. Ostalo ništa ne bih menjala.

 Zvuk za nove generacije

GLAS: Novi album čekamo pune tri godine, u kojem se smjeru krećete, naslanjate se na pjesma zabilježene na albumu “Svod” ili istražujte neke novi motive?

BILjA KRSTIĆ: Biće i ovog puta veoma zanimljivih obrada starih pesama. A ono što je važno i dalje nastojimo da aranžmanima, interpretacijom, vokalnom i instrumentalnom, tradicionalnu pesmu i muziku približimo današnjem muzičkom ukusu. Svesni smo da folklor, kao narodna umetnost, nestaje i da moramo promeniti odnos prema tradiciji, nasleđu i svemu što je autentično, a to ćemo postići tako što ćemo pronaći nov, prihvatljiv i razumljiv način da to daleko, prohujalo doba bude učinjeno bliskim, emotivno inspirativnim, svima, posebno mislim na mlade generacije.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.