Роми прославили најрадоснији празник - Ђурђевдан

ATV
Роми прославили најрадоснији празник - Ђурђевдан

Традиционалним уранком и бацањем врбових вјенчића у воду, Роми су прославили најрадоснији празник. Ђурђевдан представља одлазак зиме и долазак и топлијих дана. У прошлости су Роми овим празником обиљежавали прекид зимовања, покретали своје черге и поновно полазили на пут.

“Обиљежавамо га тако да навече купимо врбу, китимо двориште и наравно кућу, фарбамо јаја дјеци и ујутру на уранак дјеца се фарбају са црвеним јајетом да би била крупна, црвена и здрава, та јаја то представљају. Онда идемо на канал у Дашнице гдје бацамо вјенчић и с тим вјенчићем замислимо неку жељу. Многима се испунила, можда се и нама испуни”, каже Сабира Хашимовић, предсједник Удружења Ромкиња у Бијељини.

Слаткишима и црвеним јајима која су обиљежје овог ромског празника, највише су се обрадовала дјеца.

“За мене је Ђурђевдан да будем весела са својом породицом, да се дружимо са нашим другарима, да шарамо јаја, да дијелимо јаја. Ми увијек то радимо и нама је Ђурђевдан највеселије нешто”, прича Злата Суљић.

Око 200 ромских породица тренутно живи у Бијељини. Ријетко која за стално јер се константно селе из једног мјеста у друго, што представља највећи проблем у школовању дјеце.

“Имамо око 150 дјеце у основним школама, деветоро у средњим и двоје на факултету, то је значајан резултат. Међутим, још увијек нисмо успјели обухватити сву дјецу, квалитет образовања је још увијек упитан, имамо јако пуно одустајања из школе, миграције су честе што је исто показатељ како се Роми осјећају код нас и колико увијек траже неки бољи живот, одлазе па се враћају, онда је мало тешко да дјеца завршавају школу”, рекао је Драган Јоковић, предсједник Удружења за промоцију образовања Рома “Отахарин”.

Више разумјевања и толеранције, мање предрасуда и стереотипа, порука је чланова удружења “Отахарин” свим грађанима. Само на тај начин, сљедећи Ђурђевдан ће за Роме бити још радоснији празник.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана