Ово су српски славски обичаји које поштујемо од давнина: Да ли их се и даље придржавате?

Слављење славе, јединственог српског празника, кроз вријеме и простор доживјело је велике промјене, па је сасвим јасно зашто се у различитим крајевима прате различити обичаји. Ипак, све оно што је ново и што се разликује мање је битно, све док се приликом прославе заштитника породице придржавамо основа – онога на чему и треба да почива овај свети дан.

По црквеним канонима, славу чине хљеб, односно славски колач, умијешен са водицом коју је свештеник освештао неколико дана прије славе, кувано жито, свијећа од чистог воска која симболизује марљивост и чистоту, црвено вино – крв Христова, као и мало уља за паљење кандила. И молитва, прије свега светитељу, заштитнику породице, уз изучавање и поређење његовог живота и дјела са сопственим.

Славска свијећа

За славу се купује већа воштанa свијећа, која се поставља у свијећњак и често посебно украшава. Пали се на дан славе, прије сијецања колача. Свијећа и њен пламен симболизују свјетлост науке Христове.

Славски колач

Дан прије славе припрема се славски колач од чистог пшеничног брашна, у који се додаје мало богојављенске и освештане водице. Колач се украшава разним украсима од простог тијеста (брашно и вода). На средишњем дијелу најчешће се налази украс са симболом ИС ХС, што значи: Исус Христос побјеђује.

Славски колач симболизује Христа, који је хљеб живота, а вино којим се колач прелива приликом освештавања означава Христову крв, проливену за спасење људи. Одмах након освештавања, чланови породице узимају по комадић колача, а затим се он сијече и служи гостима уз ручак.

Славско жито

Дан уочи славе припрема се славско жито. Оно се прави од чистог зрна пшенице, куваног у чистој води. Након тога се циједи и меље, а ради љепшег укуса додају се мљевени ораси и шећер. Жито се затим ставља у чинију, лијепо обликује и украшава орасима и сувим воћем.

Приликом освештавања колача, носи се и жито – у његову средину ставља се и пали свијећица. Жито се такође прелива вином у облику крста, након чега се свијећица вади, а на њено мјесто може се ставити цвијет.

Жито прво узимају чланови породице, а затим гости. Служи се уз чашу црног вина или воде.

Према традицији, жито служи домаћица или кћерка, носећи га на послужавнику заједно са чистим кашичицама и чашом вина или воде. Вино није обавезно, јер је жито већ њиме преливено.

Славско жито се кува и приноси у славу Божију и у част светитеља који се прославља, за здравље и напредак породице, као и за спомен на преминуле претке. Пшеница је у хришћанству симбол вјечног живота – смрти и васкрсења, јер када се сије, зрно пшенице умире, али из њега ниче нови живот који доноси обилан плод.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.