Стил одгоја који је био популаран 2000-тих опет је у моди, психолог тврди: То је екстремно

"Као и већина екстремних облика родитељства, командантско родитељство усредсређује се на један аспект одгоја дјетета, а то је управљање лошим понашањем. Подстиче контролу родитеља над дјецом и кориштење свих расположивих средстава. Игнорише чињеницу да су дјеца људска бића са својим властитим мислима, склоностима, жељама и емоцијама", појашњава психолог Џесика Стерн.

Каже да је циљ командантског родитељства остварити зацртани циљ без обзира на све.

"Командантско родитељство је првобитно предложио др. Фил као стратегију суочавања с нежељеним понашањем дјеце. Менталитет командантског родитељства је 'учинити све што је потребно', 'никад се не повлачити' и натјерати дјецу да промијене своје понашање 'било којим средствима'", говори Стерн.

Темељни концепт је пражњење дјететове собе. Односно, дијете у соби може имати основне ствари, а све остало мора "зарадити" добрим понашањем.

"Тај стил карактерише строга контрола и строго провођење правила с јасним очекивањима. Родитељ извлачи све из дјечје собе, узима све што дјеца воле и у чему уживају. У соби могу остати само мадрац, прекривач и јастук", тврди Стерн.

Почетком 1900-их, Џон Вотсон савјетовао је родитеље да подстичу независност код мале дјеце овако: "Никада их немојте грлити и љубити, никада им не допустите да вам сједе у крилу. Ако морате, пољубите их једном у чело кад кажу лаку ноћ. Рукујте се с њима ујутро." Данас то баш и није препоручена пракса одгоја за модерну генерацију.

"Деценије истраживања у подручју развоја дјетета показала су да је Восон био потпуно у криву. Дјеца требају друштвену интеракцију - укључујући и додир - за све, од здравог физичког раста до добрих социјалних вјештина", објашњава др.Стерн.

Када је ријеч о предностима командантског родитељства, издвајају се три ствари: константне награде и казне подразумијевају разумијевање очекивања, постављају се границе и осигурава структура те се кроз дисциплину развија одговорност. Међутим, недостатака је пуно више.

Овакав стил може смањити самопоуздање, изазвати проблеме менталног здравља, не развија емоционалне вјештине и одражава динамику изграђену на моћи.

"Командантско родитељство моделира употребу моћи за контролу друге особе, наноси емоционалну бол другима, учи рјешавању сукоба кроз силу умјесто преговарања те жртвује добре односе како бисте добили оно што желите. Немојте се изненадити ако ваше дијете имитира понашање које доживљава од вас - с браћом, сестрама и вршњацима у школи", упозорила је Стерн.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.