Po­zna­ti kvar­tet na­stu­pio u Ban­skom dvo­ru: Je­din­stve­ni svi­jet dže­za De­ja­na Ter­zi­ća

Svi­jet dže­za na na­čin De­ja­na Ter­zi­ća je jed­na mje­ša­vi­na mo­der­nog, fu­zi­ja u ko­joj se pre­pli­ću sna­žni zvu­ci bub­nja i la­ga­ni zvu­ci kla­vi­ra. To je jed­na en­tro­pi­ja zvu­ka sklad­ne ide­je i sna­žan do­ži­vljaj za sva­ko­ga ko ima pri­li­ku da je ču­je.

Pu­bli­ka u kon­cert­noj dvo­ra­ni Ban­skog dvo­ra ima­la je pri­li­ku da ču­je dio mu­zič­kog svi­je­ta ovog mu­zi­ča­ra, ina­če ro­đe­nog u Ba­nja­lu­ci, i da pri­su­stvu­je je­din­stve­nom mu­zič­kom do­ga­đa­ju.

"De­jan Ter­zić kvar­tet", po­red jed­nog od naj­po­zna­ti­jih evrop­skih bub­nja­ra De­ja­na Ter­zi­ća, či­ne i pi­ja­ni­sta Bo­jan Zul­fi­kar­pa­šić, kon­tra­ba­si­sta Met Pen­man i sak­so­fo­ni­sta Kris Spid.

Po­sje­ti­o­ci su ima­li pri­li­ku da ču­ju no­ve kom­po­zi­ci­je De­ja­na Ter­zi­ća ko­je će se na­ći na dru­gom kom­pakt di­sku ovog kvar­te­ta. Ta­ko­đe, ovaj sa­sta­v je iz­veo i nu­me­ru "Ro­ži­ca sem bi­la", tra­di­ci­o­nal­nu pje­smu ko­ju je Ter­zić, ka­ko je ob­ja­snio, ot­krio se­dam­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka i pri­la­go­dio na svoj na­čin, te kom­po­zi­ci­ju Bo­ja­na Zul­fi­kar­pa­ši­ća "Zul­fi­kar pa­ša".

"De­jan Ter­zić kvar­tet" na­stao je 2015. go­di­ne, a sam Ter­zić is­pri­čao je ka­ko je do to­ga do­šlo.

- Go­di­ne 1982. upo­znao sam Bo­ja­na Zul­fi­kar­pa­ši­ća, 1989. go­di­ne saksofonistu Kri­sa Spi­da, a ba­si­stu Me­ta Pen­ma­na sam upo­znao na fe­sti­va­lu u Sa­ra­je­vu 2001. go­di­ne. Svi­rao sam sa raz­li­či­tim be­ndo­vi­ma, sni­mao raz­li­či­te CD-ove, po­čeo sam da ra­dim kao kompo­zi­tor. Jed­nog da­na, 2015. go­di­ne sam shva­tio da ni­sam du­go imao je­dan kla­sič­ni kvar­tet sa kon­tra­ba­som, kla­vi­rom, sak­so­fo­nom i bub­njem. Sje­tio sam se Bo­ja­na, če­sto smo se sre­ta­li na fe­sti­va­li­ma. Ta­ko­đe, bi­lo mi je ja­sno da će Kris Spid svi­ra­ti sak­so­fon jer sam s njim sni­mio ne­ko­li­ko kom­pakt di­sko­va i sje­tio sam se i fan­ta­stičnog ba­si­ste. Ta­ko je sve po­če­lo i od ta­da uspje­šno sa­ra­đu­je­mo - re­kao je Ter­zić.

Pi­ja­ni­sta Bo­jan Zul­fi­kar­pa­šić ob­ja­snio je da su kom­po­zi­ci­je ko­je svi­ra­ju na ne­ki na­čin Ter­zi­ćev svi­jet ko­ji je kom­po­no­vao mi­sle­ći na osta­le čla­no­ve sa­sta­va.

- Za­to je i iza­brao mu­zi­ča­re ko­ji su ka­rak­ter­no ja­ki, lju­de ko­ji su iz­gra­đe­ne mu­zič­ke lič­no­sti. Ono što je me­ni po­seb­no u ovoj sa­rad­nji je ta mo­ja ulo­ga. Do sa­da sam uvi­jek bio li­der ili ko­li­der, a ov­dje sam kla­vi­ri­sta. Me­ni ta ulo­ga ne mi­je­nja ni­šta, tu mo­ju ide­ju o kva­li­te­tu ko­ji tre­ba da dam na kon­cer­ti­ma. Sa­rad­nja sa De­ja­nom osta­vlja mno­go pro­sto­ra za im­pro­vi­za­ci­ju. Re­kao sam već da on kom­po­nu­je s na­ma u mi­sli­ma i oče­ku­je da i mi raz­vi­ja­mo stva­ri na svoj na­čin - ka­zao je Zul­fi­kar­pa­šić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.