Да ли је свака прерађена храна лоша? Наука открива шта треба избијегавати

Индустријски прерађена храна је у посљедње вријеме под здравственом лупом.

Постала је омиљена тема на друштвеним мрежама, а разни инфлуенсери као да се утркују у демонизацији било чега што се налази запаковано на полицама маркета. А како обични потрошачи реагују на ову буку око прерађене хране и да ли им је уопште јасно шта је заиста штетно од тих производа, а шта није?

Др Нил Барнард, руководилац америчке организације PCRM (Комитет љекара за одговорну медицину) осврнуо се недавно на анкету коју је ова организација спровела међу потрошачима. Он каже да су на питање да наведу производе за које сматрају да спадају под „прерађену храну“ добили најразличитије одговоре – што говори да потрошачи у великом проценту не могу са сигурношћу да идентификују те производе. Потом су им, наводи он, поставили питање – да ли мисле да је сва индустријски прерађена храна лоша за здравље, на шта су добили подијељене одговоре – 39% је рекло да је сва прерађена храна лоша, а 40% да није сва лоша.

И код нас се често може чути: „Боље домаћа сланина него индустријска салама“. И док у томе има и нешто истине, шира порука да су – „сви прерађени производи штетни“, без обзира на поријекло и састав – заправо је погрешна и може бити штетна. Наиме, људска психологија је таква да када све производе ставимо у исти кош, потрошачи неретко губе мотивацију да покушају да направе било какав здравији избор – јер „ионако је све нездраво“.

Студија са Харварда испитала ризике од индустријски прерађене хране

У великој студији објављеној 2023. године, научници са Харварда су анализирали податке о исхрани преко 200.000 људи који су праћени током више деценија. Жељели су да провјере да ли постоји веза између њиховог уноса индустријски прерађене хране и ризика за развој дијабетеса типа 2 – једне од најчешћих хроничних болести данашњице.

Кључни резултати до којих су дошли су сљедећи:

Особе које су јеle највише ултра-прерађене хране имале су до 46% већи ризик од дијабетеса типа 2, али су различите групе прерађевина имале потпуно различите ефекте;

Највећи ризик је био везан за: месне прерађевине (кобасице, паштете, сланина), готова јела (конзервирана и замрзнута готова јела, месне пите), заслађене и вјештачки заслађене напитке, индустријске сосеве и додатке јелима;

Многе врсте прерађене биљне хране, као што су неки производи од интегралних житарица, биљни јогурти или млијека без додатог шећера, као и воћни пиреи без адитива, не само да нису показале негативан ефекат, већ су у многим случајевима повезане и са умањеним ризиком од дијабетеса типа 2.

Апетит за месним прерађевинама у Србији

На нашим трпезама су нажалост месне прерађевине свакодневица: домаћа и индустријска сланина, кобасице, чварци, шунке, паштете, паризери, виршле. Многи од ових производа садрже висок ниво засићених масти, холестерола, конзерванса и соли – фактора који су директно повезани са хроничним болестима попут:

дијабетеса типа 2

високог крвног притиска

атеросклерозе

гојазности.

Што је још горе, сваког дана су нам на столу и популарне пуномасне млијечне прерађевине: павлаке, топљени сиреви, качкаваљи и павлаке за кување, који се често у великим количинама додају у домаћа јела. Биле оне домаће производње или не, „наше“ не значи да су безопасне – нарочито када се користе често и у великим количинама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.