Због климатских промјена нестаће 90 одсто традиционалних винских региона

GS
Foto: CBS

ЛОНДОН - Ново истраживање објављено у часопису "Nature Reviews Earth & Енвиронмент" указује да би око 90 одсто неких од традиционалних свјетских региона у којима се производи вино могло да нестане у наредним деценијама због климатских промјена.

Научници су открили да су приморски региони и равнице Италије, Шпаније, Грчке и јужне Калифорније највише угрожени, јавља ЦБС.    

Конкретно, открили су да су прекомјерна суша и чешћи топлотни таласи изазвани климатским промјенама одговорни за ризик по производњу вина у овим регијама.    

Температура, падавине, влажност, радијација и нивои угљен-диоксида су такође кључне компоненте производње вина, а научници тврде да ће се измијенити усљед нових климатских услова.   

Пораст температуре може да учини друге регионе погоднијим за узгој грожђа, као што су држава Вашингтон, Орегон, Тасманија и северна Француска.     

Научиници упозоравају да ће то ипак зависити од тога колико температуре порасту, а може постојати ризик за очување животне средине уколико у тим регијама отпочне узгајање винове лозе.    

Иако би то могло да донесе нови облик економског раста у тим областима, људи ће се и даље суочавати са екстремним временским приликама и њиховим утицајима, упозоравају научници.    

Промјена климе доноси ризик од нових патогена и инсеката који могу утицати на пољопривреду и цјелокупно здравље животне средине и људи.    

Сушнији услови би умањили вјероватноћу неких проблема са виновом лозом, као што је пероноспора, али уколико се догоди, епидемија би се вјероватно јавила раније и ширила се брже, показало је истраживање.    

Као и код свих елемената климатских промјена, прилагођавање је "обавезно", кажу истраживачи.     

Произвођачи вина ће морати да размотре сорте грожђа које су више прилагођене њиховим регионима и времену бербе, што није неопходно само за глобалну понуду, већ и за укупни квалитет вина.    

На примјер, климатски фактори утичу на нивое пХ, садржаја алкохола и киселости, открили су истраживачи.     

Док се нивои алкохола и пХ у вину повећавају, нивои киселости се смањују, што микробиологију у напитку чини нестабилнијом, а то доводи до "повећаног ризика од микробиолошког кварења“ и "ароме презрелог и/или куваног воћа".  

"Једно је сигурно. Климатске промене ће довести до великих промена у глобалној производњи вина у блиској будућности. Флексибилност ће бити од суштинског значаја за прилагођавање овим променама“, закључили су истраживачи.

 

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана