Ево шта нисте знали наполитанкама, омиљеном слаткишу многих генерација

Када помислимо на наполитанке, прва асоцијација је често Италија, прецизније сликовити Напуљ.

Уосталом, само име то сугерише, зар не? Међутим, истина је много занимљивија и води нас у срце Аустрије, гдје је настала посластица која је освојила цијели свијет. Припремите се да откријете слатку тајну!

Није све што сија (или се зове) из Италије

Давне 1898. године, у пријестоници Аустрије, Бечу, рођена је посластица која ће постати глобални хит. Њен творац био је Јозеф Манер Први, оснивач чувене кондиоторске куће Маннер. Назвао ју је „Неаполитанер Сцхнитте Но. 239“, што у преводу значи „напуљска штанглица број 239“. Зашто баш „напуљска“? Одговор лежи у кључном састојку.

Тајни састојак из Кампаније

Иако је рецепт осмишљен у Бечу, Манер је за своје вафле користио најквалитетније љешњаке из околине Напуља, региона Кампаније у Италији. Ти су љешњаци у то вријеме били изузетно цијењени због свог богатог укуса и ароме. Управо због тог изврсног састојка, Јозеф Манер је одлучио да ода почаст његовом поријеклу и тако је „Наполитанка“ добила своје препознатљиво име. Иронично, али управо тај детаљ створио је трајну заблуду о њеном географском поријеклу.

Бечки изум који је постао класик

Оригинална Маннер наполитанка састојала се од пет слојева хрскавих вафла испуњених са четири слоја кремастог фила од љешњака. Паковање, које је и данас препознатљиво, осмишљено је да сачува свјежину и хрскавост производа, што је у то вријеме била права иновација. Брзо су постале омиљене, прво у Аустрији, а затим и широм Европе и свијета. Њихова једноставност, савршен спој текстура и неодољив укус учинили су их вјечним класиком.

Дакле, сљедећи пут када посегнете за овим многима омиљеним слаткишима, сјетите се да уживате у бечком изуму с италијанским срцем. Мала лекција из историје посластичарства, замотана у хрскави вафл!

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.