Сања Шуман из Козарске Дубице о најтежем животном искуству: Живот дугујем сину Богдану и љекарима

Овим ријечима започиње своју причу тридесетседмогодишња Сања Шуман из Козарске Дубице, којој је крајем фебруара тим љекара Универзитетског клиничког центра (УКЦ) Републике Српске, уз помоћ једног од најеминентнијих неурохирурга из Србије Милоја Јоксимовића, у исто вријеме успјешно урадио царски рез и операцију главе.

Наиме, Сањи је у деветом мјесецу трудноће дијагностикована анеуризма артерије на крвном суду у мозгу, која је изазвала тешко крварење, због чега су хитно истовремено изведене двије врло сложене и захтјевне операције.

Послије десет мјесеци ова храбра мајка присјетила се за “Глас Српске” тог 25. фебруара, дана неизвјесности, али и среће због рођења здравог сина.

- До тог дана, када је на свијет дошао наш Богдан, осјећала сам се сасвим нормално. Трудноћа је била у најбољем реду. Од термина за царски рез, који је свакако био планиран, јер је беба била другачије окренута, дијелило ме само неколико дана. Све је било како треба до вечери када ме јако забољела глава. Одмах сам отишла љекару, највише због бебе, не слутећи шта се дешава - казала је Сања.

Докторица која ју је то вече примила у градишкој болници одмах је, каже Сања, примијетила крварење у глави. Не чекајући да сване, истог момента заказана је хитна операција у УКЦ-у РС.

- Ту настаје прекид филма, сјећам се само једног момента у болници у Градишци. Била сам у коми. Након што сам се пробудила, у глави је владала конфузија - истакла је Сања. Уопште није знала шта се дешавало, осим да је, како каже, имала царски рез.

- Све се издешавало у року од неколико часова, а ум ми се разбистрио тек по изласку из болнице. Нешто мање од 14 дана, колико смо били у болници, вјеровала сам да сам родила дјевојчицу, иако смо за дјечака, прије него што ће се све то издешавати, већ одабрали име Богдан. Тек сам два дана пред излазак из болнице, кад ми је супруг донио фотографије бебе, полако почела долазити себи. Сањала сам катастрофалне снове - присјетила се Сања тих тешких дана. 

Поносна мајка каже да се уз кћерке Миу и Ању и сина Богдана брзо опоравила од веома сложених операција, јер се уз њихове догодовштине све препреке лако прескачу.

- Богдан одлично напредује, добро једе и спава. Сада је у фази када почиње да изговара ријечи мама, тата, баба... Све му је занимљиво. Сестрице га напросто обожавају, али и он њих. Ако минут нису заједно, Богдан их одмах очицама тражи гдје су се сакриле - поносно прича Сања.

Додаје да поред кћерки, које имају осам и десет година, пажња Богдану ни уједном моменту не смије да фали.

- Богдан је веома весела и живахна беба, којој дугујем живот, јер да нисам била пред породом, љекари не би муњевито реаговали и подвргли ме у тако кратком року свим могућим претрагама. Такође, љекарима који су ме оперисали дугујем велику захвалност јер су урадили практично немогуће спасивши ми живот - казала је Сања, која је три мјесеца након те фебруарске ноћи стала на своје ноге и преузела сву бригу о Богдану.

Сада се, истиче, осјећа добро, као да се ништа није ни десило, само ту и тамо осјети покоју главобољу, али, како каже, ништа страшно.

- Опоравак тече како треба, показале су то и све досадашње контроле. Главобоље нису страшне, а ни честе. Кажу љекари да је то сасвим нормално за моје стање - испричала је Сања.

Дане због ситуације са вирусом корона углавном проводи са дјецом у кући, док о новој трудноћи и не размишља.

- Искрено, не бих се усудила, јесте да то нема везе са претходним случајем, али једноставно траума је учинила своје, а и године ми то баш више не дозвољавају - рекла је Сања, којој су највећа подршка супруг Душко и мајка, јер прва три мјесеца није могла да се креће, а и данас су ту кад год затреба.

Супруг Душко ни сада, након десет мјесеци, није смогао снаге да прича о оном што је његова породица преживјела.

- И сад кад се сјетим тога, ухвати ме неки грч. Ријеч не могу да изустим, кад се сјетим да сам у једном моменту могао да останем без Сање и Богдана - казао је Душко за крај и додао да без њих не може дан да замисли.

Понос

Сања је веома поносна на своје дјевојчице, које, како каже, иако мале, у тешким данима нису оклијевале да замијене маму гдје год то могу.

- Оне су знале да се нешто дешава, али нису хтјеле много да испитују, осим што су ме по изласку из болнице питале зашто ми је глава замотана. Иако сам знала да много тога разумију, мајчински инстинкт ми није дозволио да им кажем истину, па сам рекла сам пала и повриједила главу. Све су то јуначки поднијеле - испричала је Сања, додавши да су њене дјевојчице преко ноћи одрасле.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.