Ових пет особина насљеђујемо од родитеља
ДНК садржи много више информација него што можемо да замислимо. Знате ли од чега зависи које или чије особине ће да превагну у нашем ДНК ланцу и да ли можемо да их мијењамо, питање је које је дуго мучило генетичаре.
Иако научници још увијек не могу да дају јасан одговор на питање шта највише утиче на карактер људи – околина, гени или васпитање, многе студије су показале да не наслијеђујемо само изглед већ и неке успомене, као што су на примјер, фобије. Поред фобија, постоје још неке особине које наслијеђујемо од предака и немогуће их је промијенити.
Подложност стресу
Неки људи су подложнији стресу, а ова особина се преноси са родитеља на дјецу. Стручњаци тврде да ако је мајка била изложена стресу у трудноћи, њено дијете ће бити подложније стресу у животу. Штавише, ако су родитељи били под стресом дуго прије него што су добили дијете, постоји ризик да је хронични стрес оштетио хромозоме.
Склоност зависности
Гени и насљедне особине су од 40 до 60 одсто одговорни за развој зависности. На примјер, веза између зависности и гена Д2 проучена је до детаља. Д2 је тип допаминског рецептора. Људи код којих ови рецептори не раде добро, склонији су узимању супстанци које изазивају зависност.
Фобије
Преношење фобија кроз ДНК је доказала студија у којој су мишеви тренирани да избјегавају све мирисе сличне мирису трешњиног цвијета. Ово је утицало на ДНК субјеката тако да је дио ДНК одговаран за осјетљивост на овај мирис био активнији у сперматозоидима мишева-очева.
Као резултат дјеца и унуци су били веома осјетљиви на трешњин мирис и избјегавали су га, иако нису имали прави разлог за то. Научници сматрају да су резултати ове студије важни за истраживање фобија, анксиозности и посттрауматског стресног поремећаја. Можда ваш страх од паукова или висине није ирационалан као што изгледа.
Екстровертност
Неке карактерне особине стичемо с годинама, а неке су већ записане у нашој ДНК. На примјер, гени WСЦД2 и ПЦДХ15 су повезани са екстровертношћу, која и те како може да отвори многа врата ка успјеху. Стога, можда разлог што сте толико друштвени и комуникативни лежи у вашим прецима, а не у чињеници да су вас родитељи уписивали на све могуће ваншколске активности.
Смисао за хумор
Неки људи вјерују да је смисао за хумор научена особина која зависи од околине у којој особа одраста. Али током студије је откривено да људи са кратким алелима на гену 5-ХТТЛПР показују позитивне реакције и чешће се смију. Резултати студије су потврђени и када су у обзир узете године, пол, етничка припадност и симптоми депресије.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
