Стручњак проучавао стогодишњаке: Ево како можете доживјети тe годинe

Очекује се да ћ́е се овај раст убрзати, а пројекције показују да ће 2050. године широм свијета бити 3,7 милиона стогодишњака. Генетика игра важну улогу у вјероватноћи да неко достигне 100 или чак више од просјечне старости, преноси Ало.

Граница дуговјечности С. Џеј Олшански, професор јавног здравља на Универзитету Илиноис у Чикагу, рекао је за Дејлимејл: „Постоји горња граница људске дуговјечности, не можете живјети дуг живот без побједе на генетској лутрији.

Али постоји много фактора које особа може усвојити како би продужила свој животни вијек и здравље. Дејли Мејл је разговарао са стручњацима за старење о томе шта је заједничко здравим стогодишњацима. Одржавају међуљудске односе, блиски су са својим породицама и осјећ́ају да могу да вјерују својим комшијама.

Такви људи имају тенденцију да живе дуже и да буду здравији. Људи са бољим друштвеним односима имали су 50 посто већ́е шансе да преживе од оних са слабијим.

80-годишња студија на Харварду пратила је око 1.300 људи како би утврдила како су рана животна искуства утицала на животни вијек и здравље појединца током живота. Они који су имали топлије односе са другима живјели су срећније и дуже.

Блиски односи су имали већ́и утицај на одлагање менталног и физичког пада него богатство и статус. Сардинци су увијек у кругу породице, док се на Окинави израз „моаис“ често користи да се односи на групе од пет пријатеља који су се посветили једни другима за цио живот.

Како доживјети стоту

Др Дилип Џест, познати неуропсихијатар који студира старење на Медицинском факултету Универзитета Калифорније у Сан Дијегу, рекао је: „Друштвена повезаност има већ́и утицај на здравље и дуговјечност од ствари попут разних болести које покушавамо да лијечимо и контролишемо— хипертензија, дијабетес, пушење или гојазност итд. Људи су друштвена створења. Можемо преживети само ако имамо осјећај заједништва и припадности. У хиперповезаном свијету којим доминирају друштвени медији, повезаност можда и није проблем.“

Затим је додао: „На Сардинији, старији често преузимају улогу старатеља за дјецу. Они живе животе са намјером и сврхом“.

Живјети са сврхом

Осјећај сврхе и смисла живота дуго је био повезан са дуговјечношћ́у. Људи који вјерују да њихови животи имају смисла такође имају ниже нивое хормона стреса кортизола.

У студији из 2019. објављеној у часопису Америчког медицинског удружења, истраживачи су пратили око 7.000 одраслих старијих од 50 година и интервјуисали их користећ́и упитник како би рангирали њихову сврху у животу.

Истраживачи су додијелили бодове на основу одговора учесника и пратили их пет година касније.

Закључили су да су учесници који су имали најнижу сврху у животним резултатима имали двоструко већ́е шансе да умру од оних са највишим резултатима.

У међувремену, мета-анализа из 2016. 10 различитих студија које су укључивале више од 136.000 људи открила је да постојање сврхе у животу може смањити ризик од смртности од свих узрока за 17 процената.

Многи људи проналазе сврху и смисао у свом послу, а пензионисање то може угрозити, сматра докторка Јесте.

Рекао је: „Пензионисање је заправо велики фактор за многе људе, посебно мушкарце, јер посао дефинише сврху живота и када се пензионишете, или када сте приморани да се пензионишете, сврха једноставно нестаје. Тако да они проналазе друге ствари урадите, волонтирате више или се могу вратити бављењу умјетношћ́у којом су се бавили када су били млади“, пише Дејли мејл .

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.