Bojan Mikulić, vajar, za “Glas Srpske”: Pradodir sa zemljom utisnut u svaku skulpturu

Zahvaljujući trudu i talentu  Bojana Mikulića Crna Gora će uskoro dobiti statuu mitropolita Amfilohija i Vasilija Ostroškog, a u Nevesinju će zablistati bista Nebojše Glogovca. Njegovi radovi nalaze se i u Turskoj, Americi i Srbiji.

U ateljeu ovog banjalučkog vajara vlada radna atmosfera, a miris gline i cementa dočarava nam kako nastaju neke od najboljih statua.

U razgovoru za “Glas Srpske” Bojan Mikulić je kazao da trenutno izrađuje sedam skulptura, apstraktnih biomorfnih formi.

- Radi se o projektu koji finansira nemačka Fondacija “Fridrih Ebert”. Time želimo da kod građana probudimo svest o očuvanju prirode. Hoćemo da očistimo nekoliko mesta u Trapistima, Vrbanji, Česmi, a i na Manjači ima nekoliko lokacija. Skulpture će imati naznake bio rasta, kostiju, cvetova i svega što podseća na floru. One su simboli prirode i njene moći - rekao je Mikulić i dodao da će zajedno sa skulpturama biti postavljeni i postamenti na kojima će biti edukativni sadržaj. Istakao je da će tri godine pratiti ta mjesta kako bi uvidjeli da li su ljudi nastavili odlagati smeće ili je projekat imao efekta.

- Skulpture su nastajale eksperimentalnim načinom pravljenja tvrdog materijala od čistog cementa. Koristi se cement i tek toliko vode da on odreaguje - kazao je Mikulić.

Ispričao je da kad radi skulpture ulazi u karakter lika koji izrađuje trudeći se da ga prikaže što uvjerljivije.

- Potrebno mi je oko dva sata da uđem u lik i da formiram u svojoj glavi šta hoću da napravim. Kakav izraz lica da stvorim i poruku koju će ono poslati. Dao sam se u potpunosti da dočaram lik pokojnog mitropolita Amfilohija, da prikažem njegov unutrašnji karakter, njegovu strogost i pravičnost. Statua mitropolita Amfilohija visoka je 4,2 metra, radio sam na njoj dva meseca što je veoma brzo za takvu skulpturu. Porudžbina je stigla od Dake Davidovića, tačnije izlevaju se dve iste skulpture - kazao je Mikulić i dodao da je izrada ove statue bila veoma zahtjevna.

Objasnio je da proces počinje izradom malog modela visine jednog metra, a potom ide transfer dimenzija na veliko.

- Sve je bilo izuzetno organizovano, jer statua treba da bude postavljena na šest meseci od upokojenja mitropolita Amfilohija, a samo livenje traje tri meseca - rekao je Mikulić.

Prema njegovim riječima skulptura Nebojše Glogovca prikazuje velikana srpskog glumišta u onom svima nama dragom i prepoznatljivom izgledu.

- To su zaškiljene oči i blagi osmeh onako kako je meni bio najdraži. Međutim, najveći izazov mi je bio izrada skulptura u Starom Brodu kod Višegrada. Izrađivao sam 30 skulptura. Tada sam najviše strepeo kako će one na kraju izgledati. Sve sam to preživljavao veoma emotivno i fizički je bilo dosta naporno, ali je bilo lepo raditi tako nešto - dodao je Mikulić.

Naglasio je da do tada o zločinu u Starom Brodu nije ništa znao, te da su zato ove skulpture dragocjene.

- Važno je da ljudi saznaju. Trebalo je da te statue izgledaju tako da kad ih pogledamo da nam se učini kao da se te strahote nad decom i porodicama dešavaju u tom momentu. Kad dođete na tu obalu u trenutku vidite kakav zločin se dešavao u prošlosti. Bilo je veoma potresno, ali na kraju kad se postave statue čovek shvati da je  vredelo. To su najlepši momenti - naveo je Mikulić.

Prema njegovim riječima čitav taj proces od stvaranja konstrukcije od gline, kalupa i izlivanja je veoma  zanimljiv.

- Rad sa glinom je  meditatavin, jer prosto vuče naš pradodir, onaj prvi dodir sa zemljom. Sa glinom možeš da radiš satima i da ne osetiš kako vreme prolazi. Danas samo dva posto ljudi na svetu radi posao koji voli i mislim da ako neko od mladih odabere ovaj poziv biće u tih dva procenta - zaključio je Mikulić.

Istakao je da ima zainteresovanih studenata koji bi voljeli da vajaju, te da su kod njega često dolazili na časove, ali da u Banjaluci nažalost katedra za vajarstvo ne postoji. 

- Vajarstvo je degradirano, ovde su nekada bili vajari, ali i livnice u Ljubiji i Prijedoru kojih više nema.  To je znanje koje se izgubilo. Livnica u bronzi uopšte ne postoji u BiH, a zahvaljujući ekspeditivnoj ekipi livnice iz Smedereva uspešno završavam radove - naveo je Mikulić.

Dodao je da su ljudi na ovim prostorima bili veoma talentovani za vajarstvo, te da je jedan od najpoznatijih vajara bio Sreten Stojanović brat Mladena Stojanovića.

Tesla

Mikulić je istakao da interesantna priča prati nastanak skulpture Nikole Tesle koja je postavljena u Rahveju u Americi. 

- Naime Tesla je u tom gradiću nedaleko od Njujorka  imao laboratoriju u kojoj je pustio prvu rasvetu na dvosmernu struju. Pretpostavlja se da je neko napravio groznu sabotažu, zbog čega je navodno ispod jedne od tih sijalica žena spaljena strujom. Tu struju su proglasili opasnom, Teslinu laboratoriju su uništili, a njega proterali iz grada. Imao sam čast da napravim bistu Nikole Tesle koja je postavljena na tom mestu gde je navodno ta žena spaljena. Važno je da je ispravljena nepravda i da su ljudi saznali pravu istinu - kazao je Mikulić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.