Српски архитекта одговорио Американцима

Послије више од пола вијека како је у свјетској штампи одјекнула прича о открићу јединственог локалитета надомак Гвоздене капије на Дунаву, Лепенски вир се управо нашао на страницама “Њујорк тајмса”. У тексту “Археолошка загонетка на Дунаву” Џејмса Гормана (аутора књиге “Како саградити диносауруса”, са палеонтологом Џеком Орнером), истиче се да су прије око 8.000 година, умјетници који су живјели у овом преисторијском насељу исклесали готово 100 скулптура, чије главе изгледају као мјешавина људских и рибљих обиљежја.

Ово налазиште, како се наводи у тексту, свједочи “о сусрету и мијешању двије културе и народа”, односно пољопривредника са Блиског истока и ловаца и сакупљача који су у то време живјели на обалама Дунава. Као доказ за ову тезу, аутор текста позива се на ДНК анализе, на основу којих су пољопривредници пристигли из Анадолије и заједно са аутохтоним становништвом ових простора, створили јединствену културу. Један од саговорника њујоршког листа је и археолог др Душан Борић (сарадник на Италијанској академији за напредне студије Универзитета Колумбија), према чијим ријечима је истраживање Лепенског вира важније него икада раније.

Објављивање текста о чувеном српском археолошком локалитету у свјетској штампи је само по себи добро и значајно, сматра архитекта Христивоје Павловић, аутор књиге “Кућа Лепенски вир”, истраживач и заљубљеник у древну културу. Међутим, како каже, теза изијнета у овом чланку, према којој је, на основу теорија о агрономским демографским транзицијама (АДТ), “неолитска културна револуција” (чији је представник Лепенски вир) “увезена” са Блиског истока - није увјерљива.

“То би значило да Лепенски вир није аутентично европски, што није тачно”, изричит је Павловић.

“Ријеч је и о аутентичној и о аутохтоној култури”, додаје.

Потврда за то су, према његовим ријечима, и јединствене скулптуре од дунавског пешчара, као и архитектура насеобина, која се не појављује ни на једном другом мјесту.

“Нисмо у Лепенском виру били 'прва рука' увоза културе са Блиског истока”, додаје Павловић и подсјећа да је покушаја да се на сличан начин оповргне аутентичност винчанске и старчевачке културе било, али да су сами били оповргнути.

Каже да је то случај и са Лепенским виром, чија је јединственост неупитна:

“Подсетио бих на речи професора Драгослава Срејовића, који је открио Лепенски вир и говорио да му је јасно што као народ немамо поверења у своју будућност, али да не постоји разлог због кога бисмо сумњали у прошлост”, закључује Павловић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.