Компанија "m:tel" покренула пројекат помоћи повратницима у ФБиХ: "Нисте сами-имате пријатеље"

Ни хладан вјетар који је дувао са Шатора и ледио крв у жилама није стао на пут онима који су одлучно ријешили да врате наду малобројним повратницима у родном крају великог Гаврила Принципа. Међу окупљеним грађанима била је и старица Мара Ињац, на прагу десете деценије поносно казује да јој је срце пуно јер су добри људи дошли да помогну њој и њеним суграђанима.

- Нека и ми имамо некога свог - казала је старица погледа упртог у генералну директорицу компаније "m:tel" Јелену Триван коју, како сама каже, крв и породица вежу за овај крај. 

Први долазак у овај крај није ју оставио равнодушном. 

Саосјећајући са мјештанима који живе у овом опустјелом крају, али поносно чувају своја огњишта поручила је да ће увијек бити ту за њих.

- Први пут сам у Босанском Грахову, моје презиме Триван је из овог краја, моје дете носи граховљанску крв тако да ми је веома важно да сам као директор  "m:telа" први пут дошла да помогнем тамо где ме вуче породица. То не значи да према другим крајевима мање осећања имам. Сматрам да компанија "m:tel" има простора, времена и новца да помогне и обичном човеку - истакла је Триван нагласивши да су компанију на чијем је челу сви препознавали као некога ко спонзорише велике спортске и културне догађаје, а да ће од сада да буду на терену и помажу и обичним људима. 

Дошавши на мјесто генералног директора обећала је да ће прва акција бити да "m:tel" помогне српским повратничким породицама у ФБиХ. Обећано је и учињено. 

- У Босанском Грахову поделили смо дрва, пакете хране и хигијене социјално угроженим породицама из разлога што Центар за социјални рад није хтео да им да огрев. Дошли смо да им кажемо да су Србија и Република Српска уз њих, да нису сами и зато се и ова наша акција зове "Нисте сами-имате пријатеље". 

Наша намера је да будемо увек ту када нашим људима у Босанском Грахову, Босанском Петровцу, Гламочу и Дрвару нешто затреба - поручила је Триван. 

Дрва су јуче стигла и у домаћинство Борислава Галића који истиче да је живот у Босанском Грахову и околним селима тежак. 

- Хвала свима за ову посјету и помоћ. Тешко живимо. Супруга и ја смо ту седам година. Живимо од пољопривреде. Животари се и ништа више - казао је Галић који је и ратни-војни инвалид. 

У избјеглиштву је боравио у Прњавору, Србији и Црној Гори. Трбухом за хљебом тражио је боље сутра, а онда је, како каже схватио да је на родном огњишту најљепше.

- Свој на своме је најбоље - поручио је Галић.  

Након посјете овој породици Триван је казала да јој је драго што су и медији овдје и што ће сада сви да чују и виде како се живи у овим крајевима.

- Овде рат као да није завршио. Још има порушених кућа без кровова. Борина супруга је овде најмлађа, овде се деца не рађају, људи се не враћају. Немају основно као што је огрев. Институције морају да чују и да помогну. Тужан осећај носим у себи после ове посете - казала је Триван.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.