Дивљи коњи уништавају усјеве Требињске регије

nezavisne.com
Дивљи коњи уништавају усјеве Требињске регије

Требиње - Дивљи коњи на потезу регије Требињске шуме представљају све већи проблем мјештанима села не само ове регије, већ и Поповог поља.

"Коњи нам у прољеће и љето, када у крду долазе на обале ријеке Требишњице да се напоје воде, праве нарочите проблеме и угазе по цијелу засијану њиву на којој је тек изникло поврће, или љети погазе сваки плод. Не знамо коме да се жалимо, јер практично немају власнике и не зна се ко је одговоран", каже Дејан Тарана, мјештанин села Кочела.

Дивљих коња у Требињској шуми, тврде мјештани, има педесетак, и сви они су, попут чувеног ливањског крда које броји око 500 животиња, до рата имали власнике, али их данас повремено користе само неки домаћини када им требају за вучу дрва или пољопривредних производа.

Тарана каже да коњи потичу из домаћинстава која су била у рејону села у такозваном дубровачком залеђу и која су послије рата опустјела, становништво се раселило, а коњи остали, али да  има вјероватно и оних животиња које имају власнике.

"У питању су, у ствари, двије скупине коња, од којих је једна заиста дивља и њој се не смије ни прићи, а друга је питома и у њој су коњи потковани, дакле, или имају власнике, или људи о њима барем мало воде рачуна јер је њихов топот гласнији и осјети се да су потковани. Лично нисам прилазио близу ни једним ни другим, већ сам их гледао и телефоном снимао из даљине", наставља даље Тарана.

Неки су мјештани из села у која коњи долазе хватали и ждребад, које је било лако припитомити, па су их и продавали када поодрасту, што су, према Тараниним тврдњама, једном пробали и сељани из Кочела, али је ждребе било сувише мало и немоћно, па је, иако су га хранили на бочицу крављим млијеком, ипак угинуло.

Дејан Тарана каже да коњи долазе и до самих кућа и да су се његове комшије жалиле да су им причињавали штету у њивама. Један од тих коња и њему је недавно истрчао на пут док је био у вожњи, па је имао штету на аутомобилу, али није имао коме пријавити. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана