Đorđe Milosavljević, dramaturg, scenarista i reditelj, za “Glas Srpske”: Rado bih pisao o zlatnom dobu Vrbaske banovine
Stanje u srpskoj kinematografiji se promenilo i to nabolje. Mislim da su mnogo producenti, pogotovo oni koji se bave televizijskim serijama, u međuvremenu shvatili vrednost scenarija, bez kojeg prosto nema dobrog projekta i stoga se u scenario, čini mi se, ipak ulaže više. Naravno, za dobar projekat scenario je neophodan, ali još nedovoljan uslov. Potrebno je da i sve drugo u produkciji funkcioniše kako treba.
Rekao je ovo u intervjuu za “Glas Srpske” dramaturg, scenarista i reditelj Đorđe Milosavljević, koji je pisao scenarije za serije “Čizmaši”, “Vere i zavere”, “Sva ta ravnica”, “Jagodići”, “Budva na pjenu od mora”. Autor je scenarija za filmove - “Neprijatelj”, “Ples u tami”, “Ustanička ulica”, “Konji vrani”, “Jesen stiže, dunjo moja”, “Apsolutnih sto”, “Nebeska udica”.
Takođe je režirao filmove “Točkovi”, “Mehanizam”, “Ringeraja”.
GLAS: Serija “Koreni” odjeknula je među gledaocima. Uhvatili ste se u koštac sa romanom Dobrice Ćosića. Koliko je zahtjevno pisati scenarije na osnovu romana?
MILOSAVLjEVIĆ: Za mene je to pre svega bilo zadovoljstvo, pošto roman “Koreni” volim od kad sam ga prvi put pročitao. On nosi veliki dramski potencijal i verujem da sam ga u scenariju u potpunosti iskoristio. Inače sam imao sreću da radim na romanima koji su mi bili lično privlačni i izazovni, bilo da se radi o “Čizmašima” Dragoslava Mihailovića, “Verama i zaverama” Aleksandra Tišme... ili “Konstantinovom raskršću” Dejana Stojiljkovića, čijom se adaptacijom upravo bavim.
GLAS: Među Vašim novim projektima je serija “Švindleri”. Kako ste ušli u tu priču?
MILOSAVLjEVIĆ: Priča je nastala na osnovu moje priče za istoimeni strip, koji je tokom devedesetih izlazio u “Tronu”, jednim od retkih časopisa koji su se tokom te decenije uopšte bavili stripom. U tom smislu “Švindleri” su za mene bila jedna divna, intimna, pomalo i mladalačka scenaristička avantura. Zato nestrpljivo čekam premijeru na RTS-u - koliko sam čuo, ona je zakazana za februar.
GLAS: Kada uporedite vrijeme koje je prošlo od filma “Točkovi” do danas je li srpska kinematografija doživjela bitne promjene? Šta je bolje, a šta lošije?
MILOSAVLjEVIĆ: Rekao bih da je sve ipak mnogo, mnogo bolje. Tadašnja srpska kinematografija bila je “gerilsko-sponzorska”, danas je ona tipična “konkursna” kinematografija. I to, naravno, nosi svoje problema, ali oni su ipak neuporedivo lakši od onih iz devedesetih.
GLAS: Uspješno ste radili seriju “Jagodići”, “Švindleri” su takođe epoha. Da li biste nekada pisali o epohi u Banjaluci, odnosno o zlatnom dobu Vrbaske banovine?
MILOSAVLjEVIĆ: Naravno, ako bi se našla prava priča, sa velikim zadovoljstvom. Epoha kao žanr ima jednu veliku prednost u odnosu na savremene priče - banalnost možete da zanemarite i bavite se onim što je univerzalno ljudski i dramski potentno, u svakoj epohi. Kako je to rekao Lordan Zafranović - svako umetničko delo svedoči o vremenu u kojem je nastalo, a ne o vremenu u kojem se dešava njegova priča. U tom smislu, baveći se epohom možemo da se indirektno bavimo savremenim problemima, a da se pri tome ne gnjavimo trivijalnostima ili maltretiramo modernim žargonom.
GLAS: Je li posao pisca najviše rudarski, kada je riječ o poređenju glumca, pisca i reditelja? (U smislu da se piscu daje najmanje zasluga)
MILOSAVLjEVIĆ: Možda u očima najšire publike imate najmanje zasluga, ali su one dobre poznate među iole obaveštenijom publikom, kao i među kolegama. U tom smislu, kao scenarista nemam na šta da se žalim. Doduše, posao scenariste jeste posao koji podrazumeva izolaciju i usamljenost, kako je to rekao Robert Mek Ki, svaki scenarista mora na to da se navikne. Nema druge.
GLAS: Poslije svih projekata postoji li tekst koji ste napisali ili želite da napišete, a da ne možete da nađete način da to i snimite?
MILOSAVLjEVIĆ: Radio sam dosta, ne možete baš da birate posao ako ste odlučili da živite od bavljenja filmom. Svi tekstovi koje sam pisao u saradnji sa producentom po pravilu su ekranizovani... Među onima koje sam pisao za svoju dušu neki su ostali samo na papiru. Meni je najomiljeniji scenario za film “Krvoskok”, intimnu dramu, koja je uz to i horor, sa svega četiri glumca i dosta krvi. Pa, biće u budućnosti valjda prilike i za realizaciju toga... Horor u poslednjim godinama polako postaje deo onoga što se naziva kinematografskim mejnstrimom.
GLAS: Koliko uspijevate da ispratite stvaralaštvo u Republici Srpskoj?
MILOSAVLjEVIĆ: Imao sam dobru saradnju sa velikim glumačkim ansamblom iz Republike Srpske u filmu “Neprijatelj” i bilo mi je jako drago što vidim da su oni posle toga uspeli da svoje umetničke karijere prošire i stabilizuju. Imam studente i studentkinje iz Republike Srpske, koji iskazuju i veliku energiju i veliki talenat, pišu odlične scenarije i snažnu prozu. Posebno bih izdvojio Sonju Savić, nekad moju studentkinju, danas koleginicu, koja je dobila priliku da nastavi ono što je počelo “Korenima” te trenutno radi na scenariju za televizijsku seriju “Vernik”, po trilogiji Dobrice Ćosića “Vreme zla”.
Savjet za pisanje
GLAS: Šta savjetujete svojim studentima kada je riječ o pisanju?
MILOSAVLjEVIĆ: Da svakako vredi uložiti vreme u svoje scenarije i svoje priče. Da je bavljenje scenarijem uzbudljiv, važan i dobar posao i da glavna satisfakcija u njemu treba da bude upravo to - uverenje da se bavite nečim uzbudljivim i važnim. Ako ste dovoljno uporni, honorari i projekti će pre ili kasnije doći.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
