Бојан Микулић, вајар, за “Глас Српске”: Прадодир са земљом утиснут у сваку скулптуру

Илијана Божић
Foto: Велибор Трипић

БАЊАЛУКА - Иако код нас више нема ливница за израду бронзаних статуа и тај занат полако изумире вајар Бојан Микулић вајајући скулптуре отрже од заборава важне историјске догађаје и личности које су својим радом заувијек задужиле српски народ, а откривајући њих открива и истине.

Захваљујући труду и таленту  Бојана Микулића Црна Гора ће ускоро добити статуу митрополита Амфилохија и Василија Острошког, а у Невесињу ће заблистати биста Небојше Глоговца. Његови радови налазе се и у Турској, Америци и Србији.

У атељеу овог бањалучког вајара влада радна атмосфера, а мирис глине и цемента дочарава нам како настају неке од најбољих статуа.

У разговору за “Глас Српске” Бојан Микулић је казао да тренутно израђује седам скулптура, апстрактних биоморфних форми.

- Ради се о пројекту који финансира немачка Фондација “Фридрих Еберт”. Тиме желимо да код грађана пробудимо свест о очувању природе. Хоћемо да очистимо неколико места у Трапистима, Врбањи, Чесми, а и на Мањачи има неколико локација. Скулптуре ће имати назнаке био раста, костију, цветова и свега што подсећа на флору. Оне су симболи природе и њене моћи - рекао је Микулић и додао да ће заједно са скулптурама бити постављени и постаменти на којима ће бити едукативни садржај. Истакао је да ће три године пратити та мјеста како би увидјели да ли су људи наставили одлагати смеће или је пројекат имао ефекта.

- Скулптуре су настајале експерименталним начином прављења тврдог материјала од чистог цемента. Користи се цемент и тек толико воде да он одреагује - казао је Микулић.

Испричао је да кад ради скулптуре улази у карактер лика који израђује трудећи се да га прикаже што увјерљивије.

- Потребно ми је око два сата да уђем у лик и да формирам у својој глави шта хоћу да направим. Какав израз лица да створим и поруку коју ће оно послати. Дао сам се у потпуности да дочарам лик покојног митрополита Амфилохија, да прикажем његов унутрашњи карактер, његову строгост и правичност. Статуа митрополита Амфилохија висока је 4,2 метра, радио сам на њој два месеца што је веома брзо за такву скулптуру. Поруџбина је стигла од Даке Давидовића, тачније излевају се две исте скулптуре - казао је Микулић и додао да је израда ове статуе била веома захтјевна.

Објаснио је да процес почиње израдом малог модела висине једног метра, а потом иде трансфер димензија на велико.

- Све је било изузетно организовано, јер статуа треба да буде постављена на шест месеци од упокојења митрополита Амфилохија, а само ливење траје три месеца - рекао је Микулић.

Према његовим ријечима скулптура Небојше Глоговца приказује великана српског глумишта у оном свима нама драгом и препознатљивом изгледу.

- То су зашкиљене очи и благи осмех онако како је мени био најдражи. Међутим, највећи изазов ми је био израда скулптура у Старом Броду код Вишеграда. Израђивао сам 30 скулптура. Тада сам највише стрепео како ће оне на крају изгледати. Све сам то преживљавао веома емотивно и физички је било доста напорно, али је било лепо радити тако нешто - додао је Микулић.

Нагласио је да до тада о злочину у Старом Броду није ништа знао, те да су зато ове скулптуре драгоцјене.

- Важно је да људи сазнају. Требало је да те статуе изгледају тако да кад их погледамо да нам се учини као да се те страхоте над децом и породицама дешавају у том моменту. Кад дођете на ту обалу у тренутку видите какав злочин се дешавао у прошлости. Било је веома потресно, али на крају кад се поставе статуе човек схвати да је  вредело. То су најлепши моменти - навео је Микулић.

Према његовим ријечима читав тај процес од стварања конструкције од глине, калупа и изливања је веома  занимљив.

- Рад са глином је  медитатавин, јер просто вуче наш прадодир, онај први додир са земљом. Са глином можеш да радиш сатима и да не осетиш како време пролази. Данас само два посто људи на свету ради посао који воли и мислим да ако неко од младих одабере овај позив биће у тих два процента - закључио је Микулић.

Истакао је да има заинтересованих студената који би вољели да вајају, те да су код њега често долазили на часове, али да у Бањалуци нажалост катедра за вајарство не постоји. 

- Вајарство је деградирано, овде су некада били вајари, али и ливнице у Љубији и Приједору којих више нема.  То је знање које се изгубило. Ливница у бронзи уопште не постоји у БиХ, а захваљујући експедитивној екипи ливнице из Смедерева успешно завршавам радове - навео је Микулић.

Додао је да су људи на овим просторима били веома талентовани за вајарство, те да је један од најпознатијих вајара био Сретен Стојановић брат Младена Стојановића.

Тесла

Микулић је истакао да интересантна прича прати настанак скулптуре Николе Тесле која је постављена у Рахвеју у Америци. 

- Наиме Тесла је у том градићу недалеко од Њујорка  имао лабораторију у којој је пустио прву расвету на двосмерну струју. Претпоставља се да је неко направио грозну саботажу, због чега је наводно испод једне од тих сијалица жена спаљена струјом. Ту струју су прогласили опасном, Теслину лабораторију су уништили, а њега протерали из града. Имао сам част да направим бисту Николе Тесле која је постављена на том месту где је наводно та жена спаљена. Важно је да је исправљена неправда и да су људи сазнали праву истину - казао је Микулић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана