Kompanija "m:tel" pokrenula projekat pomoći povratnicima u FBiH: "Niste sami-imate prijatelje"

Ni hladan vjetar koji je duvao sa Šatora i ledio krv u žilama nije stao na put onima koji su odlučno riješili da vrate nadu malobrojnim povratnicima u rodnom kraju velikog Gavrila Principa. Među okupljenim građanima bila je i starica Mara Injac, na pragu desete decenije ponosno kazuje da joj je srce puno jer su dobri ljudi došli da pomognu njoj i njenim sugrađanima.

- Neka i mi imamo nekoga svog - kazala je starica pogleda uprtog u generalnu direktoricu kompanije "m:tel" Jelenu Trivan koju, kako sama kaže, krv i porodica vežu za ovaj kraj. 

Prvi dolazak u ovaj kraj nije ju ostavio ravnodušnom. 

Saosjećajući sa mještanima koji žive u ovom opustjelom kraju, ali ponosno čuvaju svoja ognjišta poručila je da će uvijek biti tu za njih.

- Prvi put sam u Bosanskom Grahovu, moje prezime Trivan je iz ovog kraja, moje dete nosi grahovljansku krv tako da mi je veoma važno da sam kao direktor  "m:tela" prvi put došla da pomognem tamo gde me vuče porodica. To ne znači da prema drugim krajevima manje osećanja imam. Smatram da kompanija "m:tel" ima prostora, vremena i novca da pomogne i običnom čoveku - istakla je Trivan naglasivši da su kompaniju na čijem je čelu svi prepoznavali kao nekoga ko sponzoriše velike sportske i kulturne događaje, a da će od sada da budu na terenu i pomažu i običnim ljudima. 

Došavši na mjesto generalnog direktora obećala je da će prva akcija biti da "m:tel" pomogne srpskim povratničkim porodicama u FBiH. Obećano je i učinjeno. 

- U Bosanskom Grahovu podelili smo drva, pakete hrane i higijene socijalno ugroženim porodicama iz razloga što Centar za socijalni rad nije hteo da im da ogrev. Došli smo da im kažemo da su Srbija i Republika Srpska uz njih, da nisu sami i zato se i ova naša akcija zove "Niste sami-imate prijatelje". 

Naša namera je da budemo uvek tu kada našim ljudima u Bosanskom Grahovu, Bosanskom Petrovcu, Glamoču i Drvaru nešto zatreba - poručila je Trivan. 

Drva su juče stigla i u domaćinstvo Borislava Galića koji ističe da je život u Bosanskom Grahovu i okolnim selima težak. 

- Hvala svima za ovu posjetu i pomoć. Teško živimo. Supruga i ja smo tu sedam godina. Živimo od poljoprivrede. Životari se i ništa više - kazao je Galić koji je i ratni-vojni invalid. 

U izbjeglištvu je boravio u Prnjavoru, Srbiji i Crnoj Gori. Trbuhom za hljebom tražio je bolje sutra, a onda je, kako kaže shvatio da je na rodnom ognjištu najljepše.

- Svoj na svome je najbolje - poručio je Galić.  

Nakon posjete ovoj porodici Trivan je kazala da joj je drago što su i mediji ovdje i što će sada svi da čuju i vide kako se živi u ovim krajevima.

- Ovde rat kao da nije završio. Još ima porušenih kuća bez krovova. Borina supruga je ovde najmlađa, ovde se deca ne rađaju, ljudi se ne vraćaju. Nemaju osnovno kao što je ogrev. Institucije moraju da čuju i da pomognu. Tužan osećaj nosim u sebi posle ove posete - kazala je Trivan.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.