У Индијском океану се налази "гравитацијска рупа": Научници мисле да знају зашто

Ова аномалија је дуго збуњивала геологе, а сада су стручњаци с Индијског института за науку у Бенгалуру пронашли врло добро објашњење за њен настанак - облаке магме који стижу из дубине планета, а који су слични онима који доводе до стварања вулкана.

Научници су путем суперрачунара провели симулације о могућим настанцима тог подручја, и то чак 140 милиона година уназад. Симулације су показале да је узрок "гравитацијској рупи" древни океан који више не постоји.

Нестали океан

Навикли смо замишљати Земљу као савршену куглу, али то је далеко од истине. "Земља је заправо квргави кромпир", рекла је геофизичарка Атери Гош с Индијског института за науку. "Дакле, технички то није сфера, већ елипсоид јер како се планет ротира, средњи дио се избочи према ван", додала је.

Наш планет није хомоген у смислу густоће и својстава, нека подручја су гушћа од других, што утјече на Земљину површину и њену гравитацију. "Када бисте излили воду на површину Земље, разина коју вода заузима се назива геоид, а њега контролира разлика у густоћи материјала унутар планета", казала је Гош, а преноси ЦНН.

- Гравитацијска рупа" у Индијском океану, службено названа доњи дио геоида Индијског океана, најнижа је тачка у геоиду и његова највећа гравитацијска аномалија. Твори кружну депресију која почиње тик уз јужни врх Индије и покрива око 3 милиона четворних километара. Аномалију је открио холандски геофизичар Феликс Андриес Венинг Маинес 1948. и од тада се сматра мистеријем.

Како би пронашли могуће објашњење, Гош и њене колеге употријебили су рачунарске моделе како би вратили сат 140 милиона година уназад и видјели како је тада изгледао планет. "Континенти и океани били су на врло различитим мјестима, а структура густоће је такођер била јако различита", наводи Гош. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.